PADOBRANKA CICA SKOČILA 4.100 PUTA: Svetlana Simić, veteran u srpskom padobranstvu, 45 godina od prvog skoka oseća istu energiju

KADA je prvi put maja 1978. godine sopstvenim telom zaparala nebo i oblake, tada dvadesetogodišnja devojka, prepuna energije i snage, nije ni slutila da će njen let trajati naredne četiri i po decenije.

Foto: Privatna arhiva

Na sportski aerodrom u Davidovcu da skoči padobranom prvi put došla je maltene slučajno, na nagovor komšije koji je već skakao. Svih narednih godina ostajala je namerno.

Vezala je, priča sa osmehom sada šezdesetpetogodišnja Svetlana Cica Simić, dvostruka ljubav - prema letenju i instruktoru letenja. Sa Ljubišom Naumovićem je postala par - padobranski i bračni, sigurno najpoznatiji u Srbiji u ovoj grani vazduhoplovnog sporta.

- Te 1978. u Aero-klubu "Naša krila" jedva su me primili na obuku. Rekli su mi da sam sa dvadeset leta prestarela za padobranstvo. Primali su dečake i devojčice od 18. Ipak, bila sam uporna i završila tromesečni kurs. Prvi put sam skočila iz aviona AN 2 i bilo je to neverovatno iskustvo. Odmah sam shvatila da neću da prestanem. Padobrani su tada bili desantni, sa ogromnom kupolom površine devedesetak kvadrata. Njime se nije moglo upravljati, ali bio je to osećaj neverovatne slobode i beskrajne tišine. Imala sam utisak da sam zakačena za nebo i da nikada neću da sletim. Propadanje nisam osetila - priseća se Cica.

Foto Z. Rašić

Roditeljima nije "prijavila" ni obuku iz padobranstva, a kamoli da je zakazala prvi skok. Samo je pomislila: "Ubiće me majka". Priznala je šta radi tek kad se prvi put uspešno prizemljila. I to prilično dalje od aerodroma. Bukvalno je pala na prugu, između dva praga.

- Bavila sam se tada sportom, trenirala košarku, pa kada me je majka pitala kuda ću, odgovarala sam joj uvek da idem na trening. Tako da je nisam ni slagala skroz, samo sam malo prikrivala istinu - dodaje naša sagovornica. - Taj prvi skok ostavio mi je trag u sećanju kao da je juče bio. Trakom od četiri metra, takozvanom gurtnom, bila sam vezana za avion i samo sam iskoračila iz njega sa 1.000 metara visine. Zapljusnula me vazdušna struja od elise aviona, potom je nastupio "prekid filma" i odjednom sam samo videla da je padobran otvoren. Toliko mnogo senzacija u tako malo sekundi!

Od prvog skoka do prvog takmičenja prošle su dve-tri godine. Tokom prve je upoznala Ljubišu i sva znanja od njega "pokupila". On je već tada bio vrhunski padobranac, prvak države i instruktor. Uz to je radio u beogradskom "Kluzu" , isprobavao i kontrolisao njihove padobrane. Narednih godina Svetlana je izuzetno brzo napredovala, tako da za padobranku Cicu iz Paraćina malo ko nije čuo na prostoru tadašnje Jugoslavije. Mnogo puta osvajala je državna i regionalna prvenstva, nastupala sa reprezentacijom, skakala sa nebeskih visina širom Evrope i sveta...

Foto privatna arhiva

Jedino nebo iznad Australije nije osvojila, a obećala je sebi da će i to. Danas je već veteranka u padobranstvu u Srbiji među ženama, ali i dalje aktivni takmičar, licencirani instruktor padobranstva, puna ideja i planova. O tome svedoči i zlatna plaketa Vazduhoplovnog saveza Srbije koju je dobila za prošlu godinu. Najprestižnije priznanje VSS, statua "Zlatni orao", u Cicinim je rukama odavno.

- "Orla" sam dobila za rezultate u 2005. godini, kada sam na Evropskom prvenstvu u Češkoj, među 96 žena, bila četvrta. U ovoj grani vazduhoplovnog sporta jedino smo Ljubiša i ja bili dobitnici te statue u Srbiji - veli Simićeva.

Dovoljan je samo pogled na pehare i medalje koji zauzimaju čitav zid namenske sobe u Svetlaninom domu, da odmah bude jasno o kakvoj padobranki se radi. Ima neverovatnih 4.100 skokova. U vreme kad je u aero klubu bilo dovoljno para, Simićeva je godišnje imala po 200 skokova, a Ljubiša i duplo više od toga. U zbiru, oboje ukupno imaju 95 godina padobranskog staža, Cica 45, a Ljubiša 50.

Nežnija polovina ovog tandema već više godina je predsednica AK "Naša krila" koji, između ostalog, vodi brigu o aerodromu u Davidovcu, jednom od najaktivnijih sportskih aerodroma u Srbiji. Klub je osnovan još 1935, ali teško da bi uspeo da postigne rezultate koje ima da nije podrške Vazduhoplovnog saveza Srbije, Opštine Paraćin, Sportskog saveza, sponzora i samih članova koji nesebično rade.

- Avioni moraju biti servisirani, registrovani, osigurani, gorivo i avio ulje obezbeđeni, pista sređena... Nema učešća na bilo kom takmičenju bez treninga od najmanje 20 skokova po padobrancu. Mnogo teško opstajemo, ali se mnogo i trudimo - zaključuje Simićeva, podsećajući da "Naša krila", osim padobranaca, imaju i odlične pilote. Oni su prošle godine osvojili ekipno prvo mesto u Zrenjaninu na državnom prvenstvu.

Foto privatna arhiva

Preporučujemo

Ostali sportovi

0 0

ZLATNA PLAKETA SVETLANI SIMIĆ: Padobranki iz Paraćina priznanje Vazduhoplovnog saveza Srbije

24. 02. 2023. u 17:25

Penzioneri

0 0

ZAVRŠENE PRIJAVE PENZIONERA ZA BESPLATNU REHABILITACIJU U BANjAMA: Preliminarna rang-lista biće objavljena 30. marta

07. 03. 2023. u 08:49

Društvo

0 4

USKORO POČINjE PRIJAVA ZA PENZIONERSKE KARTICE: Penzionerima donose mnoge olakšice, evo kako se prijavljuje

06. 03. 2023. u 09:17

Ekonomija

0 3

SRBIJA U INOSTRANSTVO ŠALjE 62.613 PENZONIH ČEKOVA: Penzije putuju čak u Brazil i Meksiko

04. 03. 2023. u 18:49

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije