NAŠA BAŠTINA SAČUVANA U SVETLOPISIMA: Rajko Karišić, umetnički fotograf i dobitnik Sretenjskog odličja

DOGAĐAJ koji nije fotografisan, kao da se nije ni dogodio!

Foto Privatna arhiva

Da je u našem vremenu ova misao dobila svoj potpuni smisao, podseća nas Rajko Karišić, fotograf koga su u samo nedelju dana obradovale dve izuzetno važne počasti: priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, a na Sretenje i Srebrna medalja za izuzetne zasluge u kulturnim delatnostima.

Tako su prepoznate zasluge za više od 100 samostalnih izložbi, 143 foto-monografije, 29 mini-monografije posvećene crkvama i manastirima SPC (uz blagoslov Sinoda, bio je i jedini civil koji je fotografisao čin sahrane patrijarha Pavla, od čega je nastala jedinstvena knjiga u samo 95 primeraka) i još mnogo toga što čini njegov kreativni trag u našoj sredini. Na pitanje da li je nagradama, uz njegov lični doprinos, uvažena i umetnost kojom se bavi, za "Novosti", odgovara:

- Kako se gotovo pet decenija kontinuirano bavim fotografijom, ovo je siguran dokaz i da je umetnička fotografija prepoznata od stručnih ljudi kao vid umetnosti koji je do sada bio prilično zapostavljen - objašnjava sagovornik koji je u januaru postao i redovan član Matice srpske.

Koliko je bilo potrebno fizičke i umne snage, posećenih zemalja, gradova, manastira, crkvi, za stvaranje ovako bogatog opusa?

- Kada radite sa posvećenošću, verujte, ne obraćate pažnju na umor, pređene kilometre, raznorazna pentranja po vrletima i skelama, a sve u cilju da se dobije odgovarajući kadar i snimak - fotografiju koja, potom, priča svoju priču... Sve destinacije u mnogim zemljama koje sam pohodio, gradovi i sela su u nekom od foldera u kojima se nalaze mnogobrojni svetlopisi, kao svedoci zabeleženih trenutaka vremena koji su, na taj način, "spakovani" u istoriju za neka pokolenja koja nam dolaze.

U objektivu vaše pažnje je i savremeni život, ali i naša bogata baština...

- Baveći se fotografijom svakodnevno, jedan deo radnog veka sam proveo kao novinar - foto-reporter, pa neminovno, nisam mogao biti indiferentan i slep na dešavanja u svakodnevici. Interesovanja i saznanja se vremenom proširuju i obogaćuju i shvatite da postoje mnoge stvari koje treba otrgnuti od zaborava. Jedna od tih je i naša bogata kulturna baština i ogromno nasleđe koje nam je ostavljeno u amanet. Fotografija je upravo ta koja može da to nasleđe otrgne od zuba vremena i našeg zaborava.

Za čim najčešće traga vaš objektiv kada snimate jedinstvenu arhitekturu i živopis hramova SPC?

- Kada se nađete u bilo kojem od naših manastira imate osećaj da ste u nekom posebnom prostoru, gde je vreme zaustavljeno i meri se drugačijim aršinima, gde vas sve inspiriše, jer je sve nekako drugačije. Objekti, riznice, freske sa kojih vas posmatraju mnogi sveti i ini... Gde god da se okrenete imate inspirativni kadar koji kasnije, pretočen u fotografiju, priča svoju priču. Naši preci bili su veliki neimari, državnici i vojskovođe, koji nisu zapostavljali svoj narod i veru. Ostavili su velelepne zadužbine, manastire i crkve, od kojih su mnoge pod zaštitom Uneska, zbog svoje lepote i istorijske vrednosti za celokupno čovečanstvo. One i bude najtananija osećanja i za mene su uvek bile veliki izazov. Pristupao sam im sa dužnim poštovanjem i kao čovek i kao hodočasnik. Svaki odlazak u bilo koju od ovih svetinja rezultirao je obiljem svetlopisa kojima sam pokušavao da dočaram taj poseban svet, atmosferu, mir i spokoj koji sam osećao...

Posebno mesto među svetinjama za vas ima Hilandar?

- Nigde se ne čuje bruj zvona kao u manastiru Hilandaru, koji ti ispunjava i srce i telo.

Nigde se ne čuje tako zvuk klepala kada poziva na molitvu, nigde tako lepo sveće ne gore, nigde vas tako ne ponese poj pojaca, nigde ne možete čuti tišinu kao u našem manastiru Hilandaru... Nigde na svetu ne postoji toliko čudotvornih ikona. Bogatstvo manastirske riznice je neprocenjivo. E, zato je Hilandar za mene toliko inspirativan. Pohodio sam ga više od 40 puta i svaki put mi je kao prvi. Posebno želim da istaknem da sam 14 godina, uz pomoć prijatelja, slikara i ostalih umetnika, prikupljao umetnička dela koja su našla svoje vekovno utočište upravo u Hilandaru: 156 umetnika je darovalo blizu 200 radova. To je bio naš skroman dar za obnovu ovog manastira.

Jedna od vaših serija nosi ime "Zamandaljena prošlost". Koliko zaboravljamo darove predaka?

- Tokom putovanja bio sam u prilici da na mnogobrojnim stambenim objektima vidim zarđale brave i katance, često lancima privezane. To su bili kadrovi koji te jednostavno "lepe" za sebe, pa sam napravio seriju izložbi i knjigu, a naslovu je kumovala moja supruga, verni pratilac na svim putešestvijima. Mnogo je simbolike u tim fotografijama. Na njima vidimo kakav je odnos naslednika prema precima, njihov nemar prema dobijenom.

Foto Privatna arhiva

Koliko su domaći izdavači raspoloženi da objavljuju foto-monografije?

- Ovo je pomalo bolno pitanje za većinu nas koji se bavima ovom vrstom umetnosti.

Izdavači uglavnom nisu zainteresovani za takve publikacije, jer smatraju da je za njih zainteresovan mali krug ljudi. Mislim da greše, jer sam gotovo siguran da bi one, uz odgovarajući marketing, bile i te kako interesantne čitaocima. U SPC su, međutim, pokazali veliko interesovanje za takve knjige, koje se odneose na crkve i manastire i štampali ih u tiražima od više hiljada primeraka. I lično sam izdao nekoliko svojih foto-monografija, u većim tiražima, angažujući isključivo svoja finansijska sredstva.

Vezanost za Vrbas, iz koga potičete, iskazali ste izložbom i knjigom portreta svojih sugrađana...

- Kako reče naš uvaženi pesnik i moj sugrađanin, Blagoje Baković: "Gradove čine ljudi". Kako imam Bogom dani dar da rukom mogu na nacrtam ono što okom vidim, s vremenom se rodila ideja da moje sugrađane predstavim na jedan novi način: olovkom umesto objektivom. Tako je nastala i ova, jedna od četiri knjige iz edicije "Olovkom umesto objektivom" - "Moji sugrađani", kao svojevrstan omaž komšijama, rođacima, porodici... To je, na moj način, oživljena uspomena na sve njih, na lepa druženja, saradnju i podršku u pojedinim periodima života provedenog u Vrbasu. Ovo je ujedno i moja skromna priča o običnim ljudima jedne varošice u srcu Bačke.

Radili ste i portrete znamenitih ljudi naše epohe...

- To je izuzetno zahtevna tehnika snimanja, u kojoj su se mnogi oprobali, ali se mali broj može pohvali dobrim portretima. Bio sam često u prilici da snimam svoje savremenike, a iz tog opusa je iznedreno nekoliko foto-monografija - "Slikari moji prijatelji", "Portreti - moji savremenici"... Izuzetno sam ponosan na portrete dva blaženopočivša patrijarha srpska - Pavla i Irineja. Kada radite portret morate da poznajete ličnost, kako biste, uz odgovarajuće svetlo i pozu, uspeli da predstavite karatkter i unutrašnju lepotu portretisanog. Uspešno urađen portret uvek, kako se to kaže "govori više od hiljadu izgovorenih reči!".

NEVIĐENA LEPOTA SRBIJE

GDE god da krenete našom Srbijom, okruženi ste neviđenom lepotom na svakom koraku - tvrdi sagovornik, dodajući da je njegove kolege, beleže svojim trećim okom: objektivom foto-aparata.

- O lepotama prirode, nacionalnih parkova, reka i jezera da i ne govorim. U svoje četiri foto-monografije, zabeležio sam i ovekovečio lepotu vajata izrađenih rukama nepoznatih neimara iz prošlosti, u Muzeju na otvorenom "Staro Selo" u Sirogojnu, nadomak Zlatibora. Takvih primera ima bezbroj... A sela nam polako izumiru.

UMETNIČKA PRIJATELjSTVA

ZA Hilandar Karišića vezuje i umetničko prijateljstvo i saradnja sa profesorom Momčilom Momom Antonovićem, umetnikom Draganom Bartulom i Dušanom Milovanovićem, istoričarem umetnosti i publicistom:

- Nekoliko puta smo boravili po desetak i više dana stvarajući u njihovom ikonopisačkom ateljeu. Radeći i poštujući manastirski tipik koji nije menjan od vremena Sv. Save, koji ga je i napisao 1200. godine, imali smo priliku da učestvujemo u molitvenim aktivnostima koje su nam oplemenjivale i dušu i srce. To je nešto što ostaje duboko urezano i ne zaboravlja se. To je Hilandar koji vekovima spaja i ujedinjuje.

Preporučujemo

Kultura

0 0

UMETNOST FOTOGRAFIJE: Igor Čoko

08. 02. 2022. u 18:41

Kultura

0 0

MAJSTOR PORTRETA: Fotografije Predraga Mitića

25. 01. 2022. u 15:29

Kultura

0 0

UMETNOST FOTOGRAFIJE: Milica Mrvić

18. 01. 2022. u 12:42

Kultura

0 0

UMETNOST FOTOGRAFIJE: Ivana Lukić

16. 11. 2021. u 15:21

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije