"СТРАНЦИ" НА БИЈЕНАЛУ, ОБЕСПРАВЉЕНИ СВУДА: Највећа светска уметничка смотра у Венецији представиће 88 националних павиљона

УМЕТНИЧКА Олимпијада, највећа светска смотра у визуелном ставралаштву, чувени Бијенале у Венецији, отвориће за публику 60. пут капије Ђардина и Арсенала наредне суботе.

Фото Профи медија

Одабрани, стручњаци и представници медија, три дана пре тога ће обилазити ово непрегледно стваралачко поље на традиционалном вернисажу, где ће се свечано, уз говоре и шампањац, представити чак 88 националних павиљона, од којих су четири земље дебитанти - Република Бенин, Етиопија, Уједињена Република Танзанија и Република Тимор Лесте.

У петак ће се тако отворити и "Колонијална изложба" Алексндра Денића, која ће на овој јединственој такмичарској смотри бранити боје Србије у националном павиљону. Наиме, наша земља је међу привилегованих 29 држава које имају свој изложбени простор у Ђардинима, саграђен још 1938. на иницијативу кнеза Павла Карађорђевића, а у коме је кустос прве изложбе југословенских аутора био Милан Кашанин.

Тему овогодишњег Бијенала - "Странци свуда", поставио је уметнички директор, Бразилац Андријано Педроса. Тренутно водећи човек Уметничког музеја у Сао Паолу, први је кустос Бијенала из Латинске Америке, али и први који потиче са јужне земљине хемисфере. Како је објаснио, тај мото Бијенала заснован је на серији радова уметничке групе из Палерма - Claire Fontaine, тачније на њиховој серији неонских скулптура на којима, на 53 језика, пише - "Странци свуда". Управо тај рад биће део поставке чији је кустос Пероса, а синтагму која светли на неонима, али на италијанаском Stranieri Ovunque, почетком 21. века, преузела је и једна уметничка група из Торина, која се борила против расизма и ксенофобије.

- Уметници су одувек путовали и кретали се свуда, под различитим околностима, мењали, градове, земље, континенте, али од краја 20. века наступа период када су све присутније рестрикције које се односе на потребу људи да мењају места и локације - пише у свом концепту уметнички дирекор 60. Бијенала. - Миграција и деколонизација ће зато бити кључне теме.

На Педросину одабрану тему у обавези су да, на свој начин, одговоре сви учесници, како они који заступају своје државе, тако и аутори које је овај кустос позвао да своје идеје и дела представе на изложби у Централном павиљону у Ђардинима и у Арсеналу. Ту ће, како је најављено, фокус бити на уметницима који су и сами странци, имигранти, исељеници, припадници дијаспоре, прогнани или избеглице - посебно на оне који су се кретали између глобалног југа и глобалног севера.

У Централном павиљону ће у складу са тим бити представљена дела савремених стваралаца која се тичу мањина - етничких, друштвених, родних. Један део те велике изложбе носи назив "Историјско језгро", а посвећен је делима 20. века која потичу из Латинске Америке, Африке, Азије и арапских земаља. У посебном сегменту поставке биће изложени радови четрдесет уметника прве и друге генерације италијанске дијаспоре.

Фото Профи медија

Према Педросиним речима, на међународној изложби посебно место ће имати уметници припадници аутентичних етничких група из различитих делова света, па је бразилска група Makhu насликала монументални мурал на фасади Централног павиљона, док је највећа просторија Арсенала резервисана за огромну инсталацију групе са Новог Зеланда - Maataho. Од уметности коју стварају мањинске групе акценат ће бити и на квир ауторима (Педроса се овде позива на прво значење које наводи Оксфордски речник за queer, а то је - управо "чудно"), који ће бити представљени у Арсеналу, и то радовима из Канаде, Кине, Идије, Мексика, Пакистана, Јужне Америке, САД, са Филипина. Међу европским уметницима, Педроса издваја три жене - Маџ Гил, из Уједињеног Краљевства, Ану Земнков из Чешке и Алосе из Швајцарске.

Поред тога, уметници са глобалног југа у Централном павиљону биће заступљени и у делу названом "Портрети", где ће бити изложена дела њих 112, и то слике, скулптуре и радови на папиру, настали од 1905. до 1990. под утицајем европског модернизма, али са снажним личним печатом. Посебна соба биће посвећена апстрактној уметности, са радовима 37 аутора, од којих већина први пут излаже заједно.

Када су у питању национални наступи, и ово Бијенале обележићи одсуство Русије, пред чијим павиљоном су се редовно правили редови. Руски павиљон традиционално је био у "великој петорци", која је традиционално изазивала највећу пажњу, попут павиљона Француске, Немачке, Британије и САД. У француском павиљону ове године први пут излагаће један црнац - Жилијен Крезе, рођен 1986. године у Паризу. Његова комплексна изложба представиће скулптуре у којима се бави истраживањем свог афричког порекла и француске колонијалне историје. На немачкој изложби "Прагови", међу шест излагача - израелски уметник, филмски стваралац и фотограф Јаел Бартана, затим Михаел Аксталер, чилеанка Никол Л'Хулијер, Роберт Липок, музичар Жан Сент Вернер - је и један стари знанац београдске публике. То је позоришни редитељ турског порекла Ерсан Монтаг, који је после гостовања на Битефу са представом "Снег", према истоименом роману Орхана Памука, у Београдском драмском режирао представу Livingroom.

Назив британске изложбе је "Слушајући кишу целу ноћ", а реч је о поставци сер Џона Акомфре, уметникa, писцa, филмскoг редитељa, сценаристe, теоретичарa и кустосa пореклoм из Гане. Америчког представника Џефрија Гибсона песник Џими Дурам прогласио је Мајлсом Дејвисом саврмене уметности. Аутор који свој рад базира на традицији урођеника САД, представиће се поставком "Место на које ћеш ме ставити".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације