Kultura

MOJ RINGIŠPIL JE RANO KRENUO: Petar Strugar, odnedavno član ansambla Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, najavljuje nove projekte

Vukica Strugar

12. 09. 2022. u 10:33

ULOGA fudbalske legende Moše Marjanovića, u filmu "Montevideo, Bog te video!" donela je popularnost Petru Strugaru, bukvalno - preko noći.

МОЈ РИНГИШПИЛ ЈЕ РАНО КРЕНУО: Петар Стругар, однедавно члан ансамбла Драме Народног позоришта у Београду, најављује нове пројекте

Šarmantnog osmeha, ležeran i neposredan, osvojio je srca bioskopske publike i u naslovnoj ulozi filma "Mali Budo", a gledali smo ga i u ostvarenjima "Budva na pjenu od mora", "Jesen samuraja", "Senke nad Balkanom", "Aleksandar od Jugoslavije"...

Slava ga je "snašla" još na studijama (FDU, u klasi Dragana Petrovića Peleta), ali u godinama koje su usledile nismo ga gledali u teatru. Uloge u predstavama "Godine vrana" i "Rat i mir" otvorile su mu vrata Narodnog pozorišta, u čiji je angažman zvanično primljen pre nekoliko dana. Na pitanje s kakvim osećanjem i očekivanjem je došao u kuću, novi član nacionalnog teatra kaže:

- Očekivanja sam ostavio na vratima. Ulazim među ljude koji su veliki profesionalci, s planovima i idejama, znaju šta će sa nama i kako bi se to u budućnosti moglo razvijati - kaže Petar Strugar. - S jedne strane sam miran i spokojan, s druge uzbuđen, jer je ovo velika stvar za bilo kog glumca. A naročito kad dolazi u ovakvu ekipu.

* Jedan ste od glumaca koji je popularnost stekao filmom. Obično je obrnuto, iz pozorišta se stiže na veliko platno?

- Ja sam studirao malo haotično. Počeo sam na Cetinju, završio u Beogradu kod istog profesora kao i dvoje novoprimljenih kolega, Vučić Perović i Nina Nešković, što mi je posebno drago. Nisam bio na "oku" pozorišne scene, nisam ni dobijao ponude, sve dok me Siniša Kovačević nije pozvao za "Godine vrana". Izgleda sam nešto dobro napravio, kad sam dobio poziv da se priključim ansamblu.

* U čemu je, u glumačkom smislu, razlika u doživljaju dva medija?

- Emocija uvek mora biti ista, zanat je isti, ali je izvođenje drugačije. Imate kameru na snimanju, krupan kadar, detalj, "`ajmo ponovo". Ovde nemate tih mogućnosti, prilagođenje igre je drugačije - scena i veliki total. Ne možete u detalju da izrazite neke stvari. Mora malo drugačije da se igra, nemate ista sredstva. Moja prva uloga u životu je bio je "Montevideo", još na akademiji. Taj ringišpil je krenuo mnogo rano za mene. Nije ni bilo vremena da se razvijam u pozorištu. Sada mi je izazov da ljudi dođu i vide nešto od mene što, zaista, nemaju priliku da vide na filmu. Komadi koji se rade u Narodnom pozorištu pružaju priliku da se otkrije mnogo različitih glumačkih mogućnosti.

* Pozorište je postalo "ugroženo" zbog hiper produkcije TV serija. Hoćete li uspeti da održite ravnotežu i odgovorite obavezama u matičnom teatru?

- Kuća uvek mora da ima prioritet. Snimanja se prave u hodu, pomeraju snimajući dani, sve se "šalta", ali moraće da se usklađuje sa unapred određenim pozorišnim repertoarom. Mislim da će biti izvodljivo. Predstave se sigurno neće otkazivati zbog mene.

* Šta je vaš prvi sledeći zadatak?

- U oktobru počinju probe Šekspirovog "Magbeta" u režiji Jagoša Markovića, nešto se planira i za proleće. Ali, još je rano o tome govoriti.

"ĐAVOLOV UČENIK" KAO ŽELjA

Strugar je ocenio da su on i njegove kolege sada dobile matičnu kuću, obećavši da će vratiti ukazano poverenje i da će ostati verni Narodnom pozorištu. A na pitanje u kojoj bi predstavi poželo da ga publika vidi, odgovara:

- Džo Bernard Šo, "Đavolov učenik"! Nažalost, Šo se malo postavlja na sceni, pa i njegov "Pigmalion" se retko igra.