ЧОВЕКА ЈОШ НИСАМ ОДГОНЕТНУО: Бранко Станковић о 20 година ауторске емисије "Квадратура круга", животним причама које памти, вољи и снази

ДУГОВЕЧНА емисија "Квадратура круга" овог месеца обележава велики јубилеј - двадесет година од почетка емитовања на Радио-телевизији Србије.

Фото Н. Ристић / Г. Јовић

Њен уредник Бранко Станковић добитник је више од 60 домаћих и међународних признања за филмско и телевизијско стваралаштво. Скроман, упоран и пун енергије, "обиграва" Србију уздуж и попреко, а повремено изађе и ван њених граница како би забележио судбине "малих" људи, њихове проблеме, надања и људскост. Саговорници му верују и поштују његово трајање, професионалност, хуманост и отварају му душу и речима и тишином, покретима очију и руку, емоцијама и сузама. Све је то Станковић забележио у књигама, документарним филмовима и "Квадратури круга", у које је уградио себе и своју лирску душу.

- У ових двадесет година и око хиљаду емисија стало је близу две хиљаде прича и много емоција, труда, рада и истраживања. Нисмо се бавили само историјом него, пре свега, животом, људима и народима са простора Србије и Балкана. Када погледате број емисија и тема, схватите да иза вас остаје огроман траг и запитате се да ли је могуће да сте све то урадили. Члановима мог тима је фасцинантно да носим све те приче у глави. Не знам одакле ми та моћ и тај дар, али још се сећам сваке. Када прођете кроз све човекове патње, оне се пренесу на вас и остану утиснуте или у срцу или у мозгу и можда зато памтим све то - истиче за "ТВ новости" Бранко Станковић.

Које су приче оставиле посебан утисак на вас?

- Увек сам се борио за "малог" човека коме су друштвене околности, систем и институције ускратиле много тога. Низ прича био је о "малим великим" људима, односно о деци којој је живот ускратио детињство какво имају друга деца у Србији. Борио сам се да им обезбедимо достојан живот. Сами то не бисмо могли да није било племенитих људи. Нисмо имали фондацију и рачун, него смо се ослањали на добро у људима и будили успаване савести.

Успели смо да променимо живот десетина деце и саградимо више од 20 кућа. Сва та деца данас су озбиљни људи. Неки од њих имају стални посао, створили су радне навике, неки имају децу и са новом породицом живе другачијим животом, али памте шта је било.

Екипа "Квадратуре круга", Фото Приватна архива

Често говорите у име оних који немају прилике, до којих се тешко долази и на које заборављамо или ни не знамо да постоје.

- Био сам срећан када смо близу Јошаничке Бање радили причу о жени која је родила деветнаесторо деце. Цео њен живот је био патња и страдање, али то је жена за понос. Та старица још поштује и воли живот, а многи људи не умеју да га цене. Драго ми је што смо показали Србији такву жену. Ишли смо и у Тичје поље, између Бродарева, Пријепоља и Бијелог Поља, где је потпуно сачувана архитектура кућа које су покривене сламом и шиндром. Људи који тамо живе добили су струју пре двадесетак година и није било лако доћи до њих. Срце ми је било испуњено јер смо успели да сликамо призоре који изгледају као неореалистични филмови из педесетих година. Бавили смо се и многим старим занатима и обичајима, показали културу, вредности и традицију свих народа са Балкана.

Многим причама покушавам да вратим човека суштини, што је посебно важно у овом обезљуђеном и рашчовеченом времену. Мислим да има наде иако систем, нове технологије, па и корона, отуђују људе.

Да ли сте одгонетнули "квадратуру круга"?

- Човек заузима централно место у мојој емисији и још га нисам одгонетнуо. Многе тајне сам открио, упознао сам човека уз помоћ пет, шест хиљада саговорника. Ипак, нисам одговорио на питање шта човеку даје вољу да истраје и да живи као да се ништа није десило онда када падне у најтежим животним ситуацијама, од болести и смрти најближег, преко сиромаштва до прогона. Човек тада зна да изнедри снагу, чак и физичку надмоћ за коју мисли да је не поседује.

Како проналазите такве људе?

- Нема ниједне општине у којој нисмо били, мада има много села и места које нисмо обишли. Човек, па и новинар, у 21. веку је превелики конформиста и неће да мрдне даље од асфалта. Моја екипа и ја смо се напешачили и возили свакаквим превозним средствима.

Било је ту коња, импровизованих чамаца, војних камиона, џипова... Пренео сам и на екипу то позитивно лудило да треба доћи до људи до којих други нису хтели или смели.

Да ли је теже доћи до човека који је забачен у даљини или до оног који нам је близу?

- Понекад је теже доћи до тог који нам је близу и продрети у његову душу. Искуство ми је показало да се људи пре отворе странцу него свом блиском да искажу муку, патњу, оно што их тишти и боли. Када ми је породица живела у Ужицу, путовао сам сваког викенда из Београда. У возу су ми људи прилазили и сазнао бих цео живот човека ког први пут видим у бифеу или купеу.

Шта је са вашом животном причом? Наш лист је пре две године први писао о томе како сте морали да се преселите у стан без струје и воде. Да ли су проблеми решени?

- Било је момената у мом животу када нисам био никакав кривац већ колатерална штета.

Изборио сам се с тим. Нисам заборавио, али сам потиснуо тако да не боли. То је било страшно и не волим да се враћам на тај период. Било је болних тренутака и раније у каријери, али издржи човек све и иде поносно даље. Сада су проблеми решени, и даље сам закупац стана на Белим водама и када држава врати откуп, пробаћу да га откупим. Да људи не схвате погрешно - нисмо социјално угрожени, имамо миран живот и место за бекство. Правили смо дванаест година викендицу на Тари и сад нам је то одступница.

Пратећи многе животе и судбине спознали сте да се срећа може појавити у разним облицима. Шта је срећа за вас?

- Срећа се стварно састоји у малим стварима. Ако их гомилате у току дана, онда можете да кажете да сте отели комад среће. Када сам у животу куповао неке крупније ствари, на пример ауто, ништа ми није значио тај дан, а када сам као дете и као одрастао човек остваривао ситне жеље, био сам срећан. Испуњавају ме лепи тренуци које проведем са пријатељима и породицом, и зато окупљам људе. Срећан сам и кад стварам, и налазим задовољство у томе што посао не радим преко воље. Срећа је кад знам да сам овог месеца одвојио од плате и могао да купим нешто да усрећим другог. Човек сам мора да проналази путеве ка задовољству и срећи. Неки у дубокој старости, пред смрт, схвате да је бесмислена стална отимачина и грабљење за новцем. Када се окрену иза себе, виде шта је остало, где су провели живот, шта су имали од тога, тад схвате да су проћердали живот јурећи за нечим, а срећу нису нашли.

РОМАН "ТРИ БОЈЕ ДНА" И ДУБОРЕЗ

ШТА ћете радити када се једном повучете са телевизије?

- Кујем планове да у пензији завршим пројекте које не могу сада да остварим. Имам роман радног наслова "Три боје дна", који годинама стоји. То је драма, још више комедија, о свему што смо пролазили у последње три деценије. Имам жељу и да се у пензији бавим дуборезом ако поживим и ако ме снага буде држала. Нисам као неке моје колеге које хоће да раде после 65. године. Оставићу простора другима да се појаве са сличном идејом. Не видим свог директног наследника, али редакција "Око магазина" изнедрила је квалитетне младе људе. Важно је да имају талента и да копају, трагају, истражују, јер оваква емисија тражи потпуну посвећеност, љубав, а и жртву.

О ПРАВОСЛАВЉУ ОД ЈУГА ДО СЕВЕРА АЛБАНИЈЕ

КОЈЕ нам приче још нисте испричали?

- Корона одлаже тему православља у Албанији, због које морамо прећи земљу од југа до севера. Многи људи не знају да више од трећине становништва Албаније чине православци

- Албанци, Срби, Цинцари и Грци. Друга тема је крвна освета, још присутна, посебно на северу Албаније, где у једном селу живи 11 породица чији мушки потомци не излазе из куће. Немам великих жеља јер сам током времена урадио многе приче које сам желео.

Препоручујемо

Култура

0 1

ХИЉАДЕ ЉУДСКИХ ПРИЧА ЗА ДВАДЕСЕТ ГОДИНА: Специјално јубиларно издање "Квадратуре круга"

12. 02. 2022. у 09:49

Култура

1 2

ПЛЕШЕМ ТАНГО ЦЕО ЖИВОТ: Анка Гаћеша Костић о серијама "Камионџије д.о.о." и "Зборница", и ауторској представи о Исидори Данкан

29. 01. 2022. у 15:46

Култура

0 3

КАО МОРНАР НИКАДА НЕ БИХ БИО СРЕЋАН, ГЛУМУ ВОЛИМ: Вучић Перовић о улогама у серијама "Чудне љубави" и "Нечиста крв", родном Котору ...

22. 01. 2022. у 13:28

Култура

0 0

ФИГУРУ БРАТА И ОЦА У ЖИВОТУ УВЕК ТРАЖИШ: Андрија Кузмановић о серији "Сложна браћа – the next đeneration", филмовима...

16. 01. 2022. у 15:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације