SVETSKI DAN DIVLJIH VRSTA: Očuvanje bioraznolikosti za budućnost
SVETSKI dan divljih vrsta je međunarodni dan koji se obeležava 3. marta svake godine sa ciljem da se podigne svest o vrednosti i značaju divljih vrsta za životnu sredinu i čovečanstvo.
Ovaj dan su uspostavile Ujedinjene nacije 2013. godine, kao datum kada je potpisana Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES) 1973. godine.
Divlje vrste su neophodne za održavanje ravnoteže i zdravlja ekosistema.
Ljudi se svuda oslanjaju na divlje životinje i resurse zasnovane na biodiverzitetu da bi zadovoljili svoje potrebe - od hrane, do ogreva, lekova, stanovanja i odeće. Da bismo uživali u blagodetima i lepoti koju priroda donosi nama i našoj planeti, ljudi moraju da rade udruženo kako bi osigurali da ekosistemi mogu da napreduju i da biljne i životinjske vrste mogu da postoje za buduće generacije.
Međutim, ljudske aktivnosti poput krčenja šuma, urbanizacije, zagađenja, prekomernog lova i ribolova, kao i klimatske promene, ozbiljno ugrožavaju mnoge divlje vrste i njihova staništa.
Prema Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), oko 37.400 vrsta je trenutno ugroženo od izumiranja, što je oko 28% procenjenih vrsta na Zemlji
- 50.000 divljih vrsta zadovoljava potrebe milijardi širom sveta.
- 1 od 5 ljudi širom sveta oslanja se na divlje vrste za prihod i hranu.
- Možda je iznenađenje, ali kaktusi, morske alge, žirafe, papagaji i hrastovi su grupe ugroženih vrsta.
Svetski dan divljih vrsta je prilika da se podstakne globalna akcija za zaštitu i očuvanje divljih vrsta i njihovih staništa, kao i da se pokaže solidarnost i saradnja među različitim akterima, kao što su vlade, organizacije, zajednice, naučnici, mediji i pojedinci.
Svetski dan divljih životinja je prilika da se proslave brojni lepi i raznovrsni oblici divlje faune i flore i da se podigne svest o mnoštvu koristi koje njihovo očuvanje pruža ljudima. Istovremeno, obeležavanje ovog dana nas podseća na hitnu potrebu da se pojača borba protiv kriminala nad divljim životinjama i smanjenji negativni uticaj koje ljudi izazivaju svojim delovanje, a koje opet ima širok spektar ekonomskih, ekoloških i društvenih uticaja. S obzirom na ove različite negativne efekte, UN cilj održivog razvoja 15 – Život na kopnu, fokusira se na zaustavljanju gubitka biodiverziteta.
Naš region je dom vuka, medveda i risa
Budući da se oni nalaze na vrhu lanaca ishrane, njihova uloga je da održavaju ravnotežu, kao i da šumu i ostale vrste u šumi održavaju zdravim.
Dodatno, imaju ulogu „čistača” mrtvih životinja, čime sprečavaju širenje raznih bolesti koje mogu da budu opasne i za ljude.
Bez velikih zveri, šume ne bi bile ovakve kakvim ih poznajemo. Međutim, velike zveri su pod konstantnom pretnjom da njihova staništa nestanu i budu fragmentisana zbog izgradnje autoputeva i druge infrastrukture kao i zbog ekstenzivne poljoprivrede.
Jedan od ključnih koraka u očuvanju divljih vrsta je uspostavljanje i efikasno sprovođenje zaštićenih područja, kao i usvajanje održivih praksi u eksploataciji prirodnih resursa.
Edukacija i podizanje svesti o važnosti očuvanja divljih vrsta igraju ključnu ulogu u ostvarivanju dugoročnih ciljeva zaštite biodiverziteta.
Programi obrazovanja o prirodi trebalo bi da budu integrisani u školske i vanškolske aktivnosti kako bi se mladima prenela važnost očuvanja prirode i divljih vrsta.
Takođe, važno je podsticati građane da preduzimaju individualne korake za smanjenje svog ekološkog otiska, poput recikliranja, podrške lokalnim inicijativama za očuvanje prirode, i promocije održivih životnih stilova.
Svetski dan divljih životinja 2024. (#WWD2024) fokusira se na digitalne inovacije i naglašava kako tehnologije i usluge digitalne zaštite mogu da podstaknu očuvanje divljih životinja, održivu i legalnu trgovinu divljim životinjama i koegzistenciju između ljudi i divljih životinja. Tema iz 2024. godine, „Povezivanje ljudi i planete: Istraživanje digitalnih inovacija u očuvanju divljih životinja“, prepoznaje uticaj digitalnih alata na ekosisteme i zajednice i i njihovu sve veću povezanost.
MERKELOVA PROGOVORILA O PUTINU: Jednu stvar posebno istakla - "Imao je osećaj za to"
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel opisala je u svojim memoarima prvi susret sa Donaldom Trampom, a takođe je govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini. Odlomke iz knjige objavili su nemački mediji.
21. 11. 2024. u 11:45
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
MNOGI NE ZNAJU: Šta knez Mihailo pokazuje prstom
SPOMENIK knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike postao je glavno gradsko sastajalište Beograđana i njihovih gostiju. Međutim, od mnogih ćete čuti da se sastaju ne kod Kneza već “kod konja”.
21. 11. 2024. u 09:47
Komentari (0)