Društvo

EVROPA JE ODLUČILA - KRALJ MORA DA UMRE Ubistvo Aleksandra Karađorđevića: Prvi pucnji Drugog svetskog rata

Piše: Dr Čedomir Antić (Iz knjige "Ubistva u srpskoj istoriji" u izdanju "Vukotić media")

27. 02. 2024. u 07:00

SAMO nekoliko meseci posle uspostavljanja kraljevske diktature u Jugoslaviji, 6. januara 1929, započela je globalna ekonomska kriza.

ЕВРОПА ЈЕ ОДЛУЧИЛА - КРАЉ МОРА ДА УМРЕ Убиство Александра Карађорђевића: Први пуцњи Другог светског рата

Ona je poremetila odnose u Evropi i pomogla uspon nacista u Nemačkoj. Promene u Nemačkoj, uprkos svim zaklinjanjima njenog Firera u mir, predstavljale su od početka veliki izazov francuskoj politici. Juna 1934. ministar spoljnih poslova Francuske, njen predratni premijer Luj Bartu posetio je Beograd.

Jugoslovenske vlasti su se pribojavale da francuski predlozi za pomirenje Jugoslavije i Italije za cilj imaju sprečavanje Italije da stupi u savez s Nemačkom, a za cenu bolne ustupke najslabije od navedenih država. Najavljena je uzvratna poseta jugoslovenskog suverena Francuskoj.

Upravo u to vreme kralj Aleksandar se izgleda spremao da posle nedavne obnove ustavnosti postigne sporazum s Hrvatima. Možda je na pomolu bila federalizacija države. Kraljevi biografi su u tim namerama videli razlog njegove posete najvažnijim gradovima u nekadašnjoj Srbiji, gde se, sasvim neuobičajeno, obraćao okupljenom narodu.

Pregovore s Radićevim naslednikom na čelu HSS-a Vlatkom Mačekom, koji je u to vreme bio u zatvoru, kralj je vodio preko posrednika. Veruje se da su ovi razgovori davali nadu u uspeh budućeg kompromisa.

KRALjEVSKA diktatura nije rešila probleme. Ideologija integralnog jugoslovenstva nije se primila, osim u delovima elite. Ukidanje višestranačja samo je osamilo kralja i prekinulo njegove veze sa srpskim narodom, čak i onim njegovim delovima koji su živeli u oblastima centralne Srbije, tradicionalno odanim Karađorđevićima. Spoljnopolitički uspesi relativizovani su novim usponom Nemačke i nespremnošću Francuske da stane iza naklonjenih joj regionalnih saveza. Posle atentata u Skupštini, ekstremna, nacionalistička i klerikalna frankovačka opozicija u Hrvatskoj dodatno se radikalizovala. Njihov vođa Ante Pavelić otišao je u Italiju. Tamo je, pod zaštitom fašističkog režima, nastao ustaški pokret. Odranije šovinistički i rasistički, oni su u to vreme postali fašisti. Namera ustaša bila je da uz pomoć Italije i Nemačke unište Jugoslaviju i stvore veliku hrvatsku državu u kojoj bi okupili sve jugoslovenske zemlje Austrougarske, osim Slovenije i Banata. Namera im je bila da u tim krajevima iskorene Srbe.

* * * * * * * * * *

O pripremama za atentat znalo se i u Beogradu i u Parizu

KRAJEM 1933. dvojica ustaških ubica Petar Oreb i Ivan Herničić pokušali su da izvrše atentat na kralja u Zagrebu. Zaveri je u trag ušla policija i uhapsila učesnike pre nego što su stupili u akciju.

Bivalo je izvesno da čitava država zavisi od jedne ličnosti - njenog monarha. Od 1929. u Italiji i Mađarskoj delovala je organizovana ustaška emigracija. U rimskom hotelu "Kontinental", avgusta 1934. godine, ustaše i vmrovci doneli su odluku da bude izvršen atentat na jugoslovenskog kralja. Karađorđevićeva službena poseta Francuskoj, oktobra iste godine, prepoznata je kao odlična prilika za ubistvo. U grupi atentatora bili su Veličko Kerin (pod lažnim imenom Vlado Černozemski), Mijo Kralj, Ivan Rajić i Zvonimir Pospišil. Ubica od kova, Kerin je prezime izabrao kako bi ukazao da neprijatelje šalje pod "crnu zemlju". Kerin i Rajić trebalo je da atentat izvrše u Marselju, a ukoliko oni ne uspeju, Pospišil i Kralj bi novi pokušaj izveli u Parizu.

Veličko Dimitrov Kerin bio je Bugarin, rođen 1897. Član VMRO-a, revolucionarne organizacije koja je terorističkim putem nastojala da prisajedini Bugarskoj Vardarsku i Egejsku Makedoniju. Kerin je pripadao i ustaškom pokretu. U rodnoj Bugarskoj osuđen je u odsustvu za ubistvo narodnog poslanika Hadži Dimova i publiciste Nauma Tomalevskog.

Imao je veliki broj lažnih identiteta, među kojima i Rudolf Suk, Peter Kelemen, Stjepan Dimitrov, Vladimir Georgijev Černozemski.

Pištolji za atentat nabavljeni su u Trstu. Kupila ih je Plava dama Stana, supruga Antuna Godine, kriminalca koji je neko vreme živeo u Sjedinjenim Državama i sarađivao sa samim Al Kaponeom. Automatski pištolji 7,63 mm "mauzer-vestinger" naručeni su u Oberndorfu još avgusta 1932. Plava dama je oružje prenela u Francusku u svom koferu.

Bračni par Godina je u Parizu sačekao ostale atentatore. Kerin, Mijo Kralj, Pospišil i Rajić su se deset dana pre atentata sreli u Cirihu, a u Lozani su pokušali da zametnu sve tragove i nastavili put ka Parizu. Pospišil i Rajić otputovali su za Pariz, a Kerin i Kralj za Marselj.

O PRIPREMAMA za atentat znalo se sedmicama pre njegovog izvršenja. Pored jugoslovenske policije, i lokalni prefekt Buš di Ron Pjer Žuando predložio je da Aleksandar na francusko tlo stupi bilo gde, samo ne u Marselju. Zvanična podrška ovom predlogu je uskraćena, a njegovi zahtevi da jugoslovenski gost marseljskim ulicama putuje u zatvorenim kolima uz najveće obezbeđenje, odbačen je kao "nepopularan".

Maršal dvora general Aleksandar Dimitrijević tražio je da obezbeđenje u Marselju bude pojačano. Prema predviđenom protokolu, trebalo je da sa obe strane ulica, na velikom međusobnom rastojanju, stoje policajci. Malobrojni, trebalo je još da građanstvu budu okrenuti leđima i gledaju ka ulici i dolazećoj koloni automobila. Iz povorke je isključeno i četrnaest policajaca koji su imali zadatak da okružuju vozilo u kojem su se vozili jugoslovenski kralj i francuski ministar. Auto namenjen za kralja i Bartua bio je crni "delaž dm". Automobil je celom dužinom imao široku platformu (papuču), a zadnje sedište, gde su sedeli kralj i njegov domaćin, bilo je otvoreno.

Da je bezbednost slaba, bili su saglasni i nadležni Francuzi, uključujući ministra Bartua, i njihovi gosti. Ipak, iz nekih razloga, veruje se populističkih, ništa nije promenjeno. Kralj Aleksandar je posle upozoren na mogući atentat i predloženo mu je da vozom produži za Pariz, bez zadržavanja u Marselju. On je ove predloge odbio tvrdnjom da je kasno za promenu protokola, a odbio je i predlog svog sobara da ispod paradne admiralske uniforme obuče pancirnu košulju. Kralj je, navodno, primetio i kako je utorak dan "zle sreće", ali i dalje ništa nije preduzeo.

* * * * * * * * * *

Razjareni narod linčuje Aleksandrovog ubicu

JUGOSLOVENSKI razarač "Dubrovnik" je konačno u utorak 9. oktobra 1934, oko 14 časova, uplovio u marseljsku luku. Jugoslovenskog suverena dočekali su ministri Žan-Luj Bartu i Fransoa Pjetri, general Alfons Žorž i drugi francuski zvaničnici.

Nasuprot Karađorđeviću i Bartuu, naspram zadnjeg desnog sedišta "delaža dm" seo je general Žorž. Na čelu svečane kolone išla su osamnaestorica konjanika pripadnika republikanske garde. Bokovi automobila nisu bili obezbeđivani. Nešto ispred, s leve strane automobila, jahao je potpukovnik Pjer-Anri Piole, a sa desne komandant garde, potpukovnik Pol Vigoru. Procenjeno je da se automobil kretao brzinom od četiri kilometra na sat - malo brže od metra u sekundi.

Svega dvadeset minuta nakon dolaska u Marselj, kolona je stigla do Berzanskog trga. Tamo je čekao Veličko Kerin, naoružan automatskim "mauzerom", "valterom PP" i italijanskom ručnom bombom. U zgodnom času atentator je istrčao iz mnoštva, prišao automobilu, skočio na papučicu kola i počeo da puca iz "mauzera". Kralj je pogođen tri puta, četiri kuršuma pogodila su generala Žorža, a Luj Bartu je ranjen u levu ruku. Jedan žandarm pokušao je da zaustavi atentatora i otme mu oružje, ali je uspeo da dohvati samo rezervni okvir. Policajac koji je pohitao ka Kerinu hicem iz "mauzera" smrtno je ranjen u grudi.

Konačno, potpukovnik Piole dojahao je do atentatora i pešadijskim mačem mu zadao nekoliko udaraca. Kerin je tada pogođen iz policijskog revolvera u glavu i slabinu.

Palog ubicu zgrabila je razjarena svetina i linčovala ga.

KRALj ALEKSANDAR je prevezen u obližnju prefekturu. Tamo su lekari ustanovili smrt.

General Žorž prebačen je u vojnu bolnicu i uspešno operisan. Bartu je, međutim, odbio pomoć žandarma i taksijem se prebacio do bolnice "Otel Dije" na trgu Kalver. Do tada je izgubio mnogo krvi, usled čega je umro.

Kerin je u begu i agoniji nastaloj od udarca sablje, te metaka koji su ga pogodili, nastavio neko vreme rafalno da puca iz "mauzera". Francuski policajci su pucali sa svih strana. Nastala je pometnja. Poginulo je još pet i ranjeno sedam osoba.

Drugi atentator Mijo Kralj stajao je među svetom ispred zgrade Berze. Odatle se vratio u "Eks an Provans" i u hotelskoj sobi sakrio preostalo oružje. U Fontenblou je uspeo da umakne policajcima nakon legitimisanja, krio se u okolnim šumama do 15. oktobra, kada je uhapšen u Milanu. Kod njega je pronađena ručna granata. Tvrdio je da je pištolj izgubio u šumi.

Rajić i Pospišil su odmah po atentatu pokušali da iz Pariza otputuju u Švajcarsku. Zatečeni s lažnim dokumentima, uhapšeni su već sutradan. Ubrzo su priznali da su oružje sakrili u garderobi pariske stanice Sen Lazar.

Jedan od stručnjaka koji su veštačili oružje na suđenju tvrdio je da zrno kalibra 11 mm, pronađeno u spuštenom krovu kola, "svakako nije povredilo Bartua". Četrdeset godina nakon atentata arhivska građa pokazala je kako je Bartua usmrtilo zrno 8 mm, ispaljeno iz revolvera "M1892". Bio je to, zapravo, službeni revolver nekog od pripadnika francuske policije. No, s obzirom na prirodu ministrove rane, on je verovatno postao slučajna žrtva unakrsne vatre.

* * * * * * * * * *

Suđenje atentatorima se pretvorilo u farsu

UBISTVO kralja Aleksandra bilo je veliki udarac za jugoslovensku državu. U procesu promena ona je potpuno zavisila od kraljevog autoriteta i vlasti. Njegov najstariji sin princ Petar imao je svega jedanaest godina i bio je na školovanju u Velikoj Britaniji.

Prema testamentarnoj poruci, koja je ubrzo pronađena, kraljevsku vlast je do prestolonaslednikovog punoletstva septembra 1941. trebalo da vrši tročlano namesništvo na čelu sa knezom Pavlom, kraljevim bratom od strica.

U zemlji je kraljevo telo dočekao ožalošćeni narod. Manifestacije žalosti na putu od Splita preko Zagreba do Beograda, Mladenovca i Topole bile su iskrene i izuzetno velike. U Zagrebu je kraljev odar obišlo oko 200.000 ljudi, u Beogradu ga je na železničkoj stanici dočekalo 100.000. Veruje se da je ukupno oko 600.000 građana Jugoslavije (četiri odsto ukupnog stanovništva) učestvovalo u različitim fazama pogrebnih manifestacija. Na mnogim mestima ljudi su klečali uz prugu dok je prolazio voz sa ubijenim kraljem. Na putu ka crkvi na Oplencu kovčeg s telom ubijenog monarha nosili su ugledni seljaci, sa gunjevima okrenutim naopako u znak žalosti.

Sahrani su prisustvovali predsednik Francuske Republike Lebren, vojvoda od Jorka, predsednik nemačkog Rajhstaga Herman Gering... Na vencu koji je Gering doneo bio je natpis "junačkom neprijatelju". Zanimljiv je detalj da su se iz Beograda vozom u svoje zemlje zajedno vratili Gering i maršal Peten, junak Prvog svetskog rata i kasniji kolaboracionistički šef marionetske, pronacističke francuske države sa sedištem u banji Viši.

FRANCUSKA policija uspela je da uhapsi sve učesnike u atentatu. Dokazano je da su atentat dogovorili i isplanirali Ante Pavelić i vođa VMRO-a Ivan Vančo Mihajlov. Na sastanku je prisustvovao i pripadnik italijanske tajne službe. Na čelu organizacije atentata bio je Eugen Dido Kvaternik, kasnije prvi čovek Ustaške nadzorne službe - hrvatskog Gestapoa - koji će kontrolisati i sistem koncentracionih logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Atentatori su obučavani u Mađarskoj, u logorima "Janka Pusta" i "Nađ Knjiža", pod zaštitom mađarskih vlasti.

Ipak, istraga je zaustavljena na Anti Paveliću i Vanči Mihajlovu, čije je izručenje zahtevano. Italija je odbila ekstradiciju. Pavelić je neko vreme držan u zatvoru, a ustaška organizacija je formalno raspuštena.

Jugoslavija je, verovatno pod pritiskom Francuske, za organizaciju atentata optuživala samo Mađarsku, koja je raspustila logore za obuku i odbacivala svaku krivicu.

Suđenje atentatorima pretvorilo se u farsu. Pod uticajem Rimokatoličke crkve optuženici su predstavljeni kao junaci. U državi koja je giljotinirala ubice sve do osamdesetih godina 20. veka, osuđeni su na doživotne robije, ali su ih 1940. oslobodili nacisti.

Preporučujemo

DRŽAVNI UDAR SPASAVA ZEMLJU IZ HAOSA: Provociranje građanskog rata razlog za uvođenje ličnog režima

Društvo

0 16

DRŽAVNI UDAR SPASAVA ZEMLjU IZ HAOSA: Provociranje građanskog rata razlog za uvođenje ličnog režima

04. 02. 2024. u 07:00

KRALJ NIJE DOZVOLIO DA SRBIN PUCA NA HRVATA: Ukidanje Ustava i raspuštanje Skupštine da bi se sačuvala država

Društvo

0 6

KRALj NIJE DOZVOLIO DA SRBIN PUCA NA HRVATA: Ukidanje Ustava i raspuštanje Skupštine da bi se sačuvala država

03. 02. 2024. u 07:00

KRALJ NUDI STJEPANU RADIĆU MESTO PREDSEDNIKA VLADE: Političke posledice zločina Puniše Račića u Skupštini

Društvo

0 1

KRALj NUDI STJEPANU RADIĆU MESTO PREDSEDNIKA VLADE: Političke posledice zločina Puniše Račića u Skupštini

01. 02. 2024. u 07:00

KADIĆI OSVETILI SILOVANE DEVOJKE: Danilo Petrović Zeko nije nasledio gospodstvo strica vladike Rada

Društvo

0 13

KADIĆI OSVETILI SILOVANE DEVOJKE: Danilo Petrović Zeko nije nasledio gospodstvo strica vladike Rada

24. 02. 2024. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

KAKO JE RUSKA RAKETA PREVARILA NATO U UKRAJINI? Misteriozno nestajala sa radara, general Popov otkrio o čemu je reč

Svet

0 23

KAKO JE RUSKA RAKETA "PREVARILA" NATO U UKRAJINI? Misteriozno nestajala sa radara, general Popov otkrio o čemu je reč

RUSKA raketa koja je misteriozno nestajala sa NATO radara tokom ovonedeljnog napada na Kijev je „modernizovana raketa H-101“, otkriva za Sputnjik zaslužni vojni pilot, general-major ruske armije Vladimir Popov. Prema njegovim rečima, raketa je prevarila NATO jer može privremeno da nestane sa radara.

15. 11. 2024. u 23:36