HRVATI IZ NUŽDE ULAZE U ZAJEDNIČKU DRŽAVU: Mišićeve sumorne slutnje o budućnosti Srba u Jugoslaviji niko nije ozbiljno shvatio

MIŠIĆEVO nepoverenje prema hrvatskim i slovenačkim političkim vođama izazvano je njihovim odugovlačenjem i kolebanjem po završetku rata da sa Srbijom obrazuju zajedničku državu, odnosno kada su ispoljili pretenzije da, prisvajanjem srpskih teritorija, obrazuju zasebnu državu.

LEGENDA Vojvoda Živojin Mišić je u oslobađanju zemlje dao ogroman doprinos, Foto "Vikipedija"

Mišić je stekao uverenje da je njihova odluka da upute delegaciju u Beograd radi obrazovanja zajedničke države donesena preko volje i iz preke nužde, jer nigde na drugom mestu nisu mogli da dobiju podršku za svoje ideje i namere.

Obrazovanje zajedničke države za njih je bio najbezbolniji put da se oslobode svega onoga što je zadesilo i teretilo pobeđene nacije, ali samo kao privremeno rešenje. To je vojvoda Mišić među prvima uočio i zato je smatrao da je stvaranje zajedničke države sa Hrvatima i Slovencima bio veliki promašaj srpskih političara. Uskoro i mnogi drugi, kada su bliže upoznali stavove i političke ciljeve hrvatskih i slovenačkih klerikalaca, došli do zaključka da su srpski političari učinili veliku grešku što su istrajavali na stvaranju Jugoslavije. (Ljubinka Trgovčević je u svojo obimnoj studiji, Naučnici Srbije i stvaranje jugoslovenske drža ve 1914- 1918, veoma detaljno izložila svoja istraživanja o ulozi srpskih naučnika u periodu Prvog svetskog rata do zaključenja mirovnog ugovora u kojoj je pokazala da su svi najugledniji srpski mislioci bili privrženici stvaranju zajedničke jugoslovenske države i da su, čak, neki od njih zauzimali veoma kritički stav prema predsedniku srpske Vlade, Nikoli Pašiću  koji je bio najagilniji u tom procesu i, s obzirom na njegov položaj, najuticajniji u realizaciji te ideje, u svim onim slučajevima kada im se činilo da napušta tu ideju ili je svodi na oblast srpskih zemalja ili da se zanosi o dominantnom položaju Srba u novoj zajedničkoj državi. Prema tome, tvrdnje da je Kraljevina SHS bila delo ambicioznog kralja Aleksandra, nisu tačne. Jugoslavija je plod jedne dugo razvijane ideje zalaganjem najumnijih ljudi i drugih pregalaca kako u Srbiji, tako i u jugoslovenskim zemljama.)

VOJVODU Mišića, koji je, dakle, prvi predosetio sumorne slutnje po budućnost Srba u takvoj državi, niko nije ozbiljno shvatio, pa se on, kao disciplinovan vojnik, pokorio odluci političara. Kao obrazovan čovek i vojnik, znao je da su vojska, kao i vojna strategija, u službi politike, pa je disciplinovano produžio da vrši svoju dužnost. Potrebno je naglasiti da je vojvoda Mišić, kao vojni strateg i vojskovođa, dao veliki doprinos likvidaciji otomanske i habzburške imperije i znatno doprineo da se na njihovim ruševinama izgradi nova politička karta Evrope i stvori Jugoslavija.

Posle Versajskog mira, koji je zaključen sa pobeđenom Nemačkom 28. juna 1919. godine, posebnim mirovnim ugovorima regulisani su odnosi Kraljevine SHS sa susednim državama: - sa Austrijom zaključen je mirovni ugovor u Sen Žermenu 10.    septembra 1919; - sa Bugarskom u Neju 27. novembra 1919; - sa Mađarskom u Trijenanu 4. juna 1920. Ugovor o potvrđivanju granice sa Albanijom, koja je u globalu određena 1913, ozvaničen je 17. decembra 1920. uz manje korekcije na terenu.

Tako je vojvoda Mišić doživeo da vidi zaokruženu i priznatu Kraljevinu SHS, za čije je stvaranje dao ogroman doprinos, ali je posle njenog obrazovanja, posumnjao u njenu valjanost s gledišta srpskih nacionalnih interesa.  Zbog toga se može slobodno kazati da se dani, u kojima je tekao proces konstituisanja nove države, do njenog međunarodnog priznanja, po fizičkim naporima i duševnim dilemama mogu svrstati u najteže na njegovom mukotrpnom životnom putu. Problemi sa kojima se suočavao u toku te dve godine, toliko su iznurili već fizički iscrpenog Vojvodu, da je teško oboleo i pao u bolesničku postelju. Iznemogao i skrhan bolešću upućen je u Pariz na lečenje. Budući nesalomljive volje, rešio je da stavi na papir svoje uspomene, da služe za pouku novim naraštajima. Ali nije uspeo da svoje memoare dovede do kraja.

POŠTO su lekari konstatovali da je bolest uzela takav mah da je njegov oporavak bezizgledan, vojvoda Mišić je odlučio da se vrati u Beograd. Smešten je u Sanatorijum na Vračaru, gde je bio okružen najtoplijom pažnjom. Dok se nalazio u Sanatorijumu, primio je iz čitave zemlje mnogobrojne pozdrave i želje za ozdravljenje. Većnici gradske skupštine Zemuna doneli su odluku da vojvodu Živojina Mišića proglase za počasnog građanina. Mišić je bio toliko dirnu tom pažnjom i počasti koja mu je ukazana, da je svoju zahvalnost izrazio Zemuncima u pismu, u kome je istakao: „Sa zadovoljstvom primam to odlikovanje i šaljem svojim sugrađanima svoje poštovanje i pozdrave“.

Na Petrovdan, 12. jula 1920. godine, regent Aleksandar ga je, posle liturgije u crkvi Sv. Petra u Topčideru, sa odredom vojske posetio u Sanatorijumu i tom prilikom održao govor u kome je obolelom Vojvodi odao najveće priznanje za predanu službu otadžbini, za velike vojne zasluge, posebno za kolosalno komandovanje trupama u proboju Solunskog fronta, u toku solunske ofanzive i oslobođenju otadžbine 1918. godine. Potom je odred vojnika pred Sanatorijumom održao defile u čast vojvode Mišića, što ga je dirnulo jednako kao u časovima kada je primao najviša odličja koja su krasila njegov mundir za hrabrost i zasluge u vršenju službe i za pobede u velikim bitkama u kojima je komandovao. 

NEČASNE OPTUŽBE

SPORAZUM  o razgraničenju sa Italijom je zaključen u Rapalu 12. novembra 1920. godine. Rapalski ugovor sa Italijom pripremio je u svojstvu ministra inostranih dela dr Ante Trumbić, pa je, pre potpisivanja podneo ostavku tako da je na Ugovor stavio potpis novi ministar dr Milenko Vesnić, što su docnije hrvatska i komunistička propaganda iskoristile za nečasne optužbe protiv „velikosrpske buržozije“ za gubitak delova jugoslovenskih teritorija koje je navodno prodala Italiji.

  KRAJ 

Preporučujemo

Feljton

0 4

OSIONI OKUPATOR NIJE OČEKIVAO SRPSKU OLUJU: Dolazak 1.300 kaplara iz skopskog Đačkog bataljona preporodio Prvu srpsku armiju

14. 01. 2025. u 18:00

Feljton

1 20

STREPNjE ZA BUDUĆNOST SRBA U JUGOSLOVENSKOJ DRŽAVI: Mišić je bio duboku uveran da Hrvati nisu ljudi na čiju se reč možeš osloniti

17. 01. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

PIROVE AUSTRIJSKE FANFARE U BEOGRADU: Puna tri dana, po najžešćem mrazu, kralj Petar pratio je protivofanzivu srpske vojske

15. 01. 2025. u 18:00

Feljton

0 3

VOJVODA PUTNIK MRSI POĆOREKOVE PLANOVE: Mišićeva armija je, nakon oslobođenja Valjeva, proterala neprijatelja na obalu Save

16. 01. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije