KRAJ SUKOBA POSLE 35 GODINA? Jermenija spremna da prizna Nagorno-Karabah kao deo Azerbejdžana

Novosti Onlajn

22. 05. 2023. u 12:49

JERMENIJA je spremna da prizna Nagorno-Karabah kao deo susednog Azerbejdžana, ako vlasti u Bakuu garantuju bezbednost i prava lokalnog stanovništva, koje pretežno čine etnički Jermeni, izjavio je danas premijer Nikol Pašinjan.

КРАЈ СУКОБА ПОСЛЕ 35 ГОДИНА? Јерменија спремна да призна Нагорно-Карабах као део Азербејџана

FOTO: AP/Tanjug

Govoreći na konferenciji za novinare, Pašinjan je primetio da cela teritorija Azerbejdžana ima 86.600 kvadratnih kilometara, uključujući i tu oblast – "istovremeno, kažemo da pitanje prava i bezbednosti naroda Nagorno-Karabaha treba da bude u fokusu rasprave u budućim pregovorima.

- Ako se mi i Azerbejdžan dobro razumemo, Jermenija će priznati teritorijalni integritet Azerbejdžana u okviru navedenih granica, dok će Baku priznati teritorijalni integritet Jermenije na površini od 29.800 kvadratnih kilometara - dodao je on.

On je dodao da je neophodno stvoriti garancije pod kojima neće biti nastavljena politika etničkog čišćenja i genocida nad Jermenima u Karabahu.

Jermenski premijer takođe je istakao da se vode intenzivni pregovori sa Azerbejdžanom i izrazio nadu u što skoriji dogovor o tekstu mirovnog sporazuma sa Azerbejdžanom, kao i njegovom potpisivanju.

Osim toga, Pašinjan smatra da mora doći do obostranog povlačenje snaga Jermenije i Azerbejdžana na osnovu mapa Generalštaba Oružanih snaga Jermenije iz 1975. godine. On je uveren da će to garantovati stabilnost u regionu. Takođe je naveo da ne smatra realnim potpisivanje mirovnog sporazuma sa Bakuom tokom sastanka sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim u Moskvi 25. maja.

- Sastanak u Moskvi planiran je za četvrtak. Mislim da do tada neće biti realno da se potpiše mirovni sporazum - precizirao je Pašinjan.

Istovremeno, nije isključio "postizanje zajedničkog imenioca" o otvaranju regionalnih saobraćajnih komunikacija.

Pašinjan je prošle srede izjavio da Jermenija i Azerbejdžan priznaju međusobni teritorijalni integritet unutar sovjetskih administrativnih granica.

Jerevan i Baku su prošle godine, uz posredovanje Rusije, SAD i Evropske unije, započeli razgovore o budućem mirovnom sporazumu. Početkom februara ove godine ministar spoljnih poslova Jermenije Ararat Mirzojan izjavio je da je Jermenija dobila nove predloge Azerbejdžana o mirovnom sporazumu i da ih proučava. Kasnije je Pašinjan rekao da je i Jerevan, sa svoje strane, podneo Bakuu predloge za mirovni sporazum.

Sukob u Nagorno-Karabahu

Krajem septembra 2020. u Nagorno-Karabahu obnovljena su borbena dejstva koja su bila nastavak dugogodišnjeg sukoba i u kome je stradalo mnogo civila. Baku i Jerevan međusobno su se optuživale za izbijanje sukoba. Strane su nekoliko puta pokušavale da postignu primirje, ali je uspešan bio pokušaj postignut 10. novembra 2020.

Lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su tada zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu. Kako se navodi u izjavi, jedan deo regiona prelazi pod kontrolu Azerbejdžana, strane će razmeniti zarobljenike, a ruske mirovne snage biće raspoređene duž kontakt linije i duž Lačinskog koridora koji povezuje Karabah sa Jermenijom.

Avgusta prošle godine ponovo je došlo do eskalacije napetosti. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su azerbejdžanske oružane snage prekršile primirje u zoni sukoba, u oblasti visoravni Saribaba.

BONUS VIDEO: DOSIJE: Rat Jermenije i Azerbejdžana - vizuelna rekonstrukcija događaja

(RT)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

DVADESET GRADOVA OBOGAĆENO URBANIM VRTOVIMA U OKVIRU PROJEKTA : „Niklo kao ja“