DRŽAVNA MATURA KAO EKSPERIMENT: Roditelji i nastavnici gimazija i srednjih stručnih škola nisu spremni za završni ispit

Lj. Begenišić

10. 03. 2023. u 21:02

TREĆINA srednjoškolskih profesora (31,6 odsto) smatra da je u potpunosti ili uglavnom neopravdano uvođenje državne mature na kraju srednje škole, trećina je po tom pitanju neodlučna (33,8 odsto), dok podjednak broj u većoj meri ili u potpunosti opravdava uvođenje ovog koncepta (34,6 odsto).

ДРЖАВНА МАТУРА КАО ЕКСПЕРИМЕНТ: Родитељи и наставници гимазија и средњих стручних школа нису спремни за завршни испит

Foto Nikola Skenderija

Takođe, dve trećine srednjoškolskih nastavnika(64,6 odsto) smatra da učenici i njihovi roditelji nisu uopšte ili u dovoljnoj meri spremni za uvođenje novog koncepta državne mature, svega 7,7 odsto profesora ima potpuno suprotno mišljenje, tj. da među roditeljima i učenicima postoji spremnost za novi način polaganja mature, dok nije zanemarljiv ni procenat onih koji su po ovom pitanju neodlučni, a takvih je 27,7 odsto.

Ovo je pokazalo istraživanje dr Jelene Stevanović, višeg naučnog saradnika na Institutu za pedagoška istraživanja koje je imalo za cilj da se ispita mišljenje srednjoškolskih profesora o novom konceptu polaganja završnih ispita u srednjem obrazovanju. U istraživanju je učestvovalo 364 nastavnika koji predaju različite predmete u srednjim stručnim školama i gimnazijama u Beogradu, Borskom, Braničevskom, Zlatiborskom, Pomoravskom, Rasinskom i Šumadijskom okrugu.

Da je državna matura velika nepoznanica pokazuju i izjave roditelja sa kojima smo razgovarali. Na pitanje koliko znaju o završnom ispitu koji će, prema najavi prosvetnoih vlasti, njihova deca polagati 2024. godine, oni kažu da - nemaju pojma.

- Deca rođena 2005. godine su pokusni kunići, oni su prve dve godine srednje škole nastavu slušali onlajn zbog korone, malu maturu spremali su od kuće i sada će u finalu, oni biti eksperiment za neku novotariju koju nam niko nije objasnio - kaže nam majka učenice trećeg razreda koja ide u jednu beogradsku gimanziju.

Naša sagovrornica navodi da deca ne znaju kako da spremaju državnu maturu, jer je za fakultet koji bi njena kćerka htela da upiše do sada postojao plan za prijemni ispit.

PROFESORI BOLjE INFORMISANI

Istraživanje je pokazalo i da profesori zaposleni u gimnazijama više poznaju koncept državne mature, nego oni u srednjim stručnim školama.

- Mogli bismo reći da su gimnazijski profesori možda u većoj meri upoznati sa novim konceptom državne mature, jer njihovi učenici češće upisuju fakultete nego učenici srednjih stručnih škola i s obzirom na to da je planirano da matura zameni prijemne ispite prilikom upisa na fakultete - navodi se u istraživanju.

- Sada ne znamo šta da uči, a vreme leti, ostalo je samo gonu i po do državne mature - kaže ova majka. - To je traumatizovana generacija koja nije imala ni matursko veče i u svakom normalnom sistemu bila bi pošteđena novog eksperimenta.

Kada je reč o nastavnicima, oni su donekle upoznati sa procedurama, jer je bilo organizovano pilotiranje državne mature tokom koga se videlo kako izgledaju testovi i koji se predmeti polažu.

- Ne znamo, međum, dve osnovne stvari - da li će mature uopšte biti jer sada od prosvetnih vlasti dolaze različite izjave i drugo, ne znamo kako će se vrednovati, odnosno da li će je fakulteti priznavati kao dovoljan uslov za upis ili će organizovati i dodatno prijemni ispit - kaže za "Novosti" Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (1)

VELIKA ČAST: Dušan Mandić kandidat za najboljeg vaterpolistu Evrope