JOŠ NAS BRINE ŠTA ĆE SVET DA KAŽE: Dva jubileja, Biničkog i Nušića, izvode na scenu operu "Na uranku"

OD prve izvedene srpske opere "Na uranku" prošlo je sto dvadeset godina: tim povodom, 17. i 20. januara, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta biće izvedeno delo Stanislava Biničkog (prema libretu Branislava Nušića) i u režiji Ane Grigorović.

foto Narodno pozorište u Beogradu

Posle praizvedbe (20. decembra 1903), priča o ljubavnom trouglu mladog srpskog para i turskog age, imala je još tri inscenacije u nacionalnom teatru - 1968, 1999. i 2003. godine.

Postavka koju će beogradska publika gledati (pod dirigentskim vođstvom Stefana Zekića) nastala je u modernom maniru, zaplet je osavremenjen i stilizovan, a premijera je bila pre četiri godine. Ovo januarsko izvođenje obeležiće, zapravo,dva jubileja - na samo prve srpske opere, nego i 160 godina od rođenja Branislava Nušića u čijem znaku će teći predstojeći repertoar našeg teatra.

- Opera "Na uranku" inspirisana je pripovetkom "Sali Pič" iz Nušićeve zbirke "Ramazanske večeri". Binički je sam došao do te priče, u vreme kada je veliki komediograf rukovodio Narodnim pozorištem. U razgovoru su odlučili da se uradi libreto koji bi održavao srpski mentalitet i istoriju, ali bio i pouka za nove naraštaje - objašnjava Ana Grigorović.

Radnja se dešava tokom turske vladavine i, kako objašnjava naša sagovornica, ne postavlja se crno - belo sukob Srba sa porobljivačem.

foto Narodno pozorište u Beogradu

- Preispituje se naš mentalitet i činjenica da je u ovdašnjoj sredini mnogo bitnije šta će "svet" da kaže nego sopstvena ljudska prava, pa i pravo na ljubav. Ta ideja mi je bila osnovna, zato se predstava delom dešava u savremenom dobu, kroz stilizovani vizuelni aspekt. Na neki način, izjednačila sam tursku okupaciju sa rasprodajom fabrika i jeftine radne snage stranim investitorima, uz stav da nije problem u onima koji dolaze već u nama koji ne podržavamo jedni druge...

I u pripoveci "Sali pič" (Sali kopile) glavnog junaka celog života ismeva njegovo okruženje, zbog čega jedne pijane večeri on ubija svoju majku. To se dešava i "Na uranku", a kod Biničkog je priča stavljena u nešto drugačiji kontekst: Turčin pokušava da glavnom junaku uzme ženu prve bračne noći, zato je on negativac. Ipak, moja ideja je bila da je hor, odnosno narod koji ih opkoljava, okidač za nasilje.

Za rediteljku je, kako objašnjava, bilo uzbudljivo da poveže dva velika jubileja i dva značajna umetnika, koji su stvorili prvu operu tri decenije od nastanka nacionalnog teatra.

- Koristila sam i druge Nušićeve tekstove, ubacila sam lik industrijalca i upotpunila muzički prazan prostor. Tako je nastao spoj drame i opere, a uvela sam i novi lik koji nije operski pevač već glumac. Na januarskim izvođenjima biće to Aleksandar Vučković, dok će ga kasnije igrati Nenad Hadži Maričić kao i u premijernoj podeli. Taj dramski deo( bez pevačkih deonica) dodat je i predstavlja neku vrstu prologa i epiloga u kojima sam iskoristila čuvene Nušićeve citate.

foto Narodno pozorište u Beogradu

Na pitanje zašto nam je ovo delo značajno, osim što je prvo podiglo zavesu na operskoj sceni, Grigorovićeva odgovara:

- Uz njihova dva, nesporno, velika imena, važno je jer je nastalo na narativu koji je s jedne strane politički, a s druge socijalni. Priča je našem nacionalnom identitetu, ali i mentalitetu. Dve osobenosti koje bi trebalo da budu u skladu, a kod nas su često u sukobu. Bez obzira na to što je u osnovi ostala ljubavna priča, stvar je postala mnogo kompleksnija. Zato nije slučajno što je baš ona postala izbor za prvo opersko delo, vrlo popularno i dan-danas.

Među najznačajnijim ostvarenjima domaćeg stvaralaštva, naša sagovornica izdvaja i operu "Koštana" Petra Konjovića, nastalu po čuvenom naslovu Bore Stankovića.

- Ona je poslastica, biser naše opere. Izdvojila bih i neke savremene naslove Isidore Žebeljan, kao što su "Maratonci trče počasni krug" i "Dve glave i devojka". Mislim da bi bilo dobro da uvek na repertoaru imamo neki domaći naslov. Da li je moguće svake sezone, nisam sigurna. Ali, vredno je imati bar jednu domaću operu. Između ostalog, i zbog toga što u Narodno pozorište sve češće dolazi inostrana publika kojoj treba dati priliku da vidi ono što predstavlja nacionalno stvaralaštvo i tako, na najbolji način, promovisati kulturu i baštinu naše zemlje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije