"STRANCI" NA BIJENALU, OBESPRAVLJENI SVUDA: Najveća svetska umetnička smotra u Veneciji predstaviće 88 nacionalnih paviljona

UMETNIČKA Olimpijada, najveća svetska smotra u vizuelnom stavralaštvu, čuveni Bijenale u Veneciji, otvoriće za publiku 60. put kapije Đardina i Arsenala naredne subote.

Foto Profi medija

Odabrani, stručnjaci i predstavnici medija, tri dana pre toga će obilaziti ovo nepregledno stvaralačko polje na tradicionalnom vernisažu, gde će se svečano, uz govore i šampanjac, predstaviti čak 88 nacionalnih paviljona, od kojih su četiri zemlje debitanti - Republika Benin, Etiopija, Ujedinjena Republika Tanzanija i Republika Timor Leste.

U petak će se tako otvoriti i "Kolonijalna izložba" Aleksndra Denića, koja će na ovoj jedinstvenoj takmičarskoj smotri braniti boje Srbije u nacionalnom paviljonu. Naime, naša zemlja je među privilegovanih 29 država koje imaju svoj izložbeni prostor u Đardinima, sagrađen još 1938. na inicijativu kneza Pavla Karađorđevića, a u kome je kustos prve izložbe jugoslovenskih autora bio Milan Kašanin.

Temu ovogodišnjeg Bijenala - "Stranci svuda", postavio je umetnički direktor, Brazilac Andrijano Pedrosa. Trenutno vodeći čovek Umetničkog muzeja u Sao Paolu, prvi je kustos Bijenala iz Latinske Amerike, ali i prvi koji potiče sa južne zemljine hemisfere. Kako je objasnio, taj moto Bijenala zasnovan je na seriji radova umetničke grupe iz Palerma - Claire Fontaine, tačnije na njihovoj seriji neonskih skulptura na kojima, na 53 jezika, piše - "Stranci svuda". Upravo taj rad biće deo postavke čiji je kustos Perosa, a sintagmu koja svetli na neonima, ali na italijanaskom Stranieri Ovunque, početkom 21. veka, preuzela je i jedna umetnička grupa iz Torina, koja se borila protiv rasizma i ksenofobije.

- Umetnici su oduvek putovali i kretali se svuda, pod različitim okolnostima, menjali, gradove, zemlje, kontinente, ali od kraja 20. veka nastupa period kada su sve prisutnije restrikcije koje se odnose na potrebu ljudi da menjaju mesta i lokacije - piše u svom konceptu umetnički direkor 60. Bijenala. - Migracija i dekolonizacija će zato biti ključne teme.

Na Pedrosinu odabranu temu u obavezi su da, na svoj način, odgovore svi učesnici, kako oni koji zastupaju svoje države, tako i autori koje je ovaj kustos pozvao da svoje ideje i dela predstave na izložbi u Centralnom paviljonu u Đardinima i u Arsenalu. Tu će, kako je najavljeno, fokus biti na umetnicima koji su i sami stranci, imigranti, iseljenici, pripadnici dijaspore, prognani ili izbeglice - posebno na one koji su se kretali između globalnog juga i globalnog severa.

U Centralnom paviljonu će u skladu sa tim biti predstavljena dela savremenih stvaralaca koja se tiču manjina - etničkih, društvenih, rodnih. Jedan deo te velike izložbe nosi naziv "Istorijsko jezgro", a posvećen je delima 20. veka koja potiču iz Latinske Amerike, Afrike, Azije i arapskih zemalja. U posebnom segmentu postavke biće izloženi radovi četrdeset umetnika prve i druge generacije italijanske dijaspore.

Foto Profi medija

Prema Pedrosinim rečima, na međunarodnoj izložbi posebno mesto će imati umetnici pripadnici autentičnih etničkih grupa iz različitih delova sveta, pa je brazilska grupa Makhu naslikala monumentalni mural na fasadi Centralnog paviljona, dok je najveća prostorija Arsenala rezervisana za ogromnu instalaciju grupe sa Novog Zelanda - Maataho. Od umetnosti koju stvaraju manjinske grupe akcenat će biti i na kvir autorima (Pedrosa se ovde poziva na prvo značenje koje navodi Oksfordski rečnik za queer, a to je - upravo "čudno"), koji će biti predstavljeni u Arsenalu, i to radovima iz Kanade, Kine, Idije, Meksika, Pakistana, Južne Amerike, SAD, sa Filipina. Među evropskim umetnicima, Pedrosa izdvaja tri žene - Madž Gil, iz Ujedinjenog Kraljevstva, Anu Zemnkov iz Češke i Alose iz Švajcarske.

Pored toga, umetnici sa globalnog juga u Centralnom paviljonu biće zastupljeni i u delu nazvanom "Portreti", gde će biti izložena dela njih 112, i to slike, skulpture i radovi na papiru, nastali od 1905. do 1990. pod uticajem evropskog modernizma, ali sa snažnim ličnim pečatom. Posebna soba biće posvećena apstraktnoj umetnosti, sa radovima 37 autora, od kojih većina prvi put izlaže zajedno.

Kada su u pitanju nacionalni nastupi, i ovo Bijenale obeležići odsustvo Rusije, pred čijim paviljonom su se redovno pravili redovi. Ruski paviljon tradicionalno je bio u "velikoj petorci", koja je tradicionalno izazivala najveću pažnju, poput paviljona Francuske, Nemačke, Britanije i SAD. U francuskom paviljonu ove godine prvi put izlagaće jedan crnac - Žilijen Kreze, rođen 1986. godine u Parizu. Njegova kompleksna izložba predstaviće skulpture u kojima se bavi istraživanjem svog afričkog porekla i francuske kolonijalne istorije. Na nemačkoj izložbi "Pragovi", među šest izlagača - izraelski umetnik, filmski stvaralac i fotograf Jael Bartana, zatim Mihael Akstaler, čileanka Nikol L'Hulijer, Robert Lipok, muzičar Žan Sent Verner - je i jedan stari znanac beogradske publike. To je pozorišni reditelj turskog porekla Ersan Montag, koji je posle gostovanja na Bitefu sa predstavom "Sneg", prema istoimenom romanu Orhana Pamuka, u Beogradskom dramskom režirao predstavu Livingroom.

Naziv britanske izložbe je "Slušajući kišu celu noć", a reč je o postavci ser Džona Akomfre, umetnika, pisca, filmskog reditelja, scenariste, teoretičara i kustosa poreklom iz Gane. Američkog predstavnika Džefrija Gibsona pesnik Džimi Duram proglasio je Majlsom Dejvisom savrmene umetnosti. Autor koji svoj rad bazira na tradiciji urođenika SAD, predstaviće se postavkom "Mesto na koje ćeš me staviti".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije