STRANCE PROTERUJU A BEZ NJIH NE MOGU: Posle prošlogodišnjih terorističkih akcija, u Rusiji zaoštreni zakoni o gastarbajterima

VLASTI Rusije su u 2024. godini deportovale više od 80.000 stranih državljana kao i lica bez državljanstva! Razlog za proterivanje je kršenje ruskih zakona. Najviše ih je deportovano iz Moskve - oko 18.000. Da je u pitanju veliki skok proteranih pokazuje podatak da je u 2023. bilo deportovano 44.200 lica.

Foto "Novosti"

Posle terorističke akcije u Podmoskovlju, u Krokus centru, u kojoj su glavni akteri bili migranti iz bivših sovjetskih republika iz Azije, ruske vlasti su pooštrile kontrolu i počele masovnije da proteruju migrante.

Mnogi ruski političari su protiv toga da se gastarbajteri doseljavaju sa porodicama.

Pogotovo je veliki problema kad deca ne znaju ruski jezik, a treba da krenu u školu.

Savetnik predsednika Putina i predsednik Saveta za ljudska prava, poznati ruski novinar Valerij Fadejev, predložio je da se uvede dopunska nastava ruskog jezika za decu stranaca, jer ne mogu da prate nastavu i teško se uklapaju u novu sredinu. Zbog toga nisu retki slučajevi tuče među ruskom i gastarbajterskom decom.

Bez obzira na to što su kazne postale strože i dalje raste broj onih koji dolaze u sukob sa zakonom. Istražni komitet Ruske federacije upozorava da gastarbajteri sve više prave teška krivična dela. U 2024. učinili su 26.000 krivičnih dela, što je 12 odsto više u odnosu na godinu pre.

Minule godine optuženo je 2.411 gastarbajtera za silovanje. To je čak 40 odsto više u poređenju sa 2023. Stranci su napravili 4.385 krivičnih dela pokušaja ubistva i ubistava, što je 11 odsto više nego 2023. Takođe je rapidno porastao broj krađa, tučnjava i raznih razbojništava.

Predsednik Putin otvoreno kaže da su Rusiji potrebni radnici koji imaju obrazovanje, a ne mladi besposličari koji se udružuju u bande.

- Mi nećemo dopustiti da se migranti koriste kao socijalna sila, koja će raditi na raspadu Rusije.

U novoj strategiji borbe protiv ekstremizma, koju je nedavno potpisao, Putin kaže da se ne sme dopustiti da nacionalisti vrbuju migrante.Osim toga ističe da se ne smeju formirati zatvorene etničke i religiozne enklave.

Foto Shutterstock

U Rusiji dugo postoji spor među onima koji tvrde da od migranata zemlja i privreda imaju samo korist. Na drugoj strani su protivnici nekontrolisane migracije, jer se stvaraju geta i grupe zemljaka koji maltretiraju domaće stanovništvo.

Neosporno je da je glavni motiv za privlačenje migranata iz Azije u Rusiju potreba za jeftinom radnom snagom, pre svega u građevini, gde je većina fizičkih radnika iz bivših sovjetskih republika. Za njihove plate ruski radnici ne žele da rade.

Mnogo migranata je angažovano u komunalnom sektoru. Čišćenju dvorišta i odvozu smeća. Takve poslove uglavnom rade Tadžici.

Krajem 2024. u Rusiji je zabeležen veliki deficit radne snage i bez obzira na to što u parlamentu traže da se zaoštri migraciona politika, vlada je za 2025. već odredila kvotu koliko je privredi potrebno stranih radnika. Oni će raditi u industriji i na infrastrukturnim objektima. U Rusiju će iz inostranstva moći da dođe 234.900 kvalifikovanih stranih radnika. To je za 66 odsto više nego 2024. Od ukupnog broja gastarbajtera koji mogu da dođu u RF, čak 93,8 odsto je potrebno industriji i za gradnju infrastrukture. Tu odluku je već potpisao premijer Mihail Mišustin.

Međutim, u Dumi su i dalje uporni oni parlamentarci koji insistiraju da gastarbajteri ne mogu da dobijaju privremeni boravak, kao ni rusko državljanstvo.Predlog zakona je pripremila partija Spravedljiva Rusija. Predlaže se između ostalog da se ograniči boravak gastarbajtera na rok koliko im traje ugovor na nekom poslu. Parlamentarci traže da se zabrani da gastarbajteri menjaju posao, već moraju ostati na onom za šta su dobili radnu dozvolu.

Zapad odavno koristi radnu migraciju za zapošljavanje u sektorima gde nema dovoljno domaćih radnika.

Interesantno mišljenje o migrantima je sasvim neplanirano izgovorio ruski patrijarh Kiril za vreme gostovanja na Svetskom festivalu omladine u Sočiju. On je inače nameravao da govori o očuvanju tradicionalnih vrednosti i važnosti očuvanja porodice, ali je jedan od učesnika skupa iz Kirgizije kazao da poglavar Ruske pravoslavne crkve ima "prilično kritičnu poziciju u odnosu na migrante". On je optužio patrijarha da želi da ograniči dolazak u Rusiju ljudi po kulturnom i religioznom priznaku.

- Uvek sam govorio da dolazak migranata u Rusiju ne sme da stvara opasnost nacionalnom identitetu Rusa. Migranti uvek moraju da pamte u kakvu su zemlju došli. Oni moraju da poštuju Rusiju i njen narod. Gastarbajteri ne treba da stvaraju u našoj zemlji svoja nacionalna geta koja se neprijateljski odnose prema ruskom okruženju - kazao je patrijarh Kiril.

Patrijarh je kazao da ukoliko tih koji ne poštuju Ruse i rusku kulturu i religiju bude sve više, može doći do međunacionalnih i verskih netrpeljivosti.

- Obrazovani ruski čovek treba da se sa poštovanjem odnosi prema ljudima koji imaju svoju veru i kulturu, ali ako ta tuđa vera i kultura može da postane dominantna, mi ćemo izgubiti svoj identitet - upozorio je patrijarh.

- Ja nemam negativan odnos prema muslimanima. Godinama sam se bavio odnosima Ruske pravoslavne crkve i islamske zajednice u Moskvi, Ufi i drugim gradovima. Ali, kad je reč o migrantima radi se o demografskim procesima koji mogu radikalno da izmene prirodu naše zemlje i države.

Nedavno je izjavio da migranti nose veću opasnost od atomskog oružja, jer tu populaciju često prate oni koji propovedaju ideje radikalnog islama.

Statistika pokazuje da se u nekim rejonima na periferiji Moskve, Novosibirska, Kaluške oblasti stvaraju nacionalne enklave došljaka iz centralne Azije. Došljaci dovode svoje porodice i tek njihova deca u školama polako mogu da se socijalizuju i uklope se u domaći ambijent.

Oni koji upozoravaju, kao i patrijarh, na opasnost getoizacije gastarbajtera, plaše se da se u Rusiji ne ponovi ono što se događa u Francuskoj, gde dolazi do fizičkih obračuna došljaka iz afričkih zemalja i domaćina. Nedavno se u Rostovu na Donu dogodio incident o kome se mnogo pisalo i govorilo.

Oko desetoro dece migranata tuklo je svog školskog vršnjaka Rusa. Od tih ratobornih dečaka učenika je spasao neki odrasli prolaznik. Kasnije se ispostavilo da su ta gastarbajterska deca maltretirala i druge đake. I u Podmoskovlju je grupa dece gastarbajtera tukla jedno rusko dete koje je spasla neka prolaznica.

Protiv 40 odsto

Da se polako menja odnos građana Rusije prema gastarbajterima pokazuju i sociološka istraživanja. Sada se prema gastarbajterima u Rusiji pozitivno odnosi 47 posto građana, a negativno oko 40 posto. Poređenja radi 2013. godine negativan odnos prema migrantima je imalo čak 74 posto građana Rusije. Jedan broj analitičara tvrdi kako migracija ne predstavljaju ozbiljnu opasnost zemljama gde dolaze. Ali, prisetimo se da je u Americi Donald Tramp koristio priču o deportovanju migranata kao izborni adut.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije