UMETE LI DA SE IGRATE: Radović, Bećković i Crnčević na nekadašnjim "crvenim stranicama" Nedeljnih “Novosti”

KNjIGOM Miki-Liki i najlepša žena sveta (priredili Miloš Radović i Zorica Hadžić Radović, oblikovao Borut Vild, Booka, 2024) obeležili smo četrdeset godina od smrti Dušana Radovića.

УМЕТЕ ЛИ ДА СЕ ИГРАТЕ: Радовић, Бећковић и Црнчевић на некадашњим црвеним страницама Недељних “Новости”

Prijateljstvo Matija Bećković, Brana Crnčević i Duško Radović, Foto Privatna arhiva

Pored izbora iz Radovićevih kratkih priča i radio-drama, u knjizi je objavljeno i 36 skica i crteža, "žvrljotina" koje se mogu shvatiti i kao usputni deo piščevog raznolikog stvaralaštva. Crteži su umetnuti tako da čitaoci mogu da ih iscepaju i urame - kao uspomenu na Radovića i na ovu knjigu. Povod nastanka ove svojevrsne "knjige za čitanje i cepanje" bila je želja da se široj čitalačkoj publici predstavi još uvek nedovoljno poznata strana književnog rada Dušana Radovića koji u srpskoj nauci o književnosti u prvom redu slovi za jednog od najznačajnijih pisaca za decu.

U knjizi Miki-Liki i najlepša žena sveta našle su se kratke priče, apsurdne, ironične i "okrenute naglavačke" koje pisca "Strašnog lava", kako je već primećeno, dovode u vezu sa Semjuelom Beketom, Eženom Joneskom i Danilom Harmsom. Poznato je da je jedan deo ovih priča pisac objavio u knjizi Plavi žaket u Zagrebu 1983. godine. Za određen broj Radovićevih priča, pronađenih u zaostavštini, još uvek ne znamo kada su napisane i gde su prvi put bile štampane.

Zainteresovana za vreme i kontekst nastanka ovih kratkih priča, a vođena prisećanjima Miloša Radovića da je svojevremeno u Večernjim novostima njegov otac objavljivao u nedeljnom ili "crvenom dodatku", u saradnji sa još nekim piscima, duhovite tekstove koji su tada bili vrlo popularni, odlučila sam da istražim o kojim prilozima i piscima je reč. Nakon pregledanja desetak godina ovog lista, a sve u traganju za Dušanom Radovićem, otkrila sam o čemu se zapravo radi. Tragajući za jednim, imala sam sreće da sam naišla na još dvojicu velikih pisaca - Matiju Bećkovića i Branu Crnčevića - i na njihovu zajedničku, danas zaboravljenu, a vrlo interesantnu književnu igru.

Foto Z. Jovanović

Saradnja između Dušana Radovića, Matije Bećkovića i Brane Crnčevića na "crvenim stranicama" Nedeljnih novosti (pod tim su imenom Večernje novosti izlazile nedeljom), trajala je nepuna dva meseca, od 22. januara do 19. marta 1967. godine. Pisanje je započeto na Radovićevu inicijativu koji je okupio prijatelje književnike u nameri da zajedno ispune "Dečju stranu" ovog dodatka. Zamisao je bila da se iz nedelje u nedelju piše na zadatu temu, kojoj će svaki od njih prići iz svog ugla. Sve je u ovoj saradnji bilo iščašeno.

Najpre - teme! Pisalo se duhovito i lucidno o foto-aparatu, puški kao vazi za cvet, startu, leptir-mašni, kišobranu, sijalici, otisku prsta, odgovaralo na pitanja "Kako ste?" i šta je opasno po život. Izabranu temu ponekad je pratio i crtež na koji su se književnici, ukoliko su želeli, pozivali u tekstu. U odgovorima na temu Radović, Bećković i Crnčević dolazili su do najneočekivanijih stvari: ptica, lopova uhvaćenog u krađi, mačke i miša, diva, vojnika, doktora... Prosto su se utrkivali u visprenosti.

Saradnja između Radovića, Bećkovića i Crnčevića u Nedeljnim novostima trajala je devet nedelja, pri čemu je svaki od pisaca napisao isto toliko književnih minijatura. Tako sam ušla u trag prvobitnom objavljivanju i kontekstu nastajanja sledećih Radovićevih tekstova sada preštampanih u knjizi Miki-Liki i najlepša žena sveta: "Onaj drugi", "San vojnika", "Ubistvo iz nehata", "Kao i obično", "Luda trka", "Kako je postala leptir-mašna", "Od prve kiše", "Pali-gasi" i "Amanet". Matija Bećković je za "crvene stranice" Nedeljnih novosti napisao sledeće minijature: "Fiks ideja", "To sam ja!", "Pitajte me nešto lakše", "Čovek nije savršen", "Trka stoleća", "Mašna mog života", "Privatna stvar", "Još nije kasno" i "Svojeručni otisak". Tekstovi Brane Crnčevića bili su "Vaša ptica", "Čovek, cvet i puška", "Ispričajte mi tajnu", "Zamršena stvar", "Start", "Ne volim je nikako", "Nestrpljivi doktor", "Zaboravljena" i "Prst protiv krsta".

Foto Z. Jovanović

Iako je naročito kod Radovića podela na književnost za decu i književnost za odrasle uslovna, daleku vezu sa "Dečjom stranom" Nedeljnih novosti i ovim prilozima možemo pronaći u tome što se svojevremeno u časopisima za decu ne samo odgovaralo na zadatu temu nego i su se pisali stihovi uz priložen crtež, za šta je primer Zmajev Neven ili kasnije Radovićev Poletarac u kojem važno mesto zauzimaju likovni prilozi. Sličnu vrstu sinergije lucidnosti i igre, sa druge strane, nalazimo i u tematskim časopisima koje su objavljivali naši nadrealisti.

Iščitavanje ovih duhovitih priloga na stranicama Nedeljnih novosti ostavlja utisak da su se pisci dobro zabavljali i igrali, pišući lako i nepretenciozno. Otuda nije teško razumeti zašto su ti tekstovi bili toliko popularni u svoje vreme, a možda i zašto su ih njihovi autori prepustili zaboravu. U tom smislu važno je što uvodnu temu "Foto-aparat" otvara sam Dušan Radović tekstom "Onaj drugi" i rečenicom "Umete li da se igrate gledajući slike?". Ta rečenica - poziv na igru - zapravo najbolje osvetljava ovu kratkoveku saradnju koja je iznedrila značajne priloge, istovremeno zabavne i jednostavne, pisane često u dijaloškoj formi i u duhu avangardne proze. Poziv na igru uočljiv je i u delu koje je Radović pisao za decu.

Foto Privatna arhiva

Knjiga Miki-Liki i najlepša žena sveta tako čuva najduhovitije priče Dušana Radovića od kojih su neke prvobitno objavljene na stranicama Nedeljnih novosti. Njen dosadašnji prijem je dokaz da bi čitaoci voleli da se i danas susretnu sa ovako visprenom literaturom u dnevnim listovima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SELEKTOR VATRENIH OPERISAN: Dalića čeka oporavak, a onda kreće u lov na Fajnal for Lige nacija