ČOVEKA JOŠ NISAM ODGONETNUO: Branko Stanković o 20 godina autorske emisije "Kvadratura kruga", životnim pričama koje pamti, volji i snazi

DUGOVEČNA emisija "Kvadratura kruga" ovog meseca obeležava veliki jubilej - dvadeset godina od početka emitovanja na Radio-televiziji Srbije.

Foto N. Ristić / G. Jović

Njen urednik Branko Stanković dobitnik je više od 60 domaćih i međunarodnih priznanja za filmsko i televizijsko stvaralaštvo. Skroman, uporan i pun energije, "obigrava" Srbiju uzduž i popreko, a povremeno izađe i van njenih granica kako bi zabeležio sudbine "malih" ljudi, njihove probleme, nadanja i ljudskost. Sagovornici mu veruju i poštuju njegovo trajanje, profesionalnost, humanost i otvaraju mu dušu i rečima i tišinom, pokretima očiju i ruku, emocijama i suzama. Sve je to Stanković zabeležio u knjigama, dokumentarnim filmovima i "Kvadraturi kruga", u koje je ugradio sebe i svoju lirsku dušu.

- U ovih dvadeset godina i oko hiljadu emisija stalo je blizu dve hiljade priča i mnogo emocija, truda, rada i istraživanja. Nismo se bavili samo istorijom nego, pre svega, životom, ljudima i narodima sa prostora Srbije i Balkana. Kada pogledate broj emisija i tema, shvatite da iza vas ostaje ogroman trag i zapitate se da li je moguće da ste sve to uradili. Članovima mog tima je fascinantno da nosim sve te priče u glavi. Ne znam odakle mi ta moć i taj dar, ali još se sećam svake. Kada prođete kroz sve čovekove patnje, one se prenesu na vas i ostanu utisnute ili u srcu ili u mozgu i možda zato pamtim sve to - ističe za "TV novosti" Branko Stanković.

Koje su priče ostavile poseban utisak na vas?

- Uvek sam se borio za "malog" čoveka kome su društvene okolnosti, sistem i institucije uskratile mnogo toga. Niz priča bio je o "malim velikim" ljudima, odnosno o deci kojoj je život uskratio detinjstvo kakvo imaju druga deca u Srbiji. Borio sam se da im obezbedimo dostojan život. Sami to ne bismo mogli da nije bilo plemenitih ljudi. Nismo imali fondaciju i račun, nego smo se oslanjali na dobro u ljudima i budili uspavane savesti.

Uspeli smo da promenimo život desetina dece i sagradimo više od 20 kuća. Sva ta deca danas su ozbiljni ljudi. Neki od njih imaju stalni posao, stvorili su radne navike, neki imaju decu i sa novom porodicom žive drugačijim životom, ali pamte šta je bilo.

Ekipa "Kvadrature kruga", Foto Privatna arhiva

Često govorite u ime onih koji nemaju prilike, do kojih se teško dolazi i na koje zaboravljamo ili ni ne znamo da postoje.

- Bio sam srećan kada smo blizu Jošaničke Banje radili priču o ženi koja je rodila devetnaestoro dece. Ceo njen život je bio patnja i stradanje, ali to je žena za ponos. Ta starica još poštuje i voli život, a mnogi ljudi ne umeju da ga cene. Drago mi je što smo pokazali Srbiji takvu ženu. Išli smo i u Tičje polje, između Brodareva, Prijepolja i Bijelog Polja, gde je potpuno sačuvana arhitektura kuća koje su pokrivene slamom i šindrom. Ljudi koji tamo žive dobili su struju pre dvadesetak godina i nije bilo lako doći do njih. Srce mi je bilo ispunjeno jer smo uspeli da slikamo prizore koji izgledaju kao neorealistični filmovi iz pedesetih godina. Bavili smo se i mnogim starim zanatima i običajima, pokazali kulturu, vrednosti i tradiciju svih naroda sa Balkana.

Mnogim pričama pokušavam da vratim čoveka suštini, što je posebno važno u ovom obezljuđenom i raščovečenom vremenu. Mislim da ima nade iako sistem, nove tehnologije, pa i korona, otuđuju ljude.

Da li ste odgonetnuli "kvadraturu kruga"?

- Čovek zauzima centralno mesto u mojoj emisiji i još ga nisam odgonetnuo. Mnoge tajne sam otkrio, upoznao sam čoveka uz pomoć pet, šest hiljada sagovornika. Ipak, nisam odgovorio na pitanje šta čoveku daje volju da istraje i da živi kao da se ništa nije desilo onda kada padne u najtežim životnim situacijama, od bolesti i smrti najbližeg, preko siromaštva do progona. Čovek tada zna da iznedri snagu, čak i fizičku nadmoć za koju misli da je ne poseduje.

Kako pronalazite takve ljude?

- Nema nijedne opštine u kojoj nismo bili, mada ima mnogo sela i mesta koje nismo obišli. Čovek, pa i novinar, u 21. veku je preveliki konformista i neće da mrdne dalje od asfalta. Moja ekipa i ja smo se napešačili i vozili svakakvim prevoznim sredstvima.

Bilo je tu konja, improvizovanih čamaca, vojnih kamiona, džipova... Preneo sam i na ekipu to pozitivno ludilo da treba doći do ljudi do kojih drugi nisu hteli ili smeli.

Da li je teže doći do čoveka koji je zabačen u daljini ili do onog koji nam je blizu?

- Ponekad je teže doći do tog koji nam je blizu i prodreti u njegovu dušu. Iskustvo mi je pokazalo da se ljudi pre otvore strancu nego svom bliskom da iskažu muku, patnju, ono što ih tišti i boli. Kada mi je porodica živela u Užicu, putovao sam svakog vikenda iz Beograda. U vozu su mi ljudi prilazili i saznao bih ceo život čoveka kog prvi put vidim u bifeu ili kupeu.

Šta je sa vašom životnom pričom? Naš list je pre dve godine prvi pisao o tome kako ste morali da se preselite u stan bez struje i vode. Da li su problemi rešeni?

- Bilo je momenata u mom životu kada nisam bio nikakav krivac već kolateralna šteta.

Izborio sam se s tim. Nisam zaboravio, ali sam potisnuo tako da ne boli. To je bilo strašno i ne volim da se vraćam na taj period. Bilo je bolnih trenutaka i ranije u karijeri, ali izdrži čovek sve i ide ponosno dalje. Sada su problemi rešeni, i dalje sam zakupac stana na Belim vodama i kada država vrati otkup, probaću da ga otkupim. Da ljudi ne shvate pogrešno - nismo socijalno ugroženi, imamo miran život i mesto za bekstvo. Pravili smo dvanaest godina vikendicu na Tari i sad nam je to odstupnica.

Prateći mnoge živote i sudbine spoznali ste da se sreća može pojaviti u raznim oblicima. Šta je sreća za vas?

- Sreća se stvarno sastoji u malim stvarima. Ako ih gomilate u toku dana, onda možete da kažete da ste oteli komad sreće. Kada sam u životu kupovao neke krupnije stvari, na primer auto, ništa mi nije značio taj dan, a kada sam kao dete i kao odrastao čovek ostvarivao sitne želje, bio sam srećan. Ispunjavaju me lepi trenuci koje provedem sa prijateljima i porodicom, i zato okupljam ljude. Srećan sam i kad stvaram, i nalazim zadovoljstvo u tome što posao ne radim preko volje. Sreća je kad znam da sam ovog meseca odvojio od plate i mogao da kupim nešto da usrećim drugog. Čovek sam mora da pronalazi puteve ka zadovoljstvu i sreći. Neki u dubokoj starosti, pred smrt, shvate da je besmislena stalna otimačina i grabljenje za novcem. Kada se okrenu iza sebe, vide šta je ostalo, gde su proveli život, šta su imali od toga, tad shvate da su proćerdali život jureći za nečim, a sreću nisu našli.

ROMAN "TRI BOJE DNA" I DUBOREZ

ŠTA ćete raditi kada se jednom povučete sa televizije?

- Kujem planove da u penziji završim projekte koje ne mogu sada da ostvarim. Imam roman radnog naslova "Tri boje dna", koji godinama stoji. To je drama, još više komedija, o svemu što smo prolazili u poslednje tri decenije. Imam želju i da se u penziji bavim duborezom ako poživim i ako me snaga bude držala. Nisam kao neke moje kolege koje hoće da rade posle 65. godine. Ostaviću prostora drugima da se pojave sa sličnom idejom. Ne vidim svog direktnog naslednika, ali redakcija "Oko magazina" iznedrila je kvalitetne mlade ljude. Važno je da imaju talenta i da kopaju, tragaju, istražuju, jer ovakva emisija traži potpunu posvećenost, ljubav, a i žrtvu.

O PRAVOSLAVLjU OD JUGA DO SEVERA ALBANIJE

KOJE nam priče još niste ispričali?

- Korona odlaže temu pravoslavlja u Albaniji, zbog koje moramo preći zemlju od juga do severa. Mnogi ljudi ne znaju da više od trećine stanovništva Albanije čine pravoslavci

- Albanci, Srbi, Cincari i Grci. Druga tema je krvna osveta, još prisutna, posebno na severu Albanije, gde u jednom selu živi 11 porodica čiji muški potomci ne izlaze iz kuće. Nemam velikih želja jer sam tokom vremena uradio mnoge priče koje sam želeo.

Preporučujemo

Kultura

0 1

HILjADE LjUDSKIH PRIČA ZA DVADESET GODINA: Specijalno jubilarno izdanje "Kvadrature kruga"

12. 02. 2022. u 09:49

Kultura

1 2

PLEŠEM TANGO CEO ŽIVOT: Anka Gaćeša Kostić o serijama "Kamiondžije d.o.o." i "Zbornica", i autorskoj predstavi o Isidori Dankan

29. 01. 2022. u 15:46

Kultura

0 3

KAO MORNAR NIKADA NE BIH BIO SREĆAN, GLUMU VOLIM: Vučić Perović o ulogama u serijama "Čudne ljubavi" i "Nečista krv", rodnom Kotoru ...

22. 01. 2022. u 13:28

Kultura

0 0

FIGURU BRATA I OCA U ŽIVOTU UVEK TRAŽIŠ: Andrija Kuzmanović o seriji "Složna braća – the next đeneration", filmovima...

16. 01. 2022. u 15:46

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije