ČEČENI STIGLI DO MARIJUPOLJA, DONJECK U KRVI: Na svim frontovima u Ukrajini se gine, Zelenski želi da potpiše novi dogovor

UKRAJINSKA armija svakog dana gubi kontrolu nad teritorijom, ali još ima zalihe raketa "točka-u" kojima može da gađa sa razdaljine do 120 kilometara. U ponedeljak su pogodili centar Donjecka, gde je poginulo 26 ljudi i veći broj je ranjen.

Foto AP

Broj žrtava ukrajinske rakete objavljen je nakon što je Kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHC HR) objavila da je "najmanje 636 civila izgubilo život od početka sukoba u Ukrajini", ali i da je pravi broj verovatno mnogo veći.

Mada su u ponedeljak nastavljani pregovori preko video-veze, u Kremlju još ne govore kada bi mogla da se završi specijalna vojna operacija. Portparol predsednika RF Dmitrij Peskov nije hteo ni da precizno odgovori na pitanje novinara je li predsednik Vladimir Putin zadovoljan tokom ratne operacije, već je rekao da "ona ide po planu".

Peskov je dodao i da rusko ministarstvo odbrane ne isključuje stavljanje pod punu kontrolu glavnih ukrajinskih gradova.

Oko Marijupolja, drugog po veličini grada u Donjeckoj oblasti, sa više od 400.000 žitelja, obruč se još više steže. U njegovim predgrađima, jedinicama Donjecke narodne republike stiglo je pojačanje, grupa specijalaca iz Čečenije. Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov je preko svog Telegram kanala saopštio da se tamo nalazi 5.000 najboljih boraca iz njegove republike.

Inače, Kadirov je boravio minulih dana na samo dvadesetak kilometara od Kijeva, u mestu Gostomel, gde je posetio čečenski bataljon, koji ratuje zajedno sa ruskim specijalcima u Ukrajini.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko tvrdi da se broj stanovnika u gradu prepolovio i da je sada u njemu oko dva miliona stanovnika. U prodavnicama se naravno izbor smanjio, ali osnovnih namirnica ipak ima. Proradile su i pijace, seljaci dovoze namirnice. Veliki problem je kupovina lekova u apotekama gde se stvaraju veliki redovi. Centar grada je pun barikada i protivtenkovskih ježeva i betonskih blokova.

U ponedeljak su ukrajinske vlasti saopštile da su dve osobe poginule, a sedam je povređeno u napadu ruskih snaga na fabriku aviona "Antonov", u severnom delu Kijeva. Gradska vlast Kijeva saopštila je da je izbio veliki požar u fabrici nakon napada. Fabrika aviona "Antonov" je još u sovjetsko vreme proizvela avion "Ruslan" koji je mogao da prevozi veliki teret. Osim njega u "Antonovu" se proizvodio i veliki avion "An-225 mrija". Pre par dana takav avion je izgoreo na aerodromu "Gostomelj" u blizini Kijeva. Poslednjih godina se ta fabrika bavila modernizacijom i proizvodnjom vojnotransportnih aviona za oružane snage Ukrajine.

Foto AP

Rat se u ponedeljak po podne preselio i na sever Ukrajine, gde je, prema izjavi lokalnog guvernera Vitalija Kovalova, najmanje devet osoba poginulo, a više njih nalazi pod ruševinama posle vazdušnog napada na televizijski toranj u Rovenjskoj oblasti.

Ruski raketni napad na ukrajinsku vojnu bazu "Javoriv" na oko 20 kilometara od granice sa Poljskom, minulog vikenda, bio je pokušaj da se zapreti NATO, kazao je zamenik poljskog šefa diplomatije Marčina Pržidača. On je ocenio da "je ovakav potez Rusije veoma provokativan, jer je Moskva sigurno znala da se baza nalazi tik uz granicu NATO članice."

Regionalni guverner Maksim Kozitski potvrdio je da je u tom napadu poginulo najmanje 35 ljudi, a 134 ranjeno. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da "su u ruskim vazdušnim napadima na centar za obuku Javoriv ubijeni strani plaćenici i uništena velika količina stranog oružja".

I američki državni sekretar Entoni Blinken osudio je ovaj napad kod granice sa Poljskom, članicom NATO. Iz kancelarije britanskog premijera Borisa Džonsona poručuju da "su ovakvi potezi duboko zabrinjavajući, ali da neće sprečiti Britaniju da šalje Ukrajini odbrambeno oružje".

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski se obratio građanima preko Telegram kanala i objasnio da ukrajinska delegacija koja pregovara sa Rusima ima zadatak da dobije garancije bezbednosti koje će zaista biti efikasne za razliku od onih koje su bile predviđene Budimpeštanskim memorandumom iz 1994. kada je Ukrajina pristala da se atomsko oružje sa njene teritorije prebaci u Rusiju. Ona je tada pristupila Dogovoru o neširenju atomskog oružja uz obećanje da će dobiti kredite. U Ukrajini je tada bilo 176 interkontinentalnih raketa sa atomskim bojevim glavama.

- Da se dođe do garancija bezbednosti Ukrajine težak je put ali se mora proći. Zbog toga pregovarači svakog dana razgovaraju preko video-veze - kazao je Zelenski. On se nada da će se sresti sa predsednikom Putinom, a kao što su "Novosti" pisale, Zelenski predlaže da se sretnu u Jerusalimu. U Moskvi smatraju da se Zelenskom žuri da se sretne sa Putinom kako bi se što pre proglasilo primirje jer je ukrajinska armija u sve lošijem položaju.

Ukrajinski predsednik je zadovoljan što su u nedelju proradili humanitarni koridori pa je više od 5.000 ljudi uspelo da izađe iz opkoljenih gradova. On kaže da je do sada kroz sve humanirane koridore od početka rata prošlo 130.000 ljudi.

U ponedeljak su lokalni zvaničnici rekli da je konvoj od preko 160 automobila napistio Marijupolj. To je prvi put da funkcioniše humanitarni koridor za evakuaciju civila iz ovog opkoljenog lučkog grada. Konvoj je stigao do obližnjeg grada Berdjanska, odakle će se uputiti ka Zaporožju. Prethodnih dana upozoravano je da u gradu nema ni struje, ni vode, ni grejanja, a da su zalihe hrane i vode na isteku.

Regionalni guverner Kijevske oblasti Aleksij Kuleba rekao je da se gradovi na liniji fronta, u blizini glavnog grada, uspešno evakuišu peti dan zaredom.

U Kijevu su razočarani ponašanjem zapadnih saveznika. Ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba je rekao da se zapadne zemlje igraju "ping-ponga" kad je reč o davanju vojnih aviona "mig 29" Ukrajini.

- Sa jedne strane su bili svi spremni da Ukrajina dobije te avione, ali sa druge, mi ih nismo dobili - rekao je Kuleba. - To je prava "diplomatska zagonetka".

Novosti

Poljska je razmatrala mogućnost da pokloni Ukrajini lovce Mig-29 i jurišne avione SU-25 a za uzvrat bi dobila od SAD stare F-16. Na kraju je predsednik SAD Džo Bajden stavio veto jer se bojao da to može samo da pogorša situaciju.

Ukrajinski rukovodioci se sve češće obraćaju građanima sa molbom da se vrate svojim poslovima jer kako kažu "zemlja treba da živi i ponovo treba ekonomija da krene". U ukrajinskoj Vladi kažu da treba "misliti na setvu i prolećne poljoprivredne poslove".

Predsednik Zelenski i njegovi najbliži saradnici su najavljivali da će im u pomoć doći 16.000 dobrovoljaca, ali za sada je samo manji broj ljudi iz inostranstva u redovima ukrajinske armije. U Donbasu je na poziciji koju su napustili ukrajinski nacionalisti iz "Desnog sektora" pronađena zastava Kanade.

NEĆE DIKTAT

- RUSIJA neće moliti Zapad da ukine sankcije. Razvijaćemo svoju ekonomiju u saradnji sa prijateljskim zemljama - kazao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Veršinjin i dodao: - Odupirujući se pritisku i diktatu Zapada Rusija daje primer drugim zemljama.

Foto AP

IZBEGLICE U "USKOM GRLU"

NEMAČKA je zamolila Poljsku da zaustavi da šalje vozove sa izbeglicama iz Ukrajine jer se tamo obrazovalo "usko grlo". Poljski zamenik ministra unutrašnjih poslova Pavel Šefernaker kaže da je iz Ukrajine od 24. februara stiglo više od 1,7 miliona izbeglica. Ranije su Nemci govorili da su spremni da prime sve izbeglice iz Ukrajine, koje bi se kasnije preraspodelile u zemlje EU.

REGISTRACIJA STRANIH AVIONA

Ruski predsednik potpisao je zakon o merama podrške civilnom vazduhoplovstvu, prema kojem ruski avio-prevoznici mogu da registruju na sebe avione unajmljene od stranih kompanija i da dobiju sertifikate o plovidbenosti za te letelice. Ovo omogućava ruskim avio-kompanijama da zadrže flotu stranih aviona i omogućavaju da se ta flota koristi na domaćim linijama. Svrha ovog zakona je očuvanje inostrane avio-flote kod ruskih operatera u cilju nesmetanog rada civilne avijacije.

PEKING: NISU NAM TRAŽILI ORUŽJE

Ministarstvo spoljnih poslova Kine je demantovalo informaciju koju su objavili mediji da je Rusija tražila pomoć u oružju od Pekinga.

- Lažna je informacija koju su emitovali Amerikanci kako su Rusi od Kine tražili vojnu pomoć - kazao je portparol kineskog MIP. U Pekingu su najavili i da će žestoko reagovati ako Vašington primeni sankcije prema Kini ako ona ne uvede sankcije Rusiji.

Preporučujemo

Svet

0 2

GRADOVI POD GRANATAMA, UNIŠTENA JOŠ DVA AERODROMA: Moskva izveštava o napredovanju ruskih trupa u Ukrajini, Kijev očekuje jak napad

11. 03. 2022. u 20:27

Svet

0 4

PUTIN NEĆE PRAZNE RAZGOVORE: Šta će se događati posle susreta Lavrova i Kulebe, na kojem nije dogovoren prekid vatre

10. 03. 2022. u 20:10

Svet

2 23

ZELENSKI SHVATIO DA JE PION U IGRI ZAPADA: U Kijevu su izgleda uvideli da političkim igrama nema kraja, dok je armija u sve težoj situaciji

09. 03. 2022. u 20:09

Svet

1 4

BLEFIRA LI ZELENSKI ILI SE ODRIČE NATO? Predsednik Ukrajine iznenadio izjavama o mogućnosti pregovora oko statusa Krima i Donbasa

08. 03. 2022. u 20:55

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije