NJUJORK KAO SCENOGRAFIJA I GLAVNI LIK: Kultni američki romanopisac Pol Oster preminuo u Bruklinu
JEDAN od najznačajnijih američkih romansijera, pesnik, esejista, scenarista, reditelj i prevodilac, svestrani stvaralac koji se svojim postojanim društvenim angažmanom svrstao među uticajne kritičare stanja savremenog sveta - pre svega savremenog američkog društva.
Tanjug
Sve to je bio Pol Oster, koji je pre dva dana usled teške bolesti napustio ovaj svet, svet koji je voleo i kritikovao, svet o kakvom je pisao, i Njujork kakav je (o)živeo, Njujork koji će zauvek živeti, i biti najživlji, upravo u njegovim knjigama.
U svetu bez Ostera, nastaviće da žive i dela koje nam je ostavio, a mi ćemo na srpskom u izdanju "Geopoetike" nastaviti da čitamo romane kao što su "Levijatan", "Mesečeva palata", "Njujorška trilogija", "U zemlji poslednjih stvari", "Knjiga opsena", "Zimski dnevnik", "4321" na bezmalo 900 stranica i mnogi drugi, njegove memoarske knjige, knjigu eseja "Umetnost gladovanja", zbirku pesama "Iščezavanja"... Gledaćemo filmove, kultne baš poput njegovih knjiga, za koje je Oster napisao scenario ili ih i režirao: "Dim", "Modri u licu", "Pandorina kutija", "Unutrašnji život Martina Frosta".
Otišao je u 77. godini, ostvarivši pre toga u svakom smislu respektabilan opus - i u onom danas uobičajenom, izraženom u brojkama, 34 knjige prevedene na preko dvadeset jezika, milioni čitalaca... Ali još više u onom neuhvatljivom značenju, onom koje daje odgovore na pitanje šta to jednog pisca čini velikim, važnim, istinski voljenim... A sve to jeste bio Pol Oster, i to ostaje.
Pol Benjamin Oster rođen je u Njuarku, Nju Džerzi, u jevrejskoj porodici, diplomirao 1970. na Univerzitetu Kolumbija, nakon čega se preselio u Pariz gde je radio kao prevodilac francuske književnosti (i pisao), a potom se vratio u SAD. Premda rodom iz Nju Džersija, ostvaruje nerakidivu vezu sa pulsom svog usvojenog Njujorka, koji postaje ključni lik u njegovim delima - posebno Bruklin, gde se doselio 1980. godine, i gde je umro. Stilizovano, zagonetno, postmodernistički pristup, reči su koje se koriste ne bi li se opisala Osterova proza, zavodljive i upečatljive priče o ljudima, autsajderima, o očevima i sinovima, o slučajnim susretima, sudbinama, životima, i - gradu.
Tragedije
PRETHODNE godine, Oster je sa rođakom Spenserom Ostranderom objavio Bloodbath Nation, o nasilju vatrenim oružjem u Americi - Osterove reči pratile su crno-bele fotografije koje je Ostrander načinio na lokacijama 30 masovnih pucnjava.
Poslednjih godina i život pisca pratile su tragedije, tragična smrt male unuke, a potom i Polovog sina, oca devojčice. Oster nikada javno nije govorio o njihovim smrtima.
Oster je kao romanopisac i scenarista slavu stekao tokom osamdesetih godina, postavši jedan od prepoznatljivih njujorških pisaca svoje generacije, i od tada, decenijama, slovi pre svega za to - njujorškog pisca.
- Pol Oster je bio njujorški romanopisac tokom 1980-ih i 1990-ih, dok sam ja odrastala tamo, u vreme kada je veoma malo poznatih pisaca živelo u tom delu grada - zapisala je pesnikinja Megan O Rurk, koja je odrasla u Bruklinu, i dodala:
- Njegove knjige bile su na policama svih prijatelja mojih roditelja. Kao tinejdžeri, moji prijatelji i ja sa oduševljenjem smo čitali Osterova dela kako bismo osetili njegovu čudnovatost - taj dodir evropskog nadrealizma - i njegovu blizinu. Dugo pre nego što je Bruklin postao mesto gde je svaki romanopisac želeo kao da živi.
Njujorški, bruklinski, koliko god bili precizni i tačni, opisi su koji mogu da zavaraju neupućene, jer Osterova je slava bila sve drugo osim - lokalna, a ugled ovog pisca u Evropi možda je čak i nadilazio onaj koji je uživao u SAD.
"Prva stvar koju čujete dok čitate Ostera, bilo gde u svetu, je francuski jezik. Kao autor najprodavanijih knjiga u Francuskoj, Oster je rok zvezda u Parizu", davno je pisao jedan njujorški magazin.
Oster, koji je mladost proveo u Francuskoj baveći se prevodilačkim radom, postao je jedan od retkih Amerikanaca istinski, sa ljubavlju i poštovanjem, prihvaćenih u Francuskoj.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
SRBIN JE - SENZACIJA! Premijer liga je svašta videla, ali oko jednoga se sada svi slažu: Nikola Milenković je čudo!
SRPSKI reprezentativac Nikola Milenković prešao je iz Fiorentine u Notingem Forest ovog leta, a to se ispostavilo kao prava odluka za Srbina.
25. 12. 2024. u 18:54
OTELI GA NAKON NASTUPA: Ko je pevač koji je uhapšen sa Gogom Sekulić? "Najgori trenutak u mom životu" (FOTO)
KO je pevač sa kojim je Goga bila uhapšena?
25. 12. 2024. u 22:45
VANREDNE MERE U MANČESTER SITIJU: Gvardiola uveo karantin zbog loših rezultata i na Božić
Fudbaleri Mančester sitija božićno poslepodne i veče provešće u kampusu na Etihadu. I tu ne bi bilo ništa čudno da se ne dešava na Božić jer Siti igra utakmicu u četvrtak od 13.30 časova. Duel Mančester siti - Evrton prvi je od osam koliko će ih biti odigrano u Premijer ligi.
25. 12. 2024. u 17:35
POZNATI SRBI KOJI DANAS SLAVE BOŽIĆ: Njega vaspitali ateisti, a ona mužu sprema gibanicu
MNOGI poznati Srbi, žive u inostranstvu ili u mešovitim brakovima, s ponosom obeležavaju oba Božića – pravoslavni i katolički. Ovi praznici postaju prilika za slavlje, okupljanje porodice i čuvanje srpske tradicije, čak i daleko od rodne zemlje.
25. 12. 2024. u 19:20
RODNIJU IZ "MUĆKI" UMRO SIN (19): Pronašli ga mrtvog u kući - tek posle druge obdukcije saznali šta se desilo
U ČUVENOJ BBC seriji "Mućke" koja je snimana od 1981. do 1991. a onda i kroz specijale do 2003. godine, igrao je Rodnija Trotera. I publika ga je zavolela u toj ulozi. Engleski glumac Nikolas Sajmon Lindherst ima danas 63 godine, i život mu je obeležila jedna tragedija.
25. 12. 2024. u 11:11
HRVATSKA GLEDA I NE VERUJE: Ovako sada izgleda Hrvat kome je Srbin, saigrač, "slomio kosti lica" (FOTO)
Srpsko-hrvatski sukob desio se u trofejnom sportu, a on je, čak i mesec kasnije, vest dana u Hrvatskoj.
25. 12. 2024. u 19:58
DIGNUTI NATO AVIONI POSLE NAPADA NA UKRAJINU: Hitno se oglasio Zelenski, imao poruku za Putina (FOTO/VIDEO)
RUSIJA je pokrenula masovni vazdušni napad na Ukrajinu na božićno jutro po gregorijanskom kalendaru.
25. 12. 2024. u 11:16
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Najnovije iz rubrike
NAŠA SUDBINA VEZANA JE ZA KORENE: Poetska "prečitavanja" narodne poezije iz vizure profesorke Laure Kovač
ZBIRKA pesama "Prečitavanja" Laure Kovač, profesorke književnosti i pesnikinje iz Subotice, dijalog je ove autorke sa narodnom poezijom i malo drugačije čitanje poznatih motiva.
26. 12. 2024. u 16:14
ČAROBNICA NAŠE SCENE: Na vest o nagradi "Radivoje Lola Đukić" za LJiljanu Stjepanović
TRAG koji je ostavila u specifičnom, teškom žanru, može da se meri samo sa svetskim ikonama istog stila, Lajzom Mineli, na primer
25. 12. 2024. u 16:45
NOVI ROMANI: Nebeska ljubav
AKO "smeti znači želeti, a želeti smeti", kako Ana Atanasković veli u rano jutro svog novog romana, onda se može reći da je autorka dela "Zmajeva žena" i u svom kreativnom postupku, a i u svom životu uspela da ostvari sintezu ili, bolje reći, simbiozu smelosti i želje.
25. 12. 2024. u 15:52
POD SJAJEM „SEVERNOG NEBA“ : Otvoren 37. Čukarički likovni salon
JEDNOGLASNOM odukom žirija nagrada „Poleksija Todorović“ 37. Čukaričkog likovnog salona pripala je Aleksandru Đuriću, slikaru i počasnom predsedniku udruženja „Lada“, za rad „Karta severnog neba“.
25. 12. 2024. u 15:03
DOSLEDNA I SVOJA - DO KRAJA: Posle kraće i teške bolesti napustila nas je Slavica Vučković, dugogodišnji novinar "Novosti"
NOVINARSTVO za Slavicu Vučković (1947- 2024), koja je najveći deo svog profesionalnog puta prešla u „Večernjim novostima“ , nije bilo profesija, već način mišljenja, i pitanje stava. A kako je pisala, ne praveći kompromise i ne uzmičući ni pred čim, tako je i živela- uspravno, osobeno, i do kraja dosledno.
25. 12. 2024. u 14:49
Komentari (0)