ISTORIJSKI DODATAK - DIKTATURA BEZ DIKTATORA: Sve dileme kneza Pavla pre pristupanja protokolu Trojnog pakta

KAO prvi namesnik, knez Pavle je sve konce vlasti držao u svojim rukama. Uživao je od prvog dana značajnu podršku Britanaca. Obrazovan u Velikoj Britaniji, aristokrata po manirima, suptilan znalac umetnosti, sujetan i vlastoljubiv kao i svi Karađorđevići, bio je više nego otuđen u svojoj zemlji.

Hitler i knez Pavle 1941. godine

Vojni kor ga nije cenio jer nije poticao iz njegovih redova za razliku od kralja Aleksandra koji je delio dobro i zlo sa vojnicima, učestvovao u balkanskim i svetskom ratu, nije ni kao kralj izlazio iz vojničke uniforme. Knez Pavle je retko zalazio u unutrašnjost zemlje, pogotovu Srbije. Narod je bio razočaran što 28. juna 1939. nije prisustvovao proslavi na Kosovu Polju, kraj Gazimestana, povodom 550. godišnjice Kosovske bitke.

Slobodan Jovanović je kneza Pavla ocenjivao kao kabinetskog čoveka, zakopčanog, uopštenog, zatvorenu prirodu koja se lako ne otvara, usamljenog, izolovanog, čoveka koji nema kome da se poveri. Uzimao ga je kao čoveka koji u normalno vreme, može da sprovodi politiku jedne vlade, ali koji sam može da vodi. No, knez je istrajno nastavljao želju kralja Aleksandra, da ostane dosledno vladar Jugoslovena...

Vojska i političari Udružene opozicije nisu mu mogli oprostiti ustupke koje je učinio prilikom stvaranja Banovine Hrvatske, čime je kohezija zemlje bila ozbiljno ugrožena...

Prihvatio je zaključenje sporazuma 1939. težeći da iznutra ojača Jugoslaviju, mada je davanje autonomije Hrvatima izazvalo suprotan efekat. U vreme pritiska na Jugoslaviju, novembra 1940. - marta 1941, nastojao je da se država brani u celini, bez napuštanja Slovenije i Hrvatske, nalazeći da bi suprotno ponašanje značilo slom Jugoslavije kao državne ideje i napuštanje amaneta kralja Aleksandra. Nesumnjivo okrenut Britancima, knez je lavirao sa pozicija neutralnosti da ne bi izazvao drugu veliku silu, Nemačku. A kada se našao pred izborom između nemačkog ultimatuma i britanskog zahteva da se suprotstavi Nemačkoj i njenim potencijalnim saveznicima, knez Pavle se odlučio za pristup Osovini, uz koncesije koje je Nemačka učinila Jugoslaviji.

Prihvatio je nemačke uslove koje neki istoričari svode na formulu tzv. prinudne neutralnosti... ali uz uslove sadržane u tajnim notama po kojima će Nemačka poštovati suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije, da vlade sila Osovine za vreme rata neće upućivati Jugoslaviji zahtev za prolaz ili prevoz trupa preko jugoslovenske državne teritorije.

Istovremeno je potvrđeno da će Nemačka omogućiti da Jugoslavija posle rata dobije Solun i izlazak na Egejsko more. Ima mišljenja da bi reakcija naroda na pristup Jugoslavije Trojnom paktu bila drukčija da su date koncesije bile obelodanjene. Hitler je izbegao javno objavljivanje ustupaka da ne bi došlo do reakcije nezadovoljstva u Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji, kojima nisu date slične privilegije. Mada se ova pretpostavka ne sme zaobilaziti, izgleda nam da protivnici kapitulacije u vrhu političkog života i vojske, naroda pre svega, ne bi ustuknuli.

Knez Pavle je podlegao pritisku, videvši da ne može računati na pomoć Britanaca. Radilo se i o državniku koji je nesumnjivo imao veliku koncentraciju vlasti u svojim rukama, ali istovremeno i o čoveku koji nije bio sposoban za izvođenje odlučnih koraka. Koristio je vlast, ali nije imao snage - što je vid slabosti psihičke konstitucije - da se nosi sa njenim izazovima. Pristupajući Osovini, knez je istovremeno znao na kakvom se vulkanu nalazi...

 

Kralj Petar i knez Pavle sa decom, Aleksandrom, Nikolom i Jelisavetom

Prilikom donošenja odluke knez se suočavao sa nizom nepovoljnih okolnosti: vojska nije bila sposobna da odbrani zemlju u sudaru sa najjačom i najmodernijom armijom na svetu u to vreme; knez nije bio siguran da će se Hrvati i Slovenci odupreti agresoru, čime se rizikovao raspad Jugoslavije, a nije bilo izgleda da ga Britanci podrže.... Između alternativa: da zarati bez podrške Britanaca ili da kapitulira ali spase zemlju bez rata. Početkom marta u Berghofu Hitler je od kneza tražio neodložni pristup Osovini. Odluka o pristupu Osovini doneta je na Šestoj sednici Krunskog saveta, održanoj u Dvoru, 20. marta 1941. godine.

Sa približavanjem raspleta, atmosfera se sve više usijavala, a knez nalazio pred saznanjem o ultimativnosti nemačkog zahteva, britanske ogorčenosti zbog popuštanja, nezadovoljstva u svim slojevima srpskog društva. Zavera je nastajala u uslovima srpskog i jugoslovenskog društvenog tla krajnje uzdrhtalog u uslovima starih i novih nacionalnih i političkih protivurečja, krize u srpsko-hrvatskim odnosima, nezadovoljstva Srba partikularnim rešavanjem nacionalnog pitanja omeđavanjem samo Banovine Hrvatske, razvitkom hrvatskog nacionalističkog ekstremizma, mržnje protiv kneza Pavla koja se kupila godinama, odnosima starih političara i mlađih ljudi, vojnih i civilnih faktora...

U audijenciji kod kneza Pavla, 20. marta 1941, Slobodan Jovanović, predsednik Srpskog kulturnog kluba, stavio je do znanja knezu da se govori o mogućnosti puča, založio se za obrazovanje koncentracione vlade i protiv potpisivanja pakta... Smatrao je, takođe, da je narod mobilisan i da će krenuti u pravcu otpora. "To je", govorio je, "kao kad se konj u punom trku zaustavlja i okreće u suprotnom smeru". Prema Jovanoviću, bilo je ostvareno jedinstveno nacionalno raspoloženje, od komunista do krajnje desnice, a Jugoslavija odustaje od odbrane. Protiv fašističkih tendencija u Jugoslaviji istupali su i masoni, koji su avgusta 1940. raspustili svoju organizaciju.

(Iz knjige „Srbija u Drugom svetskom ratu 1939 - 1945“)

* * * * * * * * * * * * * *

UGOVOR O JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKOM PRIJATELjSTVU

PRESUDNA PORUKA IZ MOSKVE

DANAS je jasno da je i Sovjetski Savez bio zainteresovan da se spreči ulazak Jugoslavije u Trojni pakt. Na to ukazuje i podatak da je neposredno posle prevrata 27. marta 1941. godine sovjetski ambasador Viktor Andrejevič Plotnjikov dobio 31. marta šifrovanu poruku sa potpisom Vjačeslava Mihajloviča Molotova, u kojoj se zahtevalo da Beograd odmah pošalje u Moskvu užu delegaciju na pregovore o potpisivanju jugoslovensko-sovjetskog pakta o prijateljstvu. U poruci novoj pučističkoj vladi posebno se insistira da član delegacije bude Božin Simić.

 

Božin Simić kao oficir Kraljevine Srbije

Malo je pisanih podataka zašto se insistiralo da baš i on krene put Kremlja. Za njega se zna se da je bio crnorukac i da je posle Prvog svetskog rata emigrirao i živeo u Parizu. Tridesetih godina se vraća u Beograd i ima zapaženu ulogu u aktivnostima Srpskog kulturnog kluba. Zna se da je 1940. godine učestvovao u posredovanju prilikom uspostavljanja diplomatskih odnosa sa SSSR-om. Zna se da je bio prijatelj generala Simovića...

Ministar Dvora Milan Antić zabeležio je da je "učio sovjetskog poslanika Plotnjikova da igra ,sansa,, ne radi same igre, već radi konspiracije. Prilikom igre, mešanjem karata, delenjem može da se poturi šta se hoće i sazna šta se hoće..." Antić je zapisao i da je Božin Simić 26. marta stigao iz Moskve i da je zatražio audijenciju kod kneza Pavla. Nije bio primljen.

"Bio je u dosluhu sa Simovićem", svedoči Antić. "Posetio je Simovića i obavestio ga o sovjetskom raspoloženju da zaključe sporazum sa Jugoslavijom. Možda je to uticalo na Simovića da te noći, između 26. i 27. marta izvrši državni udar."

Po svedočenju Voje Nikolića, proverenog revolucionara, Simić je otputovao u Moskvu zajedno sa Mustafom Golubićem i Dragutinom Savićem. Tamo su im se pridružili vojni ataše Žarko Popović i poslanik Milan Gavrilović. Pakt o prijateljstvu sa Sovjetskim Savezom potpisan je u noćnim satima 6. aprila 1941. godine.

Simić će se u nekoliko navrata, prisećao kako ga je oblio znoj kada mu je tokom noćnog prijema u čast potpisivanja sovjetsko-jugoslovenskog ugovora, Staljin, stiskajući mu ruku, značajno rekao: "Da, crna ruka." U tom času su nemački avioni već poleteli ka Beogradu...

Preporučujemo

Društvo

1 1

ISTORIJSKI DODATAK - OTPOR FAŠISTIČKOM PORETKU: Prevrat 27. marta 1941. bio je izraz narodne volje

29. 03. 2021. u 17:14

Društvo

5 5

DAN KADA JE NAROD UDARIO ŠAMAR HITLERU: Pre 80 godina na demonstracijama se orilo - "Bolje rat, nego pakt, bolje grob, nego rob!

27. 03. 2021. u 07:27

Kultura

1 2

TV KRITIKA: Narod koji je Hitleru rekao "ne"

28. 03. 2021. u 11:12

Društvo

1 3

SUSRET SA ISTORIJOM - Tajni sastanci kneza Pavla i Hitlera

28. 03. 2021. u 10:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije