POZORIŠNA KRITIKA: Rekvijem za bogalje

APSURDNA "Pašićeva komanda", događaj da se bogalji pošalju u Bitku na Ceru u Prvom svetskom ratu, poslužio je Dušanu Kovačeviću da napravi zaokret u pisanju komedije i napiše istorijsku melodramu "Sveti Georgije ubiva aždahu".

foto privatna arhiva

Kovačevićeva radnja se "lomi" na žestokoj ljubavnoj strasti seljaka Gavrila Vukovića (Milan Marić), koji je u prethodnom ratu izgubio desnu ruku, i gradske devojke, Katarine, udate za seoskog "džandara" (Nikola Rakočević). Autor piše tragediju, koja pogađa ne samo nesrećno zaljubljene, niti usud večitih ratova zemlje koja je na raskršću velikih sila, nego i biće naroda, koji priznaje samo sopstveni sud u kratkim periodima mira... Dušan Kovačević istim dramskim postupkom postiže maksimalni efekat i u svom komediografskom opusu - bacajući varljivo pozorišno svetlo na srpske "niske strasti", sposobnost da se pobeđuje jači od sebe, a potpuna nespremnost da se u miru živi bez problema. Čovek ovde živi u neprestanom konfliktu, koji može da izazove, po umešnosti i volji autora, ili komični, ili tragični ishod. U "Svetom Georgiju", užasna muka ratnika, da im bogalji "rasturaju kuću" i posećuju žene dok oni ginu, ima osnov u takvim sporadičnim događajima...

Drugi deo predstave, koji se događa neposredno pre Bitke na Ceru, projekcija je složenog odnosa Đorđa, bivšeg džandara i Gavrila Vukovića, koji javno živi u njegovoj kući, dok domaćin ratuje. Između duboko intimnog, ličnog i opšte tragičnog (pogibija na frontu i hrabrost ratnika, koje čuva Sveti Georgije) je, zapravo, Kovačevićeva paralela i ona dopušta da smrt dvojice suparnika, kao u antičkoj tragediji, postane pravi simbol za opštu pogibiju, koja sledi na Ceru, sa jasnom metaforom da Sveti Georgije, pojavivši se na nebu sa zlatnim kopljem najavljuje nebeski, a ne zemaljski život cerskih junaka. Aždaha nastavlja svoj krvavi pohod...

Milan Marić i Nikola Rakočević, u dramaturškoj adaptaciji Jelene Mijović i rediteljskom čitanju Milana Neškovića, nadigravaju se na visokom nivou umetničke snage dva izvrsna glumca. Katarina Džandarova, Jovana Belović, svojom spontanošću čini opravdanom mračnu strast prema Gavrilu, uprkos nesreći koju izaziva. Njena tetka Slavka, katalizator napetog odnosa bračnog para je izuzetna, neophodna u ovoj tragediji Anđelika Simić, koja unosi duhovitost u rastrzanost između ljubavi za oboje u nemogućem braku.

Seljani, u nebeskoj sudnici, seoskoj krčmi, dele uvrede, opaske i diskutuju o politici i kućevnim stvarima, u tumačenju odreda autentičnih likova - Zoran Cvijanović (Učitelj), Aleksandar Đurica (Ninko Belotić), Aleksej Bjelogrlić (Krivi Luka), Joakim Tasić (Rajko Pevac), Ognjen Nikola Radulović (Mile Vuković), Teodor Vinčić (Vane Siroče), Miloš Samolov (Reci Vojo), Lazar Đukić (Mikan Besni), Luka Antonijević (Baća), Lazar Nikolić (Dane Neženja) - autentični su primeri biblijskih osobina ovdašnjih čudaka i dokaz su Kovačevićeve imaginacije i talenta da udahne sirovi život u svim žanrovima. Grk, Doktor Konstantin Srđana Timarova je ogledalo dobrote, koje odražava stvarnu ranjivost naroda, a Poručnik Tasić Marka Janketića, nezaboravan, kao iz junačke poezije je stožer, oko koga se okreće stvarna snaga i žrtva našeg čoveka, ponekad zapretena ispod slojeva nagomilane životne patnje. Stihovi (Julija Petković) i muzika Vladimira Pejkovića su ovu, za ovaj narod biblijsku priču skrenuli ka simbolici, što nije uvek bilo opravdano, jer je prekidalo radnju i ometalo neophodnu, prisutnu emociju, baš onda, kad je katarza bila neophodna, za razliku od scenografije Gorčina Stojanovića i kostima Biljane Grgur, stvarnih dramskih junaka.

Preporučujemo

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Preobražaj smisla

29. 12. 2024. u 10:00

Kultura

0 3

POZORIŠNA KRITIKA: Krčag je opet ceo

23. 12. 2024. u 07:00

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Omaž tužnom nemom klovnu

16. 12. 2024. u 06:45

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Teranje na komediju

09. 12. 2024. u 08:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije