ZAVEŠTANJE RUSKOG KONZULA SRBIMA: Posle 134 godine prevedena izuzetna etnološka knjiga posvećena srpskim običajima u 19. veku
VREMEPLOV za deo nestalog i nepoznatog sveta Srba 19. veka sada je dostupan u obliku knjige "Običaji i pesme srpskoga naroda u Turskoj; U Prizrenu, Peći, Moravi i Debru", čiji je autor ruski diplomata i polihistor Ivan S. Jastrebov.
Srbi iz Tetova
Ovo jedinstveno i jedino svedočanstvo o srpskoj kulturi i običajima iz južnih krajeva objavljeno je u Sankt Peterburgu 1886, a posle 134 godine i u Beogradu, kao zajednički poduhvat "Službenog glasnika", Udruženja folklorista Srbije, i Kosovskometohijskog odbora Matice srpske.
Knjigu je sa ruskog prevela Vesna Smiljanić Rangelov, a tekst su priredili i napisali pogovor Valentina Pitulić i Boško Suvajdžić. Jastrebovljeva knjiga iz 19. veka je izuzetno aktuelna i prepuna novosti, jer je Srbima ovaj deo kulturno-istorijskog pamćenja bio uskraćen, iz političkih razloga, tokom celog 20. veka.
Neustrašivi istraživač je koristeći status ruskog diplomate pronalazio Srbe i pomno beležio etnološku građu o njima, tamo gde nijedan drugi strani hrišćanin nije mogao da dođe, u opasnim graničnim delovima umirućeg Osmanskog carstva.Njegovo delo je dvostruko značajno. Konzul Jastrebov svedoči o versko-političkom pritisku sa ciljem promene identiteta Srba i uništavanja ili prisvajanja njihove baštine, a etnolog Jastrebov pažljivo i živopisno dokumentuje srpsko kulturno nasleđe.
Slava - običaj koji se održao do danas
On nije došao na Balkan kao srbofil, već kao službenik svoje države. Kada je otkrio jedan narod u nestajanju i njegovu izuzetnu baštinu, počeo je da se bori svim silama da je sačuva od potpunog nestanka. Jastrebovljev predgovor knjizi je svojevrsno zaveštanje pronicljivog diplomate, analiza događaja u njegovom vremenu i predviđanje budućnosti.
BUGARSKA DVOSTRUKA IGRA
JASTREBOV je odvažno pretpostavio istinu pravilima diplomatske službe i u predgovoru knjige je oštro kritikovao tadašnju spoljnu političku akciju Rusije, koja je podržavala veliku Bugarsku. Ruskoj javnosti je otkrio višestruku igru Bugarske egzarhije, koja je preko svojih sveštenika kod Srba stvarala uverenje da Rusija želi da se bugarizuju, da bi ih zaštitila od islamizacije, arnaućenja i helenizacije koju je agresivno sprovodila grčka Carigradska patrijaršija. Egzarhija je, s druge strane, za bugarizaciju dobijala pomoć i od Turaka, kojima je obećala da će uništavanjem srpskog identiteta eliminisati uticaj Srbije na Srbe u Turskoj.
On opisuje identitetski i kulturni genocid nad Srbima s ciljem stvaranja uverenja da ih na prostoru Kosova, Metohije i vardarske Makedonije nema, niti ih je bilo. Jastrebovljeve procene i upozorenja s kraja 19. veka pokazale su se tačnim u 20. stoleću. Principi uništavanja i prisvajanja identiteta i baštine Srba koje je on uočio i opisao još u osmanskoj Turskoj, korišćeni su u obe Jugoslavije, a i danas na postjugoslovenskom prostoru.
Knjiga Ivana Jastrebova
Utoliko je dragocenija Jastrebovljeva slika ljudi, vremena, običaja i pesama Srba iz južnih krajeva srednjovekovne srpske države koji su uprkos svim pritiscima sačuvali identitet do 19. veka. Potka tog šarenog ćilima je krsna slava, koju ruski naučnik uočava kao običaj po kom se Srbi razlikuju od svih ostalih slovenskih naroda. On naglašava da srpski narodni kalendar meri vreme periodima omeđenim proslavama svetitelja zaštitnika naroda i porodice. Zato je neumorno išao od mesta do mesta, pomno posmatrao i marljivo beležio običaje i pesme koje su ih tradicionalno pratile.
- Za Srbina nema veće i važnije zakletve od zaklinjanja u slavu, dan koji slavi, u sveca koji se smatra zaštitnikom njegovih prošlih i budućih pokolenja... U besedama sa Srbima iz Turske o "slavi" stalno sam slušao jedno te isto mišljenje, koje je verovatno prelazilo sa oca na decu, o tome kako su srpska plemena prilikom primanja hrišćanstva birala za svog patrona onog sveca na čiji dan su se sama pokrstila, po sopstvenoj želji i inicijativi, a ne onako kako se to radilo kod nas i Bugara... Običaj "slave" se tako ukorenio u srpskom narodu da ga nisu mogle iskoreniti ni grčke vladike, koje su se u žaru propagande trudile da istog momenta - nakon pada Pećke patrijaršije - namesto slave uvedu običaj da se praznuje imendan. Isto to sada pokušavaju bugarski agenti sa bugaromanima. Oni žele da iskorene ovaj lepi običaj iz takođe političkih razloga i to čine lukavije od Grka.
Srbi iz Debra
LIRIKA
Pored pesama koje su bile povezane sa određenim običajima, Jastrebov je zapisao i one koje su pevane u svim prilikama. Najviše je lirskih, kakva je i ova iz oblasti Morave (Binačke).
Jana sedi s' ove strane mora.
Kujumdžija s' one strane mora.
Govorila lijepa devojka:
"Kujumdžija! Tako ti zanata,
Sakuj meni junaka od zlata!"
Govori gu mladi kujumdžija:
"Ne mogu mu oči sakovati,
Što će tebe mladu pogledati.
Ne mogu mu usta sakovati,
Što će s' tobom mladom govoriti.
Ne mogu mu ruke sakovati,
Kojim' će te mladu zagrliti".
Preporučujemo
ZDRAVICOM „TERA“ KORONU: Rekovčanin smišlja lepe želje uz čajeve i ljute papričice
03. 02. 2021. u 15:27
VAŽNA JE TRADICIJA: Bunjevci u Subotici prikazali običaj Velikog prela
02. 02. 2021. u 01:02
ODRŽANA TRADICIJA: U Kikindi lomljena česnica u crkvi Svetog Kozme i Damjana
07. 01. 2021. u 15:16
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
JEDAN BIO SAVETNIK KRALjICE: Kako su sovjetski špijuni harali Britanijom pune dve decenije - MI5 posle 70 leta skinuo oznaku tajnosti
STROGO poverljivi dosijei MI5 sa detaljima o priznanjima trojice najozloglašenijih dvostrukih agenata u Britaniji – uključujući Kim Filbija i Entonija Blanta – koji su špijunirali u korist Sovjetskog Saveza objavljeni su prvi put u utorak.
14. 01. 2025. u 10:25
SLOVO H KRIJE MRAČNU TAJNU: Jeziva priča iza znaka "Holivud" - zbog strašnih požara oči sveta ovih dana uprte u najpoznatiji natpis
TREBALO je da bude tek obična svetleća reklama za prodaju nekretnina u novoj gradskoj četvrti i nakon godinu i po dana da bude razmontiran.
14. 01. 2025. u 12:01
ZA UBIJENOG BRATA: Otkriveno ŠTA je Luka Bojović uradio pre nego što je otišao Arkanu na grob (FOTO)
U PRATNjI obezbeđenja.
15. 01. 2025. u 13:40
KRAH BRAKA NAKON DVE GODINE: Razvodi se glumica Anja Mit
VEST o njenom razvodu iznenadila je mnoge, budući da je razvod usledio relativno brzo posle venčanja, a i glumica je u javnosti isticala da je konačno pronašla onog pravog.
15. 01. 2025. u 10:04
HRVATSKI STRUČNjAK: Poštovanje do neba "Er Srbiji", a vama nesposobnim ološima u Hrvatskoj - sram vas bilo
HRVATSKA ima bitno više avio-putnika nego Srbija. Međutim, Er Srbija je potpuno dominantna u regionu, piše hrvatski vazduhoplovni analitičar i stručnjak Alen Šćurić sa regionalnog portala "Zamaaero", čiji tekst prenosimo u celosti.
14. 01. 2025. u 11:38
"BILA JE TO LjUBAV NA PRVI POGLED": Evo kako je Anja Mit nekada govorila o pilotu od koga se razvodi
GLUMICA Anja Mit je pilota Ognjena Vesića upoznala na snimanju emisije koju je vodila.
15. 01. 2025. u 10:11
RUSKI ZVANIČNIK OTKRIO: Ovo bi moglo biti mesto potencijalnog sastanka Putina i Trampa
UJEDINjENI Arapski Emirati (UAE) imaju snažna dosadašnja iskustva u organizovanju samita i mogli bi biti mesto potencijalnog sastanka između predsednika Rusije Vladimira Putina i novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, izjavio je Oleg Karpovič, prorektor za naučna pitanja na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Rusije, za rusku agenciju TASS.
15. 01. 2025. u 12:23
"LjUDI ĆE UMRETI" Vatrogasci nedeljama pre užasa u Los Anđelesu upozoravali na najgori scenario
MANjE od mesec dana pre nego što su požari zahvatili Los Anđeles, grupa iskusnih vatrogasaca okupila se na Gradskom veću kako bi tražili veća sredstva.
15. 01. 2025. u 14:03
OD KOLEGA IZ "POTERE", SAMO MEMED: Zašto "tragači" nisu bili na sahrani?
MILORAD Milinković preminuo je u 60. godini na Božić, u crkvi u Jabukovcu gde je pratio liturgiju.
13. 01. 2025. u 20:59
Najnovije iz rubrike
BILA JE DUŠA POZORIŠTA NA TERAZIJAMA: Preminula Nađa Piale, dugogodišnji član našeg jedinog muzičkog teatra
U BEOGRADU je juče preminula Nađa Piale (1953- 2025) ,PR Pozorišta na Terazijama, koja je i posle penzionisanja ostala neraskidivo vezana za ovu kuću, družeći se sa kolegama i pomažući im svojim velikim iskustvom.
15. 01. 2025. u 12:03
KNJIŽEVNA KRITIKA - Videti i ono čega nema
DA se u svetu lirskog subjekta stvaraoca s protokom vremena uvećava potreba za osluškivanjem i razumevanjem nevinosti biljnog i životinjskog sveta čija empatija je veća od ljudske, i u večitom traganju za lepotom, nasuprot prikupljenom, uzaludnom iskustvu, sa kristalisanjem posve jasnih misli koje se mogu transformisati iz strašnog u lepo - od konstantne misli o različitim pojavima smrti, čiji posao nikada ne ostaje nedovršen, pa sve do cvetanja ruže, ljubavi i značaja sanjarenja, koje je poput "seruma protiv nasilja pesimizma", svedoči zbirka poezije Tomislava Marinkovića "Šta o nama misle anđeli" ("Arhipelag", Beograd 2024).
15. 01. 2025. u 11:50
STRAHA SE NE PLAŠE: Tradicionalna izložba "Kritičari su izabrali" u Likovnoj galeriji KCB
ISTORIČARKA umetnosti i dobitnica nagrade "Lazar Trifunović" za 2020, muzejski savetnik Gordana Stanišić, autor je ovogodišnje tradicionalne izložbe "Kritičari su izabrali", kojom svaku novu godinu otpočinje Likovna galerije Kulturnog centra Beograda.
15. 01. 2025. u 06:15
NAJPOPULARNIJI BALET NA SVETU: Najuticajnija verzija "Labudovog jezera" prvi put izvedena na današnji dan pre 130 godina
MADA je prošlo 145 godina od premijere, "Labudovo jezero" Petra Iljiča Čajkovskog je i dalje najpopularniji balet na svetu. Toliko da jedva da postoji baletski ansambl na čijem repertoaru nije verzija ovog renomiranog dela.
15. 01. 2025. u 06:15
POGLED ISKOSA: Dado u Galeriji SANU
DO 2. marta u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti održava se prva retrospektiva u Srbiji slika Miodraga Dada Đurića (Cetinje, 1933 - Pontoaz, 2010) sa delima iz naših zbirki.
15. 01. 2025. u 06:00
Komentari (0)