Kultura

U POTRAZI ZA LJUDSKIM BIĆEM: Mladi umetnik Antanasije Punoševac o izložbi u galeriji Ulus

Miljana Kralj

06. 10. 2020. u 18:55

DANAŠNjEG čoveka najviše muči nedostatak empatije. Razmišljamo samo o ljudima iz našeg uskog kruga, a koji su nam, uslovno rečeno, za nešto potrebni. Na ulici, u prevozu, ljudi su previše hladni jedni prema drugima.

У ПОТРАЗИ ЗА ЉУДСКИМ БИЋЕМ: Млади уметник Антанасије Пуношевац о изложби у галерији Улус

Ovako svet oko nas sagledava mladi umetnik Antanasije Punoševac (1992), koji već iza sebe ima osam samostalnih postavki, a nedavno je u Galeriji ULUS, u Knez Mihailovoj, predstavio doktorski projekat na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti - izložbu "Prostori ljudskog prisustva", koja je naišla na odličan prijem kod gledalaca i likovne kritike.

Ljudsko telo i lice, koji su u središtu njegovih dela velikih formata, kako tvrdi, nametnuli su mu se sami kao tema, od samih početaka:

- Još pre upisa na FLU, a i tokom studija, spontano sam se okrenuo figuraciji, iako imam interesovanja i razumem i nefigurativne umetnosti - kaže, za "Novosti", Punoševac. - Figura mi otvara širok prostor likovnih mogućnosti u traženju izraza koji me interesuju, po pitanju formalnih karakteristika slike. A nudi, s druge strane i jedan psihološki, ali mnogo više i duhovni pristup čoveku.

Prvenstveno ga, kako objašnjava, interesuje univerzalno prisustvo ljudskog, pa se zato nije bavio psihološkim konceptima, već neposrednim posmatranjem čoveka kao takvog:

- Tu nije bitno da li je to neko nama poznat ili ne, već koja su univerzalna značenja tog lica. To su sadržaji koji se ne tiču nekog određenog momenta, socijalnog konteksta, već nude mogućnost zadiranja u nešto dublje, što se tiče našeg postojanja, ali i odnosa sa drugim ljudima. Posebno onim nepoznatim: koliko ih vidimo na ulici, razumemo, da li nam je bitno to drugo ljudsko biće. Ovi radovi tiču se toga kako sa lica i tela nama nepoznatih osoba možemo da čitamo nešto što nam je svima zajedničko. Tragam upravo za tim arhetipskim vrednostima, a u tome je osnovno saosećanje prema drugom ljudskom biću.

Uvećanje čoveka

TO što su ljudska bića na mojim radovima predimenzionirana, govori o mojoj potrebi da ukrstim ideje koje se tiču likovnog i značenjskog. Uvećanje tu pojačava utisak, ali ne samo to. Kada posmatrač stane ispred tih prizora, to nudi više mogućnosti da se uoči međusobni odnos čoveka koji je pred delom i onoga na njemu. Delo više nije prozor ka nekom drugom svetu, već postaje autonomni objekt, koji tu živi. Posmatrač ga ne gleda kao simboličku predstavu, već kao živu materiju u prostoru. Uvećanje naglašava i taj odnos između duhovnog i materijalnog - zaključuje sagovornik.

Izložbu u ULUS-u Punoševac je zakazao još prošle godine, a tema i naslov "Prostori ljudskog prisustva" su smišljeni još pre dve godine, kada je prijavio doktorski rad kod profesora Radomira Kneževića (inače, master studije, kao student generacije na FLU, završio je 2015. kod profesora Gordana Nikolića). Umesto ljudskog prisustva, kako kaže, zbog situacije sa pandemijom i insistiranja na socijalnoj, fizičkoj distanci, sada se uspostavilo nešto suprotno - ljudsko odsustvo:

- Tako je ideja izložbe u potpunoj opoziciji od onoga što živimo, i u toj kontri je aktuelna. Nadam se da ovo što sada imamo neće trajnije i dublje uticati na to da se ljudi još udalje.

Optimista sam i mislim da će čim ova pošast prođe, svi zaboraviti na to. Iskonska je potreba da imamo kontakte jedni sa drugima, da budemo bliski.

Crtež kao filozofska kategorija

NE volim podele na crtače i slikare. Svako ko je to bar jednom radio, shvata koliko je to neodvojio. Crtež je za mene filozofska kategorija. On je naše shvatanje likovne predstave,kako je koncipiramo i vidimo. Crtež je osnova svake slike i oni se razlikuju u tehnološkim kategorijima, ali se u likovnim ne mogu razdvajati.

Možda je, ističe umetnik, ovo i test za naše vreme, u kome se stalno insistira na tehnologiji, virtuelnom svetu, da se jedinka odvaja, da bude samostalna...

- Sve što se desilo sa pandemijom dokazalo je da je mnogo teško da se tako živi - izričit je Punoševac.

- Možda nas to malo i osvesti i dovede do toga da shvatimo koliko je teško biti čovek i biti sam.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 48

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09