NACISTI SE "TUKLI" ZA ODLIKOVANJA JUGOSLAVIJE: Špijun Vladimir Vauhnik o susretu kneza Pavla sa Hitlerom u Berlinu 1939. godine

Vojislava Crnjanski

19. 01. 2025. u 19:55

OVE godine navršiće se 86 godina otkako je knez namesnik Pavle Karađorđević posetio Berlin i sreo se sa Hitlerom i nacističkom vrhuškom.

НАЦИСТИ СЕ ТУКЛИ ЗА ОДЛИКОВАЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Шпијун Владимир Ваухник о сусрету кнеза Павла са Хитлером у Берлину 1939. године

Akademska knjiga

Detalje ove posete opisao je jedan od najpoznatijih obaveštajaca iz perioda Drugog svetskog rata,Vladimir Vauhnik, u memoarskoj prozi "U potrazi za Hitlerovim vojnim planovima", a ova sećanja je objavila "Akademska knjiga".

Vauhnik je u to vreme bio vojni ataše u Berlinu, dok je ambasador bio naš budući nobelovac Ivo Andrić. Istorija će ovog oficira Jugoslovenske vojske zapamtiti kao čoveka koji je prvi vlastima u Beogradu javio da se sprema bombardovanje 6. aprila 1941. (nisu mu poverovali), kao i da se sprema napad nemačke vojske na SSSR.

"Berlin je primio kneza namesnika na najsvečaniji način," piše Vauhnik u memoarima. "Više od 30 miliona maraka bilo je potrošeno za ukrašavanje varoši i svečanih prostorija. Palata za goste na reci Špreji bila je iznova potpuno opremljena, a 30.000 pripadnika SA trupa bilo je mobilisano za bezbednosne potrebe, ali i za učešće u špaliru. Ukrašavanje ulica trajalo je čitavu jednu sedmicu, pa su fotografije Hitlera i kneza namesnika bile svuda izložene. Novine su donosile dugačke članke o čarobnoj zemlji Jugoslaviji. Jednom reči, radilo se na tome da nemački narod bude obuzet vrhuncem oduševljenja za Jugoslaviju. Priređena je i trupna parada koja je samo malo zaostajala za onom koja je bila održana u čast Hitlerovog rođendana. Ona je bila kruna prijema."

Posetu je pratio i raskošan prijem, kao i svečani banketi. Trećeg dana domaćin je bio Gering, koji je organizovao večeru kao "venecijansku noć", u zamku Šarlotenburg.

Vauhnik konstatuje da su se ovom prilikom "u punoj svetlosti pokazali nacistička sujeta i slavoljublje":

"Nije bilo dovoljno što su mi iz Beograda avionom poslali pedeset visokih jugoslovenskih ordena koje sam morao predati na vreme najvišim nemačkim dostojanstvenicima, kako bi se oni njima već na prvom prijemu mogli dičiti. Poslednjih dana pred posetu stiglo mi je još puno predloga da li bi bilo moguće odlikovati još ovog ili onog zaslužnog gospodina za dobre odnose sa Jugoslavijom. Prema mogućnostima se izlazilo u susret ovim željama. Ali, na nesreću, odlikovanja za vrhove upravne i policijske službe stigla su u Berlin tek u vozu kneza Pavla, pa je zato bilo nemoguće podeliti ih tokom prvog prijema. Među odlikovanjima nalazio se i orden Velikog krsta jugoslovenske krune za rajhsfirera Himlera. Kako je njegov ađutant već više puta bio kod mene zbog ovog odlikovanja, obavestio sam Himlera da je orden stigao. Odmah se javio ađutant sa molbom da istog časa donesem odlikovanje. Himler me je primio obučen u svoj novi SS paradni frak, ali bez kaputa jer je čekao na odlikovanje. Sa istinskom dečjom radošću uzeo je u ruke kutiju sa ordenom, zahvaljujući mi se nekoliko puta. Ovo je bio moj prvi susret sa mračnim vlastodršcem koji me je tačno dve godine kasnije zatvorio u svojoj privatnoj tamnici, i to u istoj zgradi gde sam ga tad sreo", navodi Vauhnik.

Međutim, tu nije bio kraj! Tek što su se svečanosti završile, kad je počelo da se javlja na desetine nemačkih dostojanstvenika, počevši od pripadnika SS-a, sa molbom da naknadno budu uzeti u obzir za odlikovanja. Osim toga, Vrhovna komanda vojske uručila je vojnom atašeu spisak sa, ni manje ni više, 540 osoba, uglavnom oficira, činovnika i SS prvaka koji su učestvovali u pripremi prijema, pa samim tim i zaslužuju da budu odlikovani. Ovom traženju, međutim, nije moglo biti udovoljeno, jer, kako piše Vauhnik, "previše je ipak bilo previše". On je, priznaje, ovu priliku iskoristio da da prednost onim osobama koje bi kasnije mogle da mu budu od koristi, a posebno "sujetnim i slabim pojedincima". Tako je ujedno mogao da ostvari nove veze i kanale za prikupljanje dragocenih informacija.

Za razliku od prijema, pregovori između Hitlera i kneza Pavla, koji se pokazao kao krajnje vešt i priseban diplomata, nisu tekli baš tako glatko kako je nemački kancelar očekivao. Hitlerov, Geringov i Ribentropov trud da pridobiju kneza za pakt prijateljstva sa Nemačkom ili da barem od njega iznude obećanje da sa Engleskom neće sklapati nikakav ugovor o garancijama bio je - bezuspešan.

"Knez namesnik nije štedeo na hvali silnog napretka nove Nemačke i svečano je obećao da će Jugoslavija održavati prijateljske političke i privredne odnose s njom, naravno samo dok ona ne bude stavila nikakve teritorijalne zahteve prema Jugoslaviji. Neposredno pred odlazak kneza namesnika Pavla iz Berlina u Šorfhajd, gde je bio Geringov gost, učinjen je poslednji pokušaj Hitlera da nagovori kneza. Razgovor koji je bio predviđen da traje pola sata otegao se preko tri časa. Strpljivo sam čekao u predsoblju kraj razgovora i bio veoma iznenađen kada sam mogao da vidim kako Hitler pri napuštanju odaje nije ni pokušao da sakrije nezadovoljstvo njegovim rezultatom. Hitlerov mrki pogled i nervozno micanje usana je to dokazivalo. Državna poseta je svoj glavni cilj promašila, ali je nemački narod ipak bio ubeđen da je zadobio jednog pravog prijatelja, a to je već bio nekakav uspeh," piše Vladimir Vauhnik.

INFORMACIJE I PREKO ŽIGOLA

VAUHNIK je na najrazličitije načine dolazio do informacija, pa i tako što je angažovao svog prijatelja Dragoša, Beograđanina, koji je godinama boravio kao student na Tehničkom fakultetu u Berlinu i voleo noćni život. Ubedio je Dragoša da flertuje sa ženom jednog mornaričkog oficira, preko koje je došao, između ostalog, do informacija o zapleni teretnih brodova u Ščećinu i odlasku mornaričkih oficira na obalu kako bi upravljali transportima. To je bio povod da pošalje Generalštabu u Beograd izveštaj kako u prvoj polovini aprila predstoje veće operacije protiv Danske, verovatno i protiv Norveške. U tom mišljenju je ostao usamljen.

Njegovi kontakti sa knezom namesnikom bili su zbog gustog programa "kratki i odmereni". Knez Pavle se raspitivao o nemačkoj vojsci i njenoj borbenoj gotovosti, posebno u poređenju sa jugoslovenskom vojskom. Pri poslednjem raportu otpustio je vojnog atašea rečima: "Trudite se da mi sačuvate prijateljstvo Nemačke, za prijateljstvo ostalih velikih sila ja ću se sam potruditi!"

Vauhnik zaključuje da je knez dobro procenio tadašnji stvarni položaj zemlje i odnose snaga, kao i da je hteo Jugoslaviji da osigura mir. Kasnije je, posle potpisivanja Trojnog pakta i martovskog puča 1941, knez proteran iz zemlje i do smrti je tretiran kao izdajnik i neprijatelj. Sudski je rehabilitovan tek 2011. godine i to kao prvi predstavnik porodice Karađorđević rehabilitovan pred sudovima u Srbiji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

CIA SKINULA OZNAKU TAJNOSTI SA KNJIGE KOJA NAJAVLJUJE SMAK SVETA: Supersonično bombardovanje će rasturiti sve na vidiku