SLOBODNA ŠTAMPA PROTIV HUMORA I SATIRE: Skrivena istina - alfa-novinari u funkciji moćne elite

V. N.

12. 01. 2024. u 07:00

AKO ste aktivni u okruženju brojnih proameričkih propagandnih organizacija, koje je okupaciona sila SAD postavila posle 1945. na nemačkom tlu, onda možete brzo ući u neobične sukobe kao političar i novinar.

СЛОБОДНА ШТАМПА ПРОТИВ ХУМОРА И САТИРЕ: Скривена истина - алфа-новинари у функцији моћне елите

Joahim Gauk, predsedika Nemačke, iznosio je stavove transatlanskih organizacija , Foto Tanjug, AP, EPA,Superbus, RTS, RTV, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija i Fejsbuk...

Na primer, novinar "Cajta" Johen Bitner i njegov kolega 2014. napisali su tekst o nemačkoj spoljnoj politici. Povod da pišu članak bila je Minhenska konferenciji o bezbednosti, kao i govor predsedika Nemačke Joahima Gauka, koji podržava ideju da Nemačka učestvuje u vojnim operacijama NATO. Novinari "Cajta" su pohvalili Gaukovu besedu. Nemačka javnost ne zna: Gaukova ideja uopšte nije njegova, već je to plan transatlantske organizacije German Marshall Fund (GMF). U projektu je učestovala i fondacija Stiftung Wissenschaft und Politik (SWP), čiji rad finansira nemačko ministarstvo inostranih dela.

Novinar "Cajta" Bitner direktno je učestvovao u projektu te fondacije. Sam Bitner taj tekst zove "otvoreni idejni plan". Reč je, dakle, o tezama.

Prema Bitnerovim rečima, istina je da je on 2013. godine učestvovao na seminaru, koji su organizovale dve institucije: Stiftung Wissenschaft und Politik i GMF. Cilj seminara je bio da razradi dokument u obliku teza i to povodom nove nemačke bezbednosne strategije.

Prema Bitnerovim rečima, ovde je bila reč samo "o tezama za nove, otvorene ideje".

Jedan advokat na ovome mestu primetio je: Bitner nije učestvovao samo na spomenutoj konferenciji ili u diskusiji ove dve institucije: SWP i GMF. Važno je da se kaže, da je to jednogodišnji projekat, a ne jednodnevni seminar. Taj projekat je postao deo nemačke spoljne i bezbednosne politike. Imao je karakter think tanks, a oni često imaju autoritet i snagu da pružaju konkretne preporuke o raznim aspektima spoljne politike.

BITNER JE PISAO u "Cajtu" o Gaukovom govoru. Prećutao je da su taj govor pripremile lobi organizacije Maršalovog fonda za Nemačku (GMF) i Stiftung Wissenschaft und Politik (SWP) i to zajedno sa Bitnerom. Gauk je održao govor povodom proameričkog propagandnog događaja, na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti. Ta konferencija je delo američkog lobija. Čitalac "Cajta" nije imao pojma da Bitner hvali ono, što je sam prethodno razradio, bar delimično, kao "papir otvorenih ideja". Sve ovo je toliko apsurdno i smešno, da je postalo tema televizijske humoristične emisija "Anštalt".

Tek tada je "Cajt" reagovao u br. 7/14 sa napomenom redakcije: " U ovom tekstu, Cajt, autori pominju, između ostalog, studijski projekat fondacije Stiftung Wissenschaft und Politik i German Marshall Fund osnovnim smernicama buduće nemačke bezbednosne strategije. Jedan od autora članka, Johen Bitner, bio je jedan od učesnika ovog projekta."

Humoristička emisija "Anštalt" od 29. aprila 2014. podrobno se bavila propagandom kojom nemački mediji hvale Vašington i osuđuju Moskvu. Ta emisija pokazala je fotografije sa imenima pet vodećih nemačkih novinara: Štefan Kornelijus iz "Zidojče cajtunga", Jozef Jofe i Johen Bitner iz nedeljnika "Cajt", te Ginter Nonenmaher i Klaus-Diter Frankenberger iz "Frankfurter algemajne cajtunga". Ova emisija je objavila i imena dvanaest glavnih tink-tenk (formalne ili neformalne grupe koje lobiraju za određenu ideologiju) instituta, a među njima su Institut Aspen, Trilateralna komisija, Nemački savet za spoljnu politiku i Nemačka akademija za bezbednosnu politiku. U tim institutima, u diskretnoj atmosferi, vojni stručnjaci, šefovi privrednih korporacija i političari diskutuju o budućoj strategiji Nemačke i Zapada.

* * * * * * *

Medijske agenture šire lažne informacije

POMENUTA EMISIJA prikazala je tesnu vezu pet uglednih nemačkih novinara i provladinih tink-tenk institucija. Gledaoci su mogli da vide gusto isprepletenu mrežu dogovora i saradnje. Ako je to tačno, onda sva ta "ugledna" nemačka štampa nije ništa drugo do neka vrsta lokalnog izdanja pres-službe NATO, kaže se u pomenutoj televizijskoj emisiji. To je izazvalo žestoke proteste medija. Ekspert za medije Uve Kriger povodom ovog događaja je prokomentarisao ceo slučaj: "Pretpostavljam da je pritisak posle takve televizijske emisije, koju prate milioni ljudi, bio zaista veliki." U svakom slučaju, među onlajn člancima vidljivo je zaprepašćenje i oseća se toliki stid, da su mnogi otkazali da i dalje budu pretplatnici pomenutih 'uglednih' nemačkih listova.

U "Njujork tajmsu", na primer, ovakva saradnja jednostavno ne bi bila moguća. Zabranjeno je da novinari usko sarađuju sa vladinim institucijama. U Nemačkoj je to sasvim drugačije. Mi, Nemci, to zovemo "kvalitetno, ugledno novinarstvo". Tako svako može da stekne utisak da su i druge nemačke novine zapravo nešto poput lokalnih izdanja pres-kancelarije NATO. Jer se i one tako ponašaju prema američkim lobi organizacijama u Nemačkoj.

Nedeljnik “Cajt” je tužio Drugi program nemačke televizije, ZDF , Foto Tanjug, AP, EPA,Superbus, RTS, RTV, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija i Fejsbuk...

Interesantno je da saznamo kako je "Cajt" reagovao na humorističko-satiričnu televizijsku emisiju "Anštalt" koja pripada Drugom programu nemačke televizije, ZDF?

JOZEF JOFE, izdavač "Cajta", požalio se glavnom i odgovornom uredniku Drugog programa nemačke televizije Peteru Freju. Jofe tvrdi da su informacije koje su gledaoci mogli da vide u satiričnoj emisiji "Anštalt" neistinite. Uredništvu emisije preporučio je da javno izjavi žaljenje i da se izvini nemačkim novinama. Evo kako se ponaša izdavač i urednik nemačkog uticajnog liberalnog lista. I Štefan Kornelijus, kolumnista "Zidojče cajtunga", odbacio je kritike "Anštalta" o njegovoj saradnji sa političkom elitom Nemačke. Njegova izjava objavljena je u NDR-ovom magazinu Zapp.

Nedeljnik „Cajt“ je prećutao da su njegovi urednici članovi tink-tenk instituta, Foto Tanjug, AP, EPA,Superbus, RTS, RTV, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija i Fejsbuk...

Jozef Jofe je izuzetno kontroverzna i nepopularna ličnost među kolegama. Po mom mišljenju, zajedno sa Hucpeom, on nanosi veliku štetu ugledu nekad cenjenog nedeljnika "Cajt". Pored Jofea, i ostali kritikovani novinari napisali su pismo ZDF, tvrdeći kako je satirična emisija "Anštalt" iznela lažne infomracije, da se organizacije kojima oni pripadaju bave lobiranjem. Sem toga, Jozef Jofe, kako je sam izjavio, više nije član Aspen instituta, ACG a ni Atlantik-Brucke. Jofe dalje tvrdi da je redakcija ZDF bila pod uticajem doktorske teze Uvea Krigera, koja je često pominjana u spornoj emisiji "Anštalt".

Kriger je, kao stručnjak za komunikacije, u svojoj knjizi istraživao veze štampe i državnih institucija.

Jofe veruje da je ZDF ekipa, odnosno njena emisija, suviše poverovala zaključcima Uvea Krigera, a oni nisu uvek verodostojni. Mislim da Jozef Jofe upotrebljava suviše jake reči - pali su na trik. I da on sebe smatra ozbiljnim, kako je 2014, kratko pre skandala, okarakterisan od strane novinara Štefana Nigemajera, a čija uža specijalnost su mediji.

Jofe optužuje kako ZDF emisija širi besmislene tvrdnje, jer su poverovali u istinitost obične "novinarske patke". Činjenica je da postoje medijske agenture koje šire lažne, shitstorm informacije.

* * * * * * *

Sud zabranjuje televizijsku parodiju

PREMA IZVEŠTAJIMA štampe, novinarima "Cajta" čak je pošlo za rukom da preko suda izdejstvuju zabranu sporne satirične emisije "Anštalt". Tako na osnovu odluke nemačkog suda niko više nema pravo da citira "Anštalt". Posle ove sudske odluke bilo je nekoliko kritičkih članaka. U jednom se kaže: - Za tako uglednu novinsku kuću kao što je "Cajt", ova sudska pobeda njihovih novinara Jofea i Bitnera protiv Drugog programa nemačke televiziji zapravo i nije neki veliki uspeh. Pre bi se mogla nazvati "Pirova pobeda", jer je ona "Cajtu" donela više štete nego koristi. Nažalost, najveći i najuticajnji nemački listovi "Zidojče cajtung", "Frankfurter algemajne cajtung" ili "Špigl" uopšte nisu pisali o sukobu novinara Jofea i Bitnera sa Drugim programom nemačke televizije. Postoje li tako naivni ljudi pa da poveruju da je to slučajno? Sve je po onoj narodnoj: vrana vrani oči ne vadi.

Dobro ste i pravilno pročitali. Navodno "nezavisni" i navodno "demokratski" list kao što je "Cajt" tužio je nemačkom sudu televizijsku satiričnu emisiju. Na delu imamo borbu "slobodne štampe" protiv humora i satire! Ako do sad niste znali kakvi su naši "najugledniji" mediji, ovde imate odgovor.

Ekipa humorističko-satirične emisije „Anštalt“ , Foto Tanjug, AP, EPA,Superbus, RTS, RTV, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija i Fejsbuk...

Još je jedna stvar čudna. I posle pisma, koga je Jozef Jofe 2. maja 2014. napisao, gde uverava javnost da on nije član Aspen instituta, ACG i Atlantik-Brucke (Atlantski most), na svom blogu Stanfordskog univerziteta (US - Stanford University), gde predaje, kako prenose mediji, mesecima posle ove izjave stoji - da je on član nabrojenih instituta. Tamo stoji (a ja sam to sa njegovog bloga kopirao) u vezi sa njegovim brojnim funkcijama, da zauzima vodeća mesta u upravnim odborima: American Academy in Berlin; International University Bremen; Ben Gurion University, Israel; Goldman Sachs Foundation, New York; Aspen Institute Berlin; Leo Baeck Institute, New York; German Children And Youth oundation, Berlin; European Advisory Board, Hypovereinsbank; The American Interest, (Washington); International Security (Harvard); Prospect (London); The National Interest, Washington (1995-2000); Atlantik-Brcke (Berlin); Deutsches Museum (Munich); Abraham Geiger College (Berlin); American Council on Germany; Intl. Institute for Strategic Studies.

KAD NORMALAN čovek čita sve ove funkcije Jozefa Jofea, u kojim upravnim telima raznovrsnih institucija sedi, ne može a da ne bude zbunjen: kako neko može da sve to isprati i da ima pregled nad dešavanjima koje pomenute institucije, recimo, na godišnjem nivou organizuju? Moguće da se ni sam Jozef Jofe više ne snalazi, pa mu treba pomoć sekretara? I tek kad sam dva puta pročitao autobiografiju Jozefa Jofea, palo mi je na pamet šta je najvažnije, a šta valja pročitati kada je reč o njemu: Bio je član upravog odbora Hypovereinsbank i sedeo u upravnom odboru fondacije Goldman Saks.

Šta nemački novinar traži u opskurnoj fondaciji kao što je Goldman Saks. "Handelsblat" je upozorio je svoje čitaoce na delatnost ove fondacije: - Novinska agencija Rojters sumnja u dobronamerne aktivnosti fondacije Goldman Saks. Reč je o globalnoj dobrotvornoj fondaciji koju je osnovao Goldman Saks. Činjenica da je fondacija prijavila poreskoj upravi prihode od preko dve stotina strana, dovoljno govori koliko sam Goldman ulaže u sopstvenu dobrotvornu organizaciju i kolike su velike njegove delatnosti. Ono što je u toj priči čudno je sledeći podatak: Goldman je od 1999. do danas uložio 501 milion dolara u fondaciju. Ali je od te sume u projekte fondcije uložio veoma malo, svega oko 5 odsto. A to je uradio, jer propisi kažu, da bi od poresih vlasti dobio status fondacije, mora da ulaži minimum 5% od investiranog novca.

Ukratko, od većine aktivnosti fondacije najveće koristi imao je sam Goldman. Kao primer, Rojters navodi Azijsko društvo u Njujorku (Park avenija): Ovde bankar Goldman svojim inostranim mušterijama obećava veliki profit.

Goldman Saks je oličenje pohlepne američke finansijske elite koja je ostvarila milijarde profita, i to u trenutku kada je u finansijskoj i ekonomskoj krizi običan, normalan svet izgubio domove, stanove i ušteđevine u bankama. A da bi gramzivi i samoživi bankari, kao što je Goldman, mogli da umire savest oni, osnivaju "dobrotvorne organizacije". Šta, dakle, nemački novinar ima da traži u Goldman Saks fondaciji? Strašnije obmane verovatno da ne postoje, zar ne?

* * * * * * *

Savremenom novinarstvu nedostaje čestitost

U ZEMLjAMA NEMAČKOG govornog područja, zbog razloga koje smo spomenuli, novinari spadaju u grupu zanimanja koja uživaju najmanji ugled u javnosti. Da je novinarska reputacija tako mala, za to su krivi mediji koji decenijama rade tako da im je kredibilitet toliko nizak. U borbi za tiraž štampe i kvotu televizijske gledanosti, da bi postigli što bolji rezultat, često su lagali i iskrivljali istinu, pa im se više teško može verovati.

Lekari, medicinske sestre i policajci su daleko popularniji nego novinari "najuglednijih medija." Ugled nekada cenjenih medija i novinara je nikakav. U očima prosečnog građanina reputacija žurnalista je između političara i prostitutke. Na rang-listi novinari zauzmaju jedno od poslednjih mesta. A koga to čudi? Nekad ugledne "novinske kuće se preko interneta sve češće preimenuju kao "novinarske prostitutke".

Profeor Volfgang Donsbah iz Drezdena, stručnjak za komunikacije , Foto Tanjug, AP, EPA,Superbus, RTS, RTV, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija i Fejsbuk...

Nekad najuticajniji nemački i evropski nedeljnik "Špigl" se preko drušvenih mreža etiketira kao "nedeljnik-slinavko" (Der Speichel).

U studiji Instituta za istraživanje javnog mnjenja Alensbah iz 2013. godine, T moderatori, zajedno sa bankarima, zauzeli su poslednje mesto na listi popularnosti.

Međutim, sami televizijski moderatori sebe smatraju najvećim i najpopularnijim. Kao primer uzmimo Johanesa B. Kernera. U martu 2014. proslavio se u televizijskoj emisiji izjavom: "Moj koeficijent inteligencije veoma je visok i iznosi oko 130". A sebični, samoživi moderator Mihel Fridman zabavljao se neko vreme sa ukrajinskim prostitutkama. Kad je javnost saznala za skandal, on je sasvim ozbiljno izjavio: "Ovo je dokaz da sam ja samog sebe nedovoljno voleo."

STRANI NOVINARI nemaju dobro mišljenje o nemačkim kolegama. Brendon Mičener, novinar "Internešnal herald tribjuna" kazao je: "...Moram priznati da su nemački novinari veoma dobro informisani, ali istovremeno su veoma poslušni prema šefovima redakcija."

Samohvala: Johanes B. Kerner, zvezda nemačke tevlevizije , Foto Tanjug, AP, EPA,Superbus, RTS, RTV, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija i Fejsbuk...

Ukratko, strani dopisnici vide nemačke novinare kao nespremne da samostalno istraže neki politički događaj. A građani? Stručnjak za komunikacije iz Drezdena profesor Volfgang Donsbah istraživao je ovu pojavu i napisao tekst pod naslovom "Zanimanje koje je izgubilo ugled": Na primer, većina građana tvrdi da je ogroman uticaj novinara na život građana, da su recimo, novinarski članci prisutni u svakodnevnom životu, ljudi o njima pričaju u krugu porodice i prijatelja, zatim, novinari nam govore šta da mislimo o političarima, novinari nam savetuju za koju političku stranku valja da glasamo, ali i koju robu ili mašinu da kupimo. Za više od polovine građana, prema ispitivanju, novinari su čak i moćniji od političara. I gotovo svi građani misle da takvo stanje uopšte nije dobro. Sem toga, skoro dve trećine građana kritikuje novinare zbog neobjektivnog političkog izveštavanja. Novinarima nedostaje čestitost. Skoro dve trećine građana veruje da novinari ne objavljuju stavove onih koji misle drugačije od njih, ili od njihovih novinskih redakcija, odnosno od službenog stava nemačke vlade.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

„Večiti derbi“ na velikom platnu: MaxBet i Evroliga predstavili film „Rivalstva“