AL KAPONEOV ČOVEK U USTAŠKOM GLAVNOM STANU: U Beogradu se znali svi detalji o pripremama za atentat u Marselju

BEOGRAD krajem septembra 1934. godine: prestonica živi uobičajenim životom.

Vladeta Milićević sa kraljem Petrom II za vreme Drugog svetskog rata , Foto Arhiv Jugoslavije, "Profimedija", dokumentacija „Novosti“, "Vikipedija" i Arhiv belog dvora

Građani, pogotovo činovnici i oficiri, pripremaju se za sezonu slava i balova. Dnevni listovi punili su stupce o predstojećim posetama kralja Aleksandra Bugarskoj i zemlji galskih petlova. Na dvoru vlada "putna groznica", pakuje se garderoba. Kancelarija ordena inventariše odlikovanja koja će Francuskoj lično uručiti jugoslovenski monarh.

Daleko od očiju javnosti, u kabinetu ministra policije, Vladeta Milićević, neformalni šef kontraobaveštajne službe Jugoslavije, sa uzbuđenjem referiše Živojinu Laziću, prvom čoveku tog resora. Pokazuje mu dve kopije naredbi Ante Pavelića, predvodnika ustaške ekstremne organizacije, iz kojih su se jasno videle namere o ubistvu jugoslovenskog suverena. Vladeta Milićević je zvanično bio jugoslovenski delegat u Interpolu. To je zapravo bila maska za njegovu pravu misiju, kako bi mogao da slobodno "vršlja" po Beču i posmatra i prati aktivnosti terorističkih grupa, koje su pripremali i izvodile različite akcije uperene protiv Jugoslavije.

Glavni grad Austrije bio je, u to vreme, centar okupljanja različitih emigrantskih pokreta, stecište raznih obaveštajnih službi, i velikih i malih sila. Svoje utočište našle su tu i tri terorističke organizacije sa Balkana: Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija (VMRO), albanska iredentistička organizacija Kosovari i "Ustaša - hrvatska revolucionarna organizacija" (UHRO). Jednima je cilj bio pripajanje Makedonije Bugarskoj, a drugima prisjedinjavanje Kosova Albaniji, a trećima stvaranje nezavisne Hrvatske. Bile su tu i centrale komunističkih organizacija balkanskih zemalja koje su po nalogu Kominterne, takođe, radile na razbijanju Jugoslavije.

SVE INFORMACIJE o njihovim aktivnostima stizale su na sto šefova jugoslovenske obaveštajne službe. Tako će Milićević javiti detalje o susretu Anta Pavelića i Ivana Mihajlova, vođe VMRO u selu Banka, blizu Sofije i dogovoru o zajedničkoj borbi protiv Jugoslavije. Njegovi šefovi su saznavali sve o dva ustaška logora u Italiji. Prvi je bio u mestu Fontekjo, u blizini grada Areco, dok je drugi bio u mestu San Demetrio.

Foto Arhiv Jugoslavije, "Profimedija", dokumentacija „Novosti“, "Vikipedija" i Arhiv belog dvora

Istovremeno, jugoslovenska obaveštajna služba imala je potpune informacije o terorističkom centru u Mađarskoj, u Janka Pusti, kojim je rukovodio Pavelićev zamenik, Gustav Perčec. Osnovna namena ovog centra, koji je finansirala Musolinijeva tajna policija, bila je da se iz njega ubacuju teroristi u Jugoslaviju.

Vladeta Milićević će uspeti da pridobije nekoliko bliskih saradnika budućeg poglavnika NDH da sarađuju sa njim. Uspeo je da u svoju obaveštajnu mrežu uvuče i dr Mila Budaka, zagrebačkog advokata koji je 1931. godine napustio Jugoslaviju. To je onaj isti Mile Budak koji će docnije, za vreme rata, biti Pavelićev ministar propagande, a kasnije i ambasador u Berlinu. U "kandžama" jugoslovenskog predstavnika u Interpolu, našla se i Jelka Pogorelac, ljubavnica spomenutog Gustava Perčeca, koja mu je, usput budi rečeno, rodila i ćerku.

Preko ovih živih usta, Milićević je imao precizne podatke o diverzijama i ustanku koje su ustaše pripremale. Tako su otkrivene dve paklene mašine u vozovima koji su bili zaustavljeni na jugoslovenskoj granici u Jesenicama. Eksplodirale su nekoliko časova kasnije na jednom slepom koloseku, bez ikakve štete za ljudske živote ili materijalna dobra.

* * * * * * * * * *

Sa gangsterom je napravljen gangsterski sporazum

DVE GODINE RANIJE, na jednom sastanku Odeljenja državne zaštite u Beogradu, koji je vodio Dobrica Matković, šef Vrhovne policijske uprave, i na koji je pozvan Vladeta Milićević, da referiše o ustaškim aktivnostima, iznesen je plan da će odeljenje za droge izvršiti krupan prepad na jedan međunarodni "kanal", koji je preko Kraljevine Jugoslavije, sa Bliskog istoka vodio do Rijeke i Trsta. U okolini Skoplja radila je prava mala fabrika koja je prerađivala sirovi opijum, koji je stizao preko tajnog prelaza na grčko-jugoslovenskoj granici. Iz Skoplja prečišćeni morfijum prebacivan je dalje, ka lukama na Jadranu, u ogromnim količinama, koje su bile basnoslovne vrednosti.

Nabrajajući imena vođa švercerskog kanala, načelnik odeljenja za drogu spomenuo je Antu Godinu.

Na spomen ovog imena, Milićević se trgao. U njegovom registru najvažnijih ljudi u Glavnom ustaškom stanu, neposrednih Pavelićevih saradnika bio je Ante Godina. Za njega je znao da je rođen 1899. godine u Istri, da mu je otac bio Slovenac, a majka Hrvatica, da je 1912. otišao za Ameriku, da je sa ustašama počeo da sarađuje još u Americi. U Italiju je stigao 1931. godine i vrlo brzo postao ustaški funkcioner u logorima.

U trenutku je shvatio da je "njegov Godina" stajao na drugom kraju ove krijumčarske arterije. Uspeva da zaustavi akciju Vrhovne policijske uprave. Na saslušanju uhapšenog vlasnika "fabrike" za preradu sirovog opijuma u Skoplju izvlači njegovo priznanje da ta ogromna količina morfijuma, koja je bila veća nego što je tada cela Evropa mogla da konzumira, zapravo odlazi za Čikago. Morfijum je prihvatan na dva punkta blizu jugoslovenske granice u Italiji, a šef tih "račvi" je bio Ante Godina, koji je vremenom postao treći čovek "glavnog ustaškog stana, odmah posle Pavelića i Eugena Dida Kvaternika.

U razgovoru u "četiri oka" Vladeta Milićević od šefa skopske fabrike za preradu sirovog opijuma, saznaje da je Ante Godina delegat ganga Al Kaponea, koji je poslat iz Amerike u Evropu da drži krijumčarski kanal preko Kraljevine Jugoslavije. Kapone i Godina bili su vrlo bliski jer su im majke bile iz Rijeke i to je Antu preporučilo da bude u najužem krugu telohranitelja "Big boja". Pre hapšenja u oktobru 1931. Kapone shvata da se bliži kraj zabrane slobodne prodaje alkoholnih pića i čitavu svoju gangstersku organizaciju orijentiše na kocku, prostituciju i drogu. Zato šalje nekoliko poverenika svoga ganga u Evropu i Aziju. Šef skopskog punkta šverca droge, posle obećanja da će biti zaštićen od osvete čikaškog podzemlja odaje jugoslovenskom obaveštajcu šifru za susret sa Godinom.

U LETO 1932. GODINE, u separe najluksuznijeg bečkog hotela "Zaher", ulazi "sinjore Godini". Nosi prugasto odelo sa prslukom, prugastu košulju i jednobojnu leptir mašnu i kolt ispod pazuha. Šef jugoslovenske kontrašpijunaže odmah otvara karte i daje mu spisak njegovih švercera i zalihe droge koje su "zamrznute" u tajnim magacinima na jugoslovenskoj teritoriji.

- Ko ste vi, gospodine? Šta u stvari želite? - reagovao je Godina.

- Vladeta Milićević, specijalni policajac, delegat Kraljevine Jugoslavije, opunomoćen da vam učini izvesne ponude...

A ponuda je bila "zaštita" njegovog krijumčarskog kanala kroz Jugoslaviju u dotadašnjem kapacitetu. Uz uslov da sarađuje sa Milićevićem i javlja sve što se dešava u Glavnom ustaškom štabu.

- Šta ako ne prihvatim taj vaš uslov? - bio je kratak sinjore Godini.

- Zaplenićemo svu drogu u celom toku švercerskog "kanala" i istovremeno pohapsiti sve vaše ljude na teritoriji Kraljevine Jugoslavije. Ova akcija biće obelodanjena u celoj evropskoj štampi uz obaveštenje da se gospodin Ante Godina sastao sa jugoslovenskim policijskim delegatom u bečkom hotelu "Zaher". Tako će vaše gazde u Čikagu saznati ko je izdao kompletnu krijumčarsku mrežu izvesnom gospodinu Milićeviću.

Sa gangsterom je napravljen gangsterski aranžman. Godina je bio lojalan saradnik, obaveštavao je o gotovo svim planiranim akcijama protiv Jugoslavije. Sredinom septembra 1934. javio je i da se sprema atentat na kralja Aleksandra. Na sam dan atentata u Marselju, odnosno osam sati pre ubistva Aleksandra Karađorđevića, uputio je Milićeviću u Pariz otvoreni telegram sa imenima atentatora.

Preporučujemo

Društvo

0 0

PRVO JUTRENjE S TITOM U ZAGREBU: Oživljavanje Komunističkog pokreta u proleće 1937. godine

17. 09. 2024. u 08:00

Društvo

0 0

BUNTOVNA MLADOST TITOVOG DISIDENTA: Milovan Đilas, uspomene jednog revolucionara

17. 09. 2024. u 07:00

Društvo

0 9

U MARSELjSKI ATENTAT UPLETENA SVA VERSAJSKA EVROPA: Evropski arhivi gotovo ceo vek kriju tajnu o ubistvu kralja Aleksandra

02. 10. 2024. u 08:00

Društvo

0 0

KO SE I DANAS PLAŠI MRTVOG KRALjA: Devet decenija od ubistva Aleksandra Karađorđevića u Marselju

02. 10. 2024. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije