U KRUPNOM PLANU FILMSKI KRITIČARI: Knjiga eseja "Poseban kadar" od zaborava sačuvala značajna imena hroničara domaće kinematografije

OD svih sekvenci i kadrova viđenih na ovogodišnjim letnjim filmskim festivalima, jedan je, ipak, bio - "Poseban kadar".

Sa predsatvljanja "Posebnog kadra" na Paliću, Foto promo

Od Sombora, preko Palića, do Trebinja (a uskoro će biti i na Filmskim susretima u Nišu), publici je predstavljeno jedinstveno izdanje, sačinjeno od nešto više od pedeset eseja posvećenih kritičarima i novInarima koji su živote posvetili sedmoj umetnosti. Tako je od zaborava otrgnut čitav jedan segment istorije naše kinematografije, kojim se pre ove knjige u izdanju "Čigoja štampe", a koju je uredila Jelica Sojančić, niko nije sistematski bavio.

Foto promo

Na jednom mestu tu su prvi put okupljene životne i radne biografije hroničara filmskih zbivanja, koje su istovremeno i svedočanstvo o duhu vremena u kojem su radili, od šezdesetih godina prošlog veka, pa do danas.

- "Poseban kadar" je i omaž novinarima i kritičarima posvećenim filmu kojih više nema, a zaslužuju da im se oda počast - tvrdi Jelica Sojančić u uvodu ove hrestomatije, u kojoj su i priče o onima koji još aktivno beleže i analiziraju stanje u našem filmu. - Po prirodi stvari takav projekat se ubraja u kategoriju kulture sećanja koja podrazumeva punu životvornost, odnosno medijsku arheologiju, jer beleži događaje, kulturnu klimu i uređivačku politiku svoje epohe. "Poseban kadar" je eventualno i ključ za razumevanje jedne profesije i njenih aktera, kalauz za sve brave, pa ko može se otvori taj može da se obogati. Šta nam je svima ideal? Obrazovanost, širina duha, nagledanost, načitanost i lakoća pera se podrazumevaju. Cenim, neretko se tu prokrijumčari i ekscentričnost. Možda smo svi mi nebitni za istoriju filma, možda kritičarski zanat u sebi nosi nešto pretenciozno - ali ako se mi ne setimo kolega koji su nam bili prijatelji, ko će?

A samo ako se i ovlaš pogleda lista onih čijim se doprinosom bavi ovo delo, odmah je uočljivo da je reč o ličnostima od izuzetnog značaja. Među njima su Milutin Čolić, Dragan Babić, Branko Vučićević, Bogdan Tirnanić, Milan Vlajčić, Dubravka Vojvodić, Nebojša Đukelić, Nebojša Popović, Dinko Tucaković, Milan D. Špiček... A ima i danas aktivnih - Radoslava Raleta Zelenovića, Nenada Dukića, Gorana Terzića, Milana Nikodijevića, Saše Radojevića i mnogih drugih.

Čak pet imena sa ovoga spiska su celokupnu, ili bar deo svoje profesionalne sudbine, vezali za "Večernje novosti". U "Posebnom kadru" su se tako našle priče o Milanu Mitiću (1932- 2014), Radmili Mili Kodemo (1938-2010), Ranku Munitiću (1943- 2009), Borislavu Bori Anđeliću i Božidaru Boži Zečeviću.

Foto arhiva

- Dolaskom u "Večernje novosti" Milan Mitić je uneo u redakciju duh velikih festivala - svedoči Novo Tomić u ovoj knjizi. - Kan je bio na prvom mestu pokriven do poslednjeg detalja. Sa Kroazete izveštavao je sve dok nije prestao da radi u tada najtiražnijim novinama u Jugoslaviji, a uspesi našeg filma, posebno Emira Kusturice i Milene Dravić bili su mu vetar u leđa doprinoseći i velikom interesovanju čitalaca za kanski festival, pa nije bila retkost da Mitketove informacije, analize i kritike filmova iz Kana zauzmu i celu stranicu novina.

Kao filmski krtitičar bio je nepristrasan, a posle penzionisanja pisao je i britke TV komentare. Ovaj neodoljivi šarmer i izuzetno duhovit čovek, i sam je bio dramski pisac iza koga je ostalo desetak nagrađivanih i rado igranih komada.

Foto arhiva

- U profesiji koja je svojevremeno imala gotovo iste beneficije kao i rudari, malo ko opstane pola veka, dok su žene novinari koje su neprekidno pisale više od 50 godina, kako je to radila Radmila Mila Kodemo, još ređa vrsta - stoji u "Posebnom kadru". - Jedinstvena je bila ne samo po tom novinarskom maratonu, tokom koga je neumorno, i sa istom strašću beležila i životne damare i filmske čarolije veće od života, već i po svojoj upornosti, energiji, rečitosti, radoznalosti koja je nije nikada napuštala. Mila je bila žena zbog koje se, kada je bila mlada, doslovno, preplivavao Dunav, tamo gde je najširi i najbrži.

Pisala je o temama iz svih oblasti kulture, najduže i najviše o filmu, a u njenom impresivnom opusu izdvajaju se intervjui sa najvećim svetskim zvezdama druge polovine 20. veka- Orsonom Velsom, Žanom Moro, Bertom Lankasterom, Ričardom Bartonom, Vanesom Redgrejev, Sidnijem Polakom...

Iako je tekstove objavljivao u većini značajnih beogradskih i jugoslovenskkih redakcija, Bora Anđelić najduže je pisao za "Večernje novosti", izveštavajući iz Kana, Berlina, Toronta.

Foto arhiva

Na ove festivale A kategorije odlazio je ne samo kao akreditovani novinar, već i kao kritičar, koji je kao član žirija Fiprescija, bio među onima koji su prepoznali i nagradili prve filmove Atoma Egojana, Kventina Tarantina i Džafara Panahija. Na Paliću je bio selektor i umetnički direktor, a iste funkcije imao je i na Festu (2010-2014):

- U Beograd i na naš Fest su na talasu tog novog optimizma (Borin slogan i moto za rad na Festu), došli Rejf Fajns, Piter Bogadnovič, Jirži Mencl, Majl Medsen, Stiven Frirs, Stiv Kugan, Franko Nero, Kristifor Gans, Patris Lekont, Felisiti Džouns... - ističe Ivan Karl u tekstu o Anđeliću.

Iz autorskog članka aktuelnog filmskog kritičara "Novosti", Božidara Zečevića, saznajemo da je od 16. marta 1966. kada je kao osamnaestogodišnjak postao filmski kritičar lista beogradske omladine "Student", do prošle godine, objavio 1.100 kritika!

Foto arhiva, P. Milošević

I to u listovima, časopisima, na radiju i televiziji, u Srbiji, Jugoslaviji i šire, ne računajući eseje, studije, monografije posvećene filmu i 12 knjiga.

- Budući da još nemam nameru da "bacim pero u trnje", žurim da popunim i ovu nedeljnu kolumnu, jer me na stolu još čeka - čist beli papir - zaključuje Zečević u tekstu za "Poseban kadar".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije