U BOSNI NIŠTA NIJE PROŠLO: Meša je dobro razumevao identitetsku dramu bosanskih muslimana
MEŠA Selimović, kao pisac posleratnog perioda, bio je na prekretnici između modela tradicionalne književnosti i nove modernističke literature, što posebno dolazi do izražaja u delima "Derviš i smrt" i "Tvrđava", gde se prepliće duhovno i kulturno nasleđe, prožeto islamskom kulturom, i novi modernistički i savremeni pogled u razumevanju čoveka i njegovog odnosa prema državi i društvenim institucijama.
Prema rečima Predraga Palavestre, "Derviš i smrt" i "Tvrđava" čitaju se kao moralistički romani moderne kritičke književnosti: "Selimovića više privlači moderna svest. Privlače ga moralna pitanja današnjeg vremena i životne drame današnjih ljudi, zbunjenog čoveka koji se susreće sa totalitarnom snagom državne vere i njenih zakona, političke elite, policije i ideologije, postojećih modela kulture, samovolje vlasti i vladajuće sile (...)
"ISLAM i muslimanska tradicija, kojima se pokrivao u "Dervišu" i "Tvrđavi", bili su egzotičan, starovremenski, društveni, religijski i čaršijski dekor savremene moralne drame, koja ga je kao pisca bolno opsedala. Bez obzira na temu, kritička oštrica njegove književnosti bila je okrenuta protiv ideološkog totalitarizma u Bosni, vešto skrivenih iza spoljašnjih partijskih ili verskih dogmi."
Meša Selimović, koji u "Sećanjima" piše da njegova porodica potiče iz drobnjačkog bratstva Vujovića, na granici Hercegovine i Crne Gore, dobro je razumevao identitetsku dramu bosanskih muslimana, ali nije odobravao "nasilno popunjavanje istorijskih i kulturnih praznina" i traženje "nepronađenih istorijskih tokova". U "Dervišu i smrti" Hasan o tome kaže i ove reči: "Ni s kim istorija nije napravila takvu šalu kao s nama. Do juče smo bili ono što danas želimo da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo. Stali smo, a nismo prihvaćeni."
POSLE 1967, kad je Muhamed Filipović u martovskoj svesci sarajevskog časopisa "Život" obelodanio šta podrazumeva pod bosanskim duhom u književnosti, i pripomenuo da su Ivo Andrić i andrićevska literatura naneli Bosni više zla nego sve vojske koje su kroz nju prolazile, Meša Selimović je bio odlučio da napusti Sarajevo i izuzme se od takvih poslova. Pesnik Rajko P. Nogo tu odluku ocenjuje, u knjizi "Zapiši to, Rajko" (2011), kao oštar politički potez. Više, dakle, nije reč samo o poetičkim razmacima. Na vest o Selimovićevoj smrti, Nogo je napisao sonet "Epitaf za M. S." i objavio ga u spomenutoj knjizi u nastavku svojih uspomena na velikog pisca:
Zatukoše ga kamenjem
Zemljaci braća rođena
Kamenje osta znamenjem
Da je sloboda rođena
Zatukoše ga kocima
Licem na bele poklade
Dođu ubice s ocima
Za pomen da mu pokade
Onaj koji mu sastavi
Perom na trošnoj hartiji
Epitaf ovaj sumoran
Na sličnoj sramnoj zastavi
Umače crnoj bratiji
Od zavičaja umoran
I DRUGI tumači videli su u "Dervišu" piščev dijalog ne samo sa skrivenim tajnama orijentalnog fatalizma u bosanskom karakazanu, već i sa sopstvenom epohom, kako je to pre njega činio Andrić. ("U Bosni ništa nije prošlo!") U poznavanju zatomljenih značenja islamske duhovnosti i drame pojedinca u sudaru sa svojom sredinom, Selimović je otišao možda dalje i od Andrića. To je na svoj način izrazio nadrealistički pesnik, romansijer i esejista Dušan Matić, objasnivši eksplozivni uspeh "Derviša i smrti" ovim rečima: "Andrić je došao do praga muslimanske kuće, a Meša je već bio unutra..."
Izuzetan stvaralači uspeh Selimović je ostvario i u svom poslednjem romanu "Tvrđava" (1970). To je, kao i prethodni Selimovićev roman, delo razuđene unutrašnje strukture, u kome je stvaralac izuzetnim stilskim sredstvima satkao priču o čovekovoj zatvorenosti u svetu koji simbolizuje pojam tvrđave - i njegovog iluzornog pokušaja da se u svetu nesigurnosti obezbedi od mračnih sila koje ga okružuju. U vlastitoj životnoj ispovesti, Selimović je progovorio o sebi, svom životnom putu i teškoj i mukotrpnoj borbi za dignitet čoveka, stvaraoca i pobunjenika u mučnim i zlim vremenima.
ZNAČAJAN korpus u Selimovićevom opusu predstavlja i njegova memoarska proza, objavljena pod naslovom "Sjećanja" (Beograd, 1976). Autori koji su se potpunije bavili Mešinom memoaristikom - pored njene dokumentarne vrednosti, kao svedočanstva iz "prve ruke" - izdvajaju i izuzetne estetske kvalitete njegovog memoarskog ispisa. Sam je, kako ističe, tu vrstu književne delatnosti smatrao, u izvesnom smislu, efemernom u odnosu na istinsku, umetničku književnost.
ĆOSIĆ I SELIMOVIĆ
TOKOM Selimovićevog sedmogodišnjeg bolovanja u Beogradu, Ćosić je često sedeo uz bolesnikovo uzglavlje. Angažovao se i oko Selimovićeve sahrane, a među prvima je čitao i Selimovićev testament, pisan u bolnici 1977, u kome se nalaze i ove reči:
"Živio sam svakojako, ali većinom pošteno, i to me ispunjava zadovoljstvom... Želim da Darka, Maša i Jesenka žive u Beogradu, jer u Bosni ima ljudi koji su kivni na moje držanje, na moju nezavisnost i na moj uspjeh, pa bi se mogli sitno osvećivati mojoj porodici. Važno je da se uklone i radi toga što su sve tri neotporne i preterano osjetljive, pa bi se bez potrebe namučile ostajući u sredini u kojoj pojedinci ne praštaju ako se neko izdigne i za santimetar. Ja sam se mogao nositi sa svakim, a one ne mogu ni s kim. Niti treba..."
Selimović, u tom kontekstu, posebno ukazuje na neminovne zamke koje prate autorovo pisanje o sebi i o vlastitom stvaranju - koje mogu pre deformisati autorovu projekciju sopstvene ličnosti i svog dela. On, u skladu sa moralnim kanonom vremena u kome piše, ističe da su njegova sećanja društveno prilično nevažna: "Nikad nisam bio u položaju koji bi mogao znatnije i šire da utiče na istoriju, uvijek sam bio jedan od mnogih učesnika u istorijskim zbivanjima."
DOBRICA Ćosić i Meša Selimović bili su veoma bliski prijatelji. Upoznali su se odmah posle rata, dok su obojica još nosili partizanske uniforme. Ćosić se tada bavio propagandnim radom i počeo da piše prve prozne radove, a Selimović je bio funkcioner državne Komisije za utvrđivanje nedela ratnih zločinaca i njihovih slugu. Pisao je pripovetke kojima se nije oduševljavalo Ćosićevo društvo iz Simine 9a u Beogradu; s druge strane, "siminovcima" se dopala Selimovićeva tolerantnost prema drukčijem mišljenju, kao i njegov izrazito jugoslovenski i prosrpski stav, posebno kritička oštrica prema pojavama agresivnog bošnjaštva i zasnivanju nekakvog bosanskog jezika protivno osnovnim načelima lingvističke nauke.
Ćosić je bio među prijateljima koji su imali privilegiju da roman "Derviš i smrt" čitaju još u rukopisu. U svoje grehe prema prijatelju Ćosić ubraja i relativno mlak stav prema ovom romanu. "Prosto nisam poverovao da je reč o velikom romanu", zapisao je kasnije Ćosić. Slično su mislili i drugi Selimovićevi beogradski prijatelji i kolege kojima je bilo povereno da roman čitaju u rukopisu - Antonije Isaković, Petar Džadžić, Zoran Gavrilović i Živorad Stojković. Pohvalama se izdvajao jedino Borislav Mihajlović Mihiz: "Eto, u književnosti se ponekad dogodi i čudo - neko u zrelosti i u starosti napiše remek-delo i zapanji svet. Taj podvig je učinio Meša Selimović."
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)