LIČKO KRVAVO PROLEĆE I LETO 1941: Žrtve logora smrti Gospić – Jadovno – Pag sačuvati od zaborava
U reakcijama na Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, Dahauu i Mauthauzenu, donetu u Skupštini Crne Gore, koja se pretvorila u javnom prostoru regiona u rat protiv Srba i srpskog rukovodstva, priključio se i hrvatski povjesničar Hrvoje Klasić.
On je neizostavno zaključio "Zašto Rezolucija o genocidu u Jasenovcu? U Jasenovcu je ubijen najmanji broj Srba. Zašto ne rezolucija o genocidu u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH)?
Jer, po ovom, ispada da su samo Srbi koji su poubijani u Jasenovcu žrtve genocida" I ovaj, doskora, razuman glas istoričara, priključio se dominantnom stavu u javnosti Hrvatske, o umanjenju broja jasenovačkih mučenika i zataškavanju i neumesnom opravdavanju zločina.
Izgubio je iz vida zagrebački povjesničar kada kažemo „Jasenovac“, znači, ne mislimo samo na mesto industrije smrti u ime hrvatske države i vere. Mislimo na neopisivi Veliki zločin. „Jasenovac“ za Srbe seže od Jadovna i Paga na zapadu do Zemuna i Sajmišta na istoku, a na jugu do Prebilovaca - kako bi to rekao Dragan Hamović.
„Jasenovac su i tolike kraške jame od Like do Hercegovine. Nije bilo mesta unutar prekomerno narasle Endehazije da nije poprskano mučeničkom krvlju, po gradovima i selima, ravnima i planinama, među kojima je Kozara drugo ime za Jasenovac. Deca Kozare ostala su najstrašniji primer zločinjenja. Ne samo angelsko jato manijački pobijeno i pomrlo od gladi, nego i dečica ostala u životu postajući i ostajući katolici i Hrvati, jer nisu upamtila ni stradale roditelje niti rodnu planinu.“
Zbog toga ovaj „Istorijski dodatak“ posvećujemo sistematskoj likvidaciji pravoslavnih Srba u Koncentracionom logoru Gospić, koji je obuhvatao i logore Jadovno na Velebitu, Slano i Metajna na otoku Pagu.
Preporučujemo
POKRETAČ NAUČNIH RASPRAVA I DIJALOGA: Stručna nadmoć profesora Branka Petranovića
30. 06. 2024. u 07:00
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH
O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.
15. 12. 2024. u 13:55
DA LI JE MOGLO GORE? Evo zašto je pred reprezentacijom Srbije "nemoguća misija" u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo?
Fudbalska reprezentacija Srbije igraće u grupi K sa Engleskom, Albanijom, Letonijom i Andorom u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. ali je selekcija "gordi albiona" nešto što će predstavljati najveći problem izabranicima Dragana Stojkovića Piksija. Ne samo zbog kvaliteta, već i zbog nečeg drugog.
14. 12. 2024. u 13:16
"ODVELI SU ME U ŠATOR, ODUZELI PASOŠ" Naša pevačica oči u oči sa Gadafijem: "Nisam bila svesna šta se dešava"
PEVAČICA je bila veoma mlada i nije bila svesna šta se dešava...
16. 12. 2024. u 09:20
Komentari (0)