BILI ZEJN ŠOKIRAO SLIČNOŠĆU SA LEGENDOM: Svet željno iščekuje premijeru "Valcera sa Brandom"

V. Pantelić

27. 11. 2024. u 17:00

TRANSFORMACIJA američkog glumca Bilija Zejna (58) u holivudsku ikonu Marlona Branda, u novom biografskom filmu "Valcer sa Brandom" Bila Fišmana, zapanjujuća je.

БИЛИ ЗЕЈН ШОКИРАО СЛИЧНОШЋУ СА ЛЕГЕНДОМ: Свет жељно ишчекује премијеру Валцера са Брандом

Foto Profimedia

Sličnost između glavnog antagoniste Kaledona Hoklija iz "Titanika" i legende Holivuda je tolika, da mnogi već predviđaju da će jedan od najiščekivanijih filmova poslednjih meseci, čija je premijera 30. novembra, na zatvaranju 42. Filmskog festivala u Torinu, osvojiti najmanje dva Oskara - za glavnog glumca i za najbolju šminku i frizuru.

"Valcer sa Brandom" zasnovan je na memoarima koje je napisao arhitekta Bernard Džadž i govore o tome kako je Brando otkrio Džadža i ubedio ga da izgradi prvo ekološki savršeno utočište na malom, nenaseljenom tahićanskom ostrvu Tetiaroa. Verovao je da će ovaj ekološki eksperiment inspirisati čovečanstvo da stvori bolju i održiviju budućnost.

Tako Berni, praktični rešavač problema, i Brando, temperamentni sanjar, započinju neverovatnu avanturu i postaju prijatelji. To je, takođe, period kada se Brando pripremao za neke od svojih najpoznatijih uloga - Vita Korleonea u remek-delu "Kum" Frensisa Forda Kopole i američkog udovca i vlasnika hotela Pola u "Poslednjem tangu u Parizu" Bernarda Bertolučija. Zejn je istakao važnost Brandove posvećenosti građanskim pravima, pravima urođenika i održivosti životne sredine, temama koje odjekuju kroz film. Po njemu ovo nije samo biografski film, već i dramatična komedija koja pruža jedinstven pogled na Brandov život i kinematografske poduhvate koje je preduzeo kako bi finansirao svoje ekološke snove. Osim premijere biografskog filma, na festivalu će, povodom obeležavanja stogodišnjice rođenja Marlona Branda i 20 godina od smrti, biti prikazana i retrospektiva njegova 24 filma.

Foto Profimedia

Foto IMDb

KUM Original i kopija

A za života ih je snimio 39 i režirao samo jedan - "Jednooki Džek" u kom je, takođe, i glumio. Najmlađe od troje dece Doroti Penbejker (koja se borila sa alkoholizmom) i Marlona Branda starijeg, Marlon mlađi je većinu vremena kao dete provodio sam u rodnoj Omahi. Nakon što se sa 18 godina pridružio sestri u Njujorku, odlučio je da se bavi glumom. Bio je strastveni učenik i zagovornik profesorke Stele Adler, od koje je naučio tehnike sistema Stanislavskog. Ona je bila prva osoba koja je verovala u njegov potencijal. Igrao je u pozorištu sve dok 1950. nije dobio prvu filmsku ulogu u "Ljudima".

Foto Profimedia

Bili Zejn

Stigavši u Holivud, odbio je da se pridržava bilo čijih uslova, osim svojih. Jedan od razloga zašto je odlučio da više ne glumi u pozorištu, zbog čega je žestoko kritikovan, bila je njegova zabrinutost da će se psihički iscrpljivati igrajući isti lik iz dana u dan. Često je tumačio mlade, pomalo neshvaćene buntovnike u mladosti ("Tramvaj zvani želja", "Divljak", "Na dokovima Njujorka"), moćne kriminalce ("Kum", "Formula", "Brucoš"), bio je američki oficir zaljubljen u Japanku ("Sajonara"), nacista ("Mladi lavovi"), homoseksualac ("Odsjaji u zlatnom oku"), a širok spektar uloga ga je učinio uzorom Džejmsa Dina, Ala Paćina, Roberta Duvala, Džejmsa Kana, Roberta de Nira, Dastina Hofmana, Džina Hekmena, Šona Pena i Džonija Depa. Zahvaljujući svojoj drugoj ulozi, sirovog mačo muškarca Stenlija Kovalskog u filmu "Tramvaj zvani želja", Brando je pokrenuo modu belih, uskih majica kratkih rukava i nametnuo se kao seks-simbol.

- Zabrinjavajuće je što čak i danas srećem ljude koji me automatski doživljavaju kao tvrdog, bezosećajnog, grubog momka po imenu Stenli Kovalski - reći će Brando mnogo godina kasnije.

Foto Profimedia

Nakon filma "Divljak", svi su se otimali za crnu kožnu jaknu, kakvu je njegov lik Džoni Stabler nosio dok je vozio motor. Bio ga je glas da je veoma težak za rad. Za razliku od Elije Kazana, koji je bio jedan od retkih režisera koji su mogli da uspešno komuniciraju sa njim, Brando je mrzeo da radi sa Džonom Hjustonom i Čarlijem Čaplinom. Uglavnom je bio najplaćeniji glumac, čak i ako je njegov lik u senci u većini scena, kao u "Apokalipsi danas", ili je sporedan, kao u "Supermenu". Uloga Džordža-Ela, Supermenovog oca, zahtevala je njegovo prisustvo samo 12 dana, a honorar od 3,7 miliona dolara unapred, doneo mu je titulu najplaćenijeg glumca u istoriji. Ipak, odbio je glavnu ulogu u "Lorensu od Arabije" Dejvida Lina, jer "nije želeo da dve godine jaše kamile u pustinji", Oskarom nagrađenu ulogu Čarltona Hestona u "Ben Huru", dok je za glavnu rolu u "Velikom Getsbiju" tražio tada nečuvena četiri miliona dolara, pa je "Paramaunt" angažovao Roberta Redforda. Čak sedam puta bio je nominovan za Oskar.

Foto Profimedia

Foto IMDb

Scene iz filma "Valcer sa Brandom"

Prvog je dobio 1955. za glavnu ulogu u filmu "Na dokovima Njujorka", četiri dana pre nego što je napunio 31 godinu, postavši najmlađi dobitnik tog priznanja za glavnog glumca. Držao je rekord 23 godine. Drugog Oskara osvojio je 1973. za rolu Don Vita u "Kumu". Na ceremoniju je tada, kao svog predstavnika, poslao glumicu Sašin Malo Pero, koja je izazvala skandal izjavivši da Brando odbija nagradu zbog lošeg postupanja prema Indijancima u filmskoj industriji.

Brando, jedna od najuticajnijih ličnosti pop kulture, preminuo je 1. jula 2004. u 80. godini od gojaznosti, plućne fibroze, dijabetesa, srčane insuficijencije i uvećane jetre. Njegov pepeo je razvejan po Tahitiju i Dolini smrti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

DEO NEMAČKIH NAVIJAČA DOŠAO DO GRANICE I ODBIO DA UĐE U SRBIJU! Zbog ovoga su se okrenuli i vratili kući, a pošli na meč Zvezda - Štutgart!