Kultura

FILMU „OAZA“ NAGRADA ZA NAJBOLJE EVROPSKO OSTVARENJE: Trijumf reditelja Ivana Ikića u Veneciji

R. RADOSAVLjEVIĆ

12. 09. 2020. u 13:18

NA upravo završenom, 77. festivalu u Veneciji, ostvarenje „Oaza“ našeg reditelja i scenariste Ivana Ikića osvojilo je nagradu za Najbolji evropski film u takmičarskoj sekciji „Dani autora“, a ovo visoko priznanje dodeljuje mreža Europa Cinemas.

ФИЛМУ „ОАЗА“ НАГРАДА ЗА НАЈБОЉЕ ЕВРОПСКО ОСТВАРЕЊЕ: Тријумф редитеља Ивана Икића у Венецији

U svom obrazloženju za nagradu žiri je zapisao:

- „Oaza“ je prelepo snimljen i veoma poetičan film, i jednoglasno je bio naš izbor za nosioca ove nagrade. Ikićeva „Oaza“ je nežna i dubok potresna, ali istovremeno i je i čist, beskompromisan pogled na život i ljubav grupe mladih ljudi sa posebnim potrebama u državnoj instituciji. Reditelj svoje glumce-naturščike tretira s velikom pažnjom i velikim poštovanjem, a oni mu uzvraćaju izuzetno snažnom i prirodnom izvedbom. Scenario je savršeno strukturiran, a fotografija pruža predivne, upečatljive prizore. Ovo je film koji se mora videti u bioskopu, i možda je najjednostavnije da prosto kažemo da jedva čekamo da ga ponovo gledamo što je pre moguće - istakao je venecijanski žiri u svom saopštenju.

Uspeh reditelj Ivana Ikića na 77. Mostri utoliko je veći što italijanske vlasti zbog još uvek aktuelne pandemije njemu i ekipi filma „Oaza“ nisu, nažalost, dozvolili da dođu u Veneciju na premijeru i da ovaj izuzetni film predstave medijima i publici.

Kako ističe Ikić uz radost o nagradi, uspeh njegovog filma veći time što u filmu mladi korisnici doma - Valentino Zenuni, Tijana Marković i Marijana Novakov nisu glumili sebe, već fiktivne, veoma kompleksne likove.

Pored štićenika doma u „Oazi“ igraju Goran Bogdan, Maruša Majer, Draginja Voganjac...

Producenti „Oaze“, Milan i Marija Stojanović posebne čestitke uputili su glavnim glumcima - devojkama i mladićima iz Doma za decu i mlade sa posebnim potrebama „Sremčica“, koji su se već učešćem u ovom filmu izborili za delić pažnje koju zaslužuju.

- Zbog toga smo i pravili ovaj film. Nadamo se da će uskoro naši mladi glumci moći da putuju na neki od festivala i da neposredno dožive reakcije publike - navode producenti „Oaze“.

Nagrada Europa Cinemas Label ustanovljena je 2003, sa ciljem da kroz različite podsticaje za medije, distributere i prikazivače pojača promociju, cirkulaciju i „životni vek“ nagrađenih filmova.

Mrežu Europa Cinemas čini 274 bioskopa širom Evrope, a zahvaljujući ovoj nagradi „Oaza“ će imati šansu da ih sve obiđe.

Ovo priznanje, prema rečima Milana i Marije Stojanović posebno je važna u godini u kojoj bioskopi rade samo nekoliko meseci i trebalo bi da omogući filmu da, uprkos tome, dođe do publike u ambijentu za koji je stvaran“.

Preporučujemo

PRVI PUT NA SRPSKOM: Svi Handkeovi eseji

Kultura

1 1

PRVI PUT NA SRPSKOM: Svi Handkeovi eseji

11. 09. 2020. u 23:03

SMEHOM PROTIV KORONE: U malom tekstu velika snaga

Kultura

0 3

SMEHOM PROTIV KORONE: U malom tekstu velika snaga

11. 09. 2020. u 22:49

VEDRANA RUDAN OTKRILA: Ovo je knjiga mog života

Kultura

0 1

VEDRANA RUDAN OTKRILA: Ovo je knjiga mog života

11. 09. 2020. u 20:57

MEĐUNARODNA IZLOŽBA: „Grad muzej železnice“ u Lapovu

Kultura

0 5

MEĐUNARODNA IZLOŽBA: „Grad muzej železnice“ u Lapovu

11. 09. 2020. u 15:21

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 66

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15