HUMANOST IM PROMENILA ŽIVOT: Posle tri godine struja stigla u dom petočlane porodice Stefanović, kod Vlasotinca (FOTO)

Veroučitelj Dragan Vidosavljević je, pre nekoliko meseci, pokrenuo akciju kako bi prikupio novac da bi kuća petočlane porodice Stefanović iz vlasotinačkog sela Donje Gare bila priključena na električnu mrežu.

foto: privatna arhiva

Ovu inicijativu podržali su brojni donatori. Među njima je i veliki broj dece iz Gimnazije i osnovnih škola „8. oktobar“ iz Vlasotinca i „Sveti Sava“ iz Gložana, pa je u dom sa troje mališana struja stigla pre desetak dana.

- Najdraže mi je to što su oko dve trećine neophodnog novca prikupila deca i tako još jednom pokazala da uz veliki broj skromnih priloga može da se uradi mnogo. Značajna je bila i pomoć članova i prijatelja vlasotinačkog „BMV moto kluba“ koji su obezbedili ostatak sredstava. Svi su pomogli koliko su mogli, a namera nam je bila da uključimo što više pojedinaca. Ovo je neka vrsta laičkog liturgijskog okupljanja i to je obrazac po kome nameravamo da delujemo i ubuduće – objašnjava Vidosavljević.

Ovo nije prva pomoć porodici koja se iz Rumenke, kod Novog Sada, doselila u vlasotinačko planinsko selo. Mnogi se trude da im pomognu i da podrže njihovu odluku da se vrate svojim korenima.

- Od kada sam čuo za tu porodicu trudio sam se, sa prijateljima kluba, da pomognem koliko mogu. Obezbedili smo im novu stolariju, kao i deo neophodnog nameštaja, a podržali smo i akciju da konačno budu priključeni na električnu mrežu – dodaje Miodrag Nikolić, predsednik vlasotinačkog udruženja ljubitelja dvotočkaša.

foto: privatna arhiva

Bosiljka i Ivan Stefanović kažu da im svaka pomoć veoma znači, jer im menja život na bolje. To im je posebno važno zbog njihove dece Stefana(6), Milice(4) i Lazara(2) zbog kojih su se i odlučili da napuste život u gradu i da se vrate na Ivanovu pradedovinu.

- Poželeli smo život u prirodi radi naše dece. Najvažnije nam je da imamo zdravu vodu, vazduh i hranu. Okruženi smo plodovima prirode i koristimo ih koliko god možemo. Želeli smo da nam deca odrastaju zdravo, i u fizičkom i u mentalnom smislu, a od kada smo ovde oboje imamo više vremena za njih i njihovo vaspitanje. Kuća je stara, ali smo je sopstvenim sredstvima i uz pomoć dobrih ljudi delimično obnovili i mogu da kažem da se nismo pokajali – priča nam Ivan.

foto: privatna arhiva

Ova porodica od sigurnih prihoda ima dečiji i roditeljski dodatak. Međutim, kažu da na selu nemaju ni velike rashode tako da, uz Bosiljkinu privremenu zaradu, koju ostvaruje kao spremačica u obližnjoj školi, uspevaju da žive normalno. Nameravaju da se bave stočarstvom. Imali su koze, pa ovce, a sada i kravu, kao i 20 košnica pčela, ali do struje nisu mogli sami.

- Za osvetljenje smo koristili agregat, uz velike troškove za gorivo. Nismo mogli da priključimo frižider, pa smo svu kvarljivu hranu držali napolju. Bosiljki se i sada dešava da tamo krene kada joj zatreba nešto od namirnica – smeje se Ivan uz veliku zahvalnost svima koji im menjaju život na bolje.

Bosiljka nam priča da kada su stigli u Donje Gare nisu imali ništa i da su prvu noć proveli na sunđerima na podu, dok su im delovi dotrajalog plafona padali na glavu.

- Stalno smo radili na obnovi novog doma. Kada smo napravili kupatilo shvatili smo koliko je deci bilo lepo dok su se kupala u koritu. Skromni smo. Naučili smo da nas male stvari čine srećnim. Započeli smo i obnovu poljoprivrednog gazdinstva. Baveći se seoskim poslovima, učili smo na svojim greškama. Radili smo po knjigama, ali to ne vredi mnogo, jer su surovi uslovi na planini tražili drugo – priseća se naša sagovornica.

Ona ističe da se na dobro čovek brzo i lako navikne, ali da još uvek ne veruju da imaju struju. Kaže da im i sad nedostaje zvuk agregata na koji su se svi navikli. Televizor nemaju, niti ga žele. Kaže da su deca stalno napolju i da odrastaju u dvorištu i u krošnjama drveća, baš kao što je to bilo nekada.

Foto: фото: приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

PODRŠKA SA SVIH STRANA

Stefanovići imaju i podršku vlasotinačkog Udruženja poštovalaca Svete Gore Atonske.

- Pomagali smo im kad god smo mogli i koliko smo mogli. I letos smo ih posetili i odneli poklone. Radi se o porodici koja je svake nedelje na liturgiji u ovdašnjoj crkvi ili u nekom od manastira. Deca su im dobrodušna, srdačna, lepo vaspitana i to je nešto što nas oduševljava, kao i činjenica da su njihovi roditelji izabrali selo sa namerom da tu pošteno žive od svog rada – kazao je Srba Takić, predsednik Udruženja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije