НАША БАШТИНА САЧУВАНА У СВЕТЛОПИСИМА: Рајко Каришић, уметнички фотограф и добитник Сретењског одличја

ДОГАЂАЈ који није фотографисан, као да се није ни догодио!

Фото Приватна архива

Да је у нашем времену ова мисао добила свој потпуни смисао, подсећа нас Рајко Каришић, фотограф кога су у само недељу дана обрадовале две изузетно важне почасти: признање за врхунски допринос националној култури, а на Сретење и Сребрна медаља за изузетне заслуге у културним делатностима.

Тако су препознате заслуге за више од 100 самосталних изложби, 143 фото-монографије, 29 мини-монографије посвећене црквама и манастирима СПЦ (уз благослов Синода, био је и једини цивил који је фотографисао чин сахране патријарха Павла, од чега је настала јединствена књига у само 95 примерака) и још много тога што чини његов креативни траг у нашој средини. На питање да ли је наградама, уз његов лични допринос, уважена и уметност којом се бави, за "Новости", одговара:

- Како се готово пет деценија континуирано бавим фотографијом, ово је сигуран доказ и да је уметничка фотографија препозната од стручних људи као вид уметности који је до сада био прилично запостављен - објашњава саговорник који је у јануару постао и редован члан Матице српске.

Колико је било потребно физичке и умне снаге, посећених земаља, градова, манастира, цркви, за стварање овако богатог опуса?

- Када радите са посвећеношћу, верујте, не обраћате пажњу на умор, пређене километре, разноразна пентрања по врлетима и скелама, а све у циљу да се добије одговарајући кадар и снимак - фотографију која, потом, прича своју причу... Све дестинације у многим земљама које сам походио, градови и села су у неком од фолдера у којима се налазе многобројни светлописи, као сведоци забележених тренутака времена који су, на тај начин, "спаковани" у историју за нека поколења која нам долазе.

У објективу ваше пажње је и савремени живот, али и наша богата баштина...

- Бавећи се фотографијом свакодневно, један део радног века сам провео као новинар - фото-репортер, па неминовно, нисам могао бити индиферентан и слеп на дешавања у свакодневици. Интересовања и сазнања се временом проширују и обогаћују и схватите да постоје многе ствари које треба отргнути од заборава. Једна од тих је и наша богата културна баштина и огромно наслеђе које нам је остављено у аманет. Фотографија је управо та која може да то наслеђе отргне од зуба времена и нашег заборава.

За чим најчешће трага ваш објектив када снимате јединствену архитектуру и живопис храмова СПЦ?

- Када се нађете у било којем од наших манастира имате осећај да сте у неком посебном простору, где је време заустављено и мери се другачијим аршинима, где вас све инспирише, јер је све некако другачије. Објекти, ризнице, фреске са којих вас посматрају многи свети и ини... Где год да се окренете имате инспиративни кадар који касније, преточен у фотографију, прича своју причу. Наши преци били су велики неимари, државници и војсковође, који нису запостављали свој народ и веру. Оставили су велелепне задужбине, манастире и цркве, од којих су многе под заштитом Унеска, због своје лепоте и историјске вредности за целокупно човечанство. Оне и буде најтананија осећања и за мене су увек биле велики изазов. Приступао сам им са дужним поштовањем и као човек и као ходочасник. Сваки одлазак у било коју од ових светиња резултирао је обиљем светлописа којима сам покушавао да дочарам тај посебан свет, атмосферу, мир и спокој који сам осећао...

Посебно место међу светињама за вас има Хиландар?

- Нигде се не чује бруј звона као у манастиру Хиландару, који ти испуњава и срце и тело.

Нигде се не чује тако звук клепала када позива на молитву, нигде тако лепо свеће не горе, нигде вас тако не понесе пој појаца, нигде не можете чути тишину као у нашем манастиру Хиландару... Нигде на свету не постоји толико чудотворних икона. Богатство манастирске ризнице је непроцењиво. Е, зато је Хиландар за мене толико инспиративан. Походио сам га више од 40 пута и сваки пут ми је као први. Посебно желим да истакнем да сам 14 година, уз помоћ пријатеља, сликара и осталих уметника, прикупљао уметничка дела која су нашла своје вековно уточиште управо у Хиландару: 156 уметника је даровало близу 200 радова. То је био наш скроман дар за обнову овог манастира.

Једна од ваших серија носи име "Замандаљена прошлост". Колико заборављамо дарове предака?

- Током путовања био сам у прилици да на многобројним стамбеним објектима видим зарђале браве и катанце, често ланцима привезане. То су били кадрови који те једноставно "лепе" за себе, па сам направио серију изложби и књигу, а наслову је кумовала моја супруга, верни пратилац на свим путешествијима. Много је симболике у тим фотографијама. На њима видимо какав је однос наследника према прецима, њихов немар према добијеном.

Фото Приватна архива

Колико су домаћи издавачи расположени да објављују фото-монографије?

- Ово је помало болно питање за већину нас који се бавима овом врстом уметности.

Издавачи углавном нису заинтересовани за такве публикације, јер сматрају да је за њих заинтересован мали круг људи. Мислим да греше, јер сам готово сигуран да би оне, уз одговарајући маркетинг, биле и те како интересантне читаоцима. У СПЦ су, међутим, показали велико интересовање за такве књиге, које се однеосе на цркве и манастире и штампали их у тиражима од више хиљада примерака. И лично сам издао неколико својих фото-монографија, у већим тиражима, ангажујући искључиво своја финансијска средства.

Везаност за Врбас, из кога потичете, исказали сте изложбом и књигом портрета својих суграђана...

- Како рече наш уважени песник и мој суграђанин, Благоје Баковић: "Градове чине људи". Како имам Богом дани дар да руком могу на нацртам оно што оком видим, с временом се родила идеја да моје суграђане представим на један нови начин: оловком уместо објективом. Тако је настала и ова, једна од четири књиге из едиције "Оловком уместо објективом" - "Моји суграђани", као својеврстан омаж комшијама, рођацима, породици... То је, на мој начин, оживљена успомена на све њих, на лепа дружења, сарадњу и подршку у појединим периодима живота проведеног у Врбасу. Ово је уједно и моја скромна прича о обичним људима једне варошице у срцу Бачке.

Радили сте и портрете знаменитих људи наше епохе...

- То је изузетно захтевна техника снимања, у којој су се многи опробали, али се мали број може похвали добрим портретима. Био сам често у прилици да снимам своје савременике, а из тог опуса је изнедрено неколико фото-монографија - "Сликари моји пријатељи", "Портрети - моји савременици"... Изузетно сам поносан на портрете два блаженопочивша патријарха српска - Павла и Иринеја. Када радите портрет морате да познајете личност, како бисте, уз одговарајуће светло и позу, успели да представите каратктер и унутрашњу лепоту портретисаног. Успешно урађен портрет увек, како се то каже "говори више од хиљаду изговорених речи!".

НЕВИЂЕНА ЛЕПОТА СРБИЈЕ

ГДЕ год да кренете нашом Србијом, окружени сте невиђеном лепотом на сваком кораку - тврди саговорник, додајући да је његове колеге, бележе својим трећим оком: објективом фото-апарата.

- О лепотама природе, националних паркова, река и језера да и не говорим. У своје четири фото-монографије, забележио сам и овековечио лепоту вајата израђених рукама непознатих неимара из прошлости, у Музеју на отвореном "Старо Село" у Сирогојну, надомак Златибора. Таквих примера има безброј... А села нам полако изумиру.

УМЕТНИЧКА ПРИЈАТЕЉСТВА

ЗА Хиландар Каришића везује и уметничко пријатељство и сарадња са професором Момчилом Момом Антоновићем, уметником Драганом Бартулом и Душаном Миловановићем, историчарем уметности и публицистом:

- Неколико пута смо боравили по десетак и више дана стварајући у њиховом иконописачком атељеу. Радећи и поштујући манастирски типик који није мењан од времена Св. Саве, који га је и написао 1200. године, имали смо прилику да учествујемо у молитвеним активностима које су нам оплемењивале и душу и срце. То је нешто што остаје дубоко урезано и не заборавља се. То је Хиландар који вековима спаја и уједињује.

Препоручујемо

Култура

0 0

УМЕТНОСТ ФОТОГРАФИЈЕ: Игор Чоко

08. 02. 2022. у 18:41

Култура

0 0

МАЈСТОР ПОРТРЕТА: Фотографије Предрага Митића

25. 01. 2022. у 15:29

Култура

0 0

УМЕТНОСТ ФОТОГРАФИЈЕ: Милица Мрвић

18. 01. 2022. у 12:42

Култура

0 0

УМЕТНОСТ ФОТОГРАФИЈЕ: Ивана Лукић

16. 11. 2021. у 15:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације