INSEKTI, ZMIJE, DOMOROCI, SVINJE KOJE TRČE KOLONOM: Ovako je Srbin iz Vojvodine pisao o kopanju temelja Panamskog kanala (FOTO)

PANAMSKI kanal ponovo je u žiži interesovanja svetske javnosti, posle najave američkog predsednika Donalda Trampa da bi SAD mogle da pokušaju da povrate kontrolu nad njim. Malo je poznato da je u njegovoj prvoj, francuskoj gradnji učestvovalo mnogo Srba koji su živeli u zemlji Gala.

Foto: Shutterstock

Uspomene jednog od njih sačuvane su u časopisu "Otadžbina" koji je 1881. i 1882. objavio više pisama anonimnog radnika, Srbina potpisanog inicijalima V. M. koji je gradio Panamski kanal. Uputio ih je porodici u Francuskoj. Do danas nije poznato kako su pisma stigla do redakcije "Otadžbine", ali ovaj Srbin je dao glas desetinama hiljada bezimenih radnika od kojih su mnogi ostavili živote na počecima gradnje kanala. Pisma pružaju obilje nepoznatih istorijskih i etnografskih činjenica koje su od prvorazrednog značaja za naučnike.

Foto. privatna arhiva

- O autoru pisama ne znamo gotovo ništa - kaže za "Novosti" dr Adam Sofronijević, zamenik direktora Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" koji je sa Viktorom Lazićem, počasnim predsednikom udruženja "Adligat" nedavno sproveo istraživanje o vezama Srbije i Srba sa Panamskim kanalom od 1881. do 1981.

Sofronijević i Lazić su u fondu "Adligatovog" Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti, kao i u fondu periodike Univerzitetske biblioteke pronašli dokaze da su Srbi učestvovali ne samo u izgradnji, već i u postavljanju temelja kanala. Primerke lista "Otadžbina" u kojima su objavljena pisma su u Legatu porodice Leko koji su Vera i Danica Leko zaveštale "Adligatu" pre deceniju.

- Iz pisama objavljenih pod naslovom "Pisma jednog Srbina iz Paname", zaključujemo da je V. M. najverovatnije poreklom iz Vojvodine, ali saznajemo i detalje o francuskoj kompaniji koja je gradila Panamski kanal, zaposlenima i načinu na koji se radilo - ističe Sofronijević.

Adligat

V. M. piše o živopisnim ličnostima iz njegove radne brigade, među kojima je crnac Natanson, ali i venecuelanski general koji je upravljao radovima, a za koga se ispostavilo da je "korumpirana propalica".

- Autor piše i o Panami toga doba. Gradovi Kolon i Gamboa opisani su kao beznačajni. Kolon je imao jednu ulicu po kojoj trče svinje, a Gambao je bio skup od pet koliba usred prašume. Prestonicu Panamu V. M. opisuje kao čistiju i razvijeniju, sa nekoliko lepih kuća i promenadom pored mora - kaže naš sagovornik.

Iz pisama saznajemo da je prevoz vozom od Kolona do Paname (75 kilometara) izuzetno skup, da karta koštala 30 dolara (150 franaka). Voz je, kako piše, bio neudoban: "Putnici se prevoze kolima koja u Francuskoj služe za prevoz stoke, a na sve to put traje tri i po sata." I smeštaj u hotelu bio je skup. U glavnom gradu Panami postojao je samo jedan hotel! Žalio se i na visoku temperaturu koja je dostizala i 60 stepeni Celzijusa na suncu. V. M. je opisao i život u radnim kampovima, napade zmija i insekata, druženje sa domorocima...

- Ovaj izveštaj iz prve ruke, svakako je, rečeno današnjim rečnikom, medijska priprema terena za austrijski uticaj u Srbiji, koja je bila glavni takmac Francuskoj. Zato ne treba da čudi da su pisma objavljena u časopisu "Otadžbina" koji je osnovao i uređivao Vladan Đorđević, osnivač Srpskog lekarskog društva, premijer i ministar u više srpskih vlada, inače izrazito naklonjen Austriji - kaže Sofronijević.

adligat

Značajna informacija

PRONAĐENA pisma iz Paname su digitalizovana, a digitalni zapis uskoro će biti i u Narodnoj biblioteci Paname u Panama Sitiju. Tim povodom Viktor Lazić se sastao sa direktorkom Marijom Brenes i drugim zaposlenima.

- Svaka nova informacija o istoriji Panamskog kanala je značajna, kako nama u Panami, tako i u svetskim okvirima, zato što kanal koristi više od 170 država. Veoma smo iznenađeni, čak uzbuđeni činjenicom da su u nama dalekoj Srbiji pronađeni istorijski dokazi o izgradnji kanala. Proširićemo poznavanje sopstvene istorije zahvaljujući vama - rekla je Dijana Rivas, zadužena za odnose sa javnošću Narodne biblioteke Paname.

U pokušaju izgradnje Panamskog kanala od 1881. do 1889. koji je predvodio Ferdinand de Leseps stradalo je više od 22.000 radnika. Najviše ih je umrlo od malarije. Potrošeno je mnogo novca, današnjih gotovo 10 milijardi dolara, a oko 800.000 malih investitora iz Francuske ostalo je bez uloga.

- Panamska afera, kako je ovaj poduhvat nazvan u svetskim medijima, završila se osuđujućim presudama za Lesepsa, koji zbog starosti nije izdržavao kaznu. Osuđeni su i njegov sin, kao i njihovi saradnici. Među njima je bio i Gistav Ajfel, koji je neposredno pre toga, zli jezici kažu novcem namenjenim za izgradnju Panamskog kanala, izgradio Ajfelov toranj - kaže Sofronijević.

Adligat

On ističe da je globalni "uspeh Panamske afere" proslavio reč Panama širom sveta:

- I u srpskoj štampi iz tog vremena reč Panama postala je sinonim za aferu, korupciju, prevaru. Tako je bilo sve do Drugog svetkog rata. Imali smo nekoliko "Panama" afera: "Srpsku Panamu" 1894. kada su osuđeni zaposleni u pošti i ministarstvu finansija u Beogradu zbog krađe poštanskih maraka, "Novosadsku Panamu" 1899. u koju su bili uključeni deoničari parnog mlina, "Subotičku panamu" zbog malverzacija u poreskoj upravi...

Izgradnju Panamskog kanala SAD su nastavile su 1904, a završen je 1914.

Preporučujemo

Kultura

0 0

SRBI GRADILI PANAMSKI KANAL: Otkriće "Adligata" i Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković"

21. 01. 2025. u 16:03

Svet

0 0

"NE UČESTVUJEMO U UPRAVLjANjU PANAMSKIM KANALOM" Kina: Poštujemo suverenitet Paname

22. 01. 2025. u 10:32

Svet

0 2

PREDSEDNIK PANAME O IZJAVI TRAMPA: Panamski kanal ostaće i dalje pod našom kontrolom

20. 01. 2025. u 21:14

Svet

0 3

TRAMP ZAPRETIO: Planira da preuzme Grenland, Panamski kanal i pripoji Kanadu, evo i kako

14. 01. 2025. u 15:37

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije