U BOSNI NIŠTA NIJE PROŠLO: Meša je dobro razumevao identitetsku dramu bosanskih muslimana
MEŠA Selimović, kao pisac posleratnog perioda, bio je na prekretnici između modela tradicionalne književnosti i nove modernističke literature, što posebno dolazi do izražaja u delima "Derviš i smrt" i "Tvrđava", gde se prepliće duhovno i kulturno nasleđe, prožeto islamskom kulturom, i novi modernistički i savremeni pogled u razumevanju čoveka i njegovog odnosa prema državi i društvenim institucijama.
Prema rečima Predraga Palavestre, "Derviš i smrt" i "Tvrđava" čitaju se kao moralistički romani moderne kritičke književnosti: "Selimovića više privlači moderna svest. Privlače ga moralna pitanja današnjeg vremena i životne drame današnjih ljudi, zbunjenog čoveka koji se susreće sa totalitarnom snagom državne vere i njenih zakona, političke elite, policije i ideologije, postojećih modela kulture, samovolje vlasti i vladajuće sile (...)
"ISLAM i muslimanska tradicija, kojima se pokrivao u "Dervišu" i "Tvrđavi", bili su egzotičan, starovremenski, društveni, religijski i čaršijski dekor savremene moralne drame, koja ga je kao pisca bolno opsedala. Bez obzira na temu, kritička oštrica njegove književnosti bila je okrenuta protiv ideološkog totalitarizma u Bosni, vešto skrivenih iza spoljašnjih partijskih ili verskih dogmi."
Meša Selimović, koji u "Sećanjima" piše da njegova porodica potiče iz drobnjačkog bratstva Vujovića, na granici Hercegovine i Crne Gore, dobro je razumevao identitetsku dramu bosanskih muslimana, ali nije odobravao "nasilno popunjavanje istorijskih i kulturnih praznina" i traženje "nepronađenih istorijskih tokova". U "Dervišu i smrti" Hasan o tome kaže i ove reči: "Ni s kim istorija nije napravila takvu šalu kao s nama. Do juče smo bili ono što danas želimo da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo. Stali smo, a nismo prihvaćeni."
POSLE 1967, kad je Muhamed Filipović u martovskoj svesci sarajevskog časopisa "Život" obelodanio šta podrazumeva pod bosanskim duhom u književnosti, i pripomenuo da su Ivo Andrić i andrićevska literatura naneli Bosni više zla nego sve vojske koje su kroz nju prolazile, Meša Selimović je bio odlučio da napusti Sarajevo i izuzme se od takvih poslova. Pesnik Rajko P. Nogo tu odluku ocenjuje, u knjizi "Zapiši to, Rajko" (2011), kao oštar politički potez. Više, dakle, nije reč samo o poetičkim razmacima. Na vest o Selimovićevoj smrti, Nogo je napisao sonet "Epitaf za M. S." i objavio ga u spomenutoj knjizi u nastavku svojih uspomena na velikog pisca:
Zatukoše ga kamenjem
Zemljaci braća rođena
Kamenje osta znamenjem
Da je sloboda rođena
Zatukoše ga kocima
Licem na bele poklade
Dođu ubice s ocima
Za pomen da mu pokade
Onaj koji mu sastavi
Perom na trošnoj hartiji
Epitaf ovaj sumoran
Na sličnoj sramnoj zastavi
Umače crnoj bratiji
Od zavičaja umoran
I DRUGI tumači videli su u "Dervišu" piščev dijalog ne samo sa skrivenim tajnama orijentalnog fatalizma u bosanskom karakazanu, već i sa sopstvenom epohom, kako je to pre njega činio Andrić. ("U Bosni ništa nije prošlo!") U poznavanju zatomljenih značenja islamske duhovnosti i drame pojedinca u sudaru sa svojom sredinom, Selimović je otišao možda dalje i od Andrića. To je na svoj način izrazio nadrealistički pesnik, romansijer i esejista Dušan Matić, objasnivši eksplozivni uspeh "Derviša i smrti" ovim rečima: "Andrić je došao do praga muslimanske kuće, a Meša je već bio unutra..."
Izuzetan stvaralači uspeh Selimović je ostvario i u svom poslednjem romanu "Tvrđava" (1970). To je, kao i prethodni Selimovićev roman, delo razuđene unutrašnje strukture, u kome je stvaralac izuzetnim stilskim sredstvima satkao priču o čovekovoj zatvorenosti u svetu koji simbolizuje pojam tvrđave - i njegovog iluzornog pokušaja da se u svetu nesigurnosti obezbedi od mračnih sila koje ga okružuju. U vlastitoj životnoj ispovesti, Selimović je progovorio o sebi, svom životnom putu i teškoj i mukotrpnoj borbi za dignitet čoveka, stvaraoca i pobunjenika u mučnim i zlim vremenima.
ZNAČAJAN korpus u Selimovićevom opusu predstavlja i njegova memoarska proza, objavljena pod naslovom "Sjećanja" (Beograd, 1976). Autori koji su se potpunije bavili Mešinom memoaristikom - pored njene dokumentarne vrednosti, kao svedočanstva iz "prve ruke" - izdvajaju i izuzetne estetske kvalitete njegovog memoarskog ispisa. Sam je, kako ističe, tu vrstu književne delatnosti smatrao, u izvesnom smislu, efemernom u odnosu na istinsku, umetničku književnost.
ĆOSIĆ I SELIMOVIĆ
TOKOM Selimovićevog sedmogodišnjeg bolovanja u Beogradu, Ćosić je često sedeo uz bolesnikovo uzglavlje. Angažovao se i oko Selimovićeve sahrane, a među prvima je čitao i Selimovićev testament, pisan u bolnici 1977, u kome se nalaze i ove reči:
"Živio sam svakojako, ali većinom pošteno, i to me ispunjava zadovoljstvom... Želim da Darka, Maša i Jesenka žive u Beogradu, jer u Bosni ima ljudi koji su kivni na moje držanje, na moju nezavisnost i na moj uspjeh, pa bi se mogli sitno osvećivati mojoj porodici. Važno je da se uklone i radi toga što su sve tri neotporne i preterano osjetljive, pa bi se bez potrebe namučile ostajući u sredini u kojoj pojedinci ne praštaju ako se neko izdigne i za santimetar. Ja sam se mogao nositi sa svakim, a one ne mogu ni s kim. Niti treba..."
Selimović, u tom kontekstu, posebno ukazuje na neminovne zamke koje prate autorovo pisanje o sebi i o vlastitom stvaranju - koje mogu pre deformisati autorovu projekciju sopstvene ličnosti i svog dela. On, u skladu sa moralnim kanonom vremena u kome piše, ističe da su njegova sećanja društveno prilično nevažna: "Nikad nisam bio u položaju koji bi mogao znatnije i šire da utiče na istoriju, uvijek sam bio jedan od mnogih učesnika u istorijskim zbivanjima."
DOBRICA Ćosić i Meša Selimović bili su veoma bliski prijatelji. Upoznali su se odmah posle rata, dok su obojica još nosili partizanske uniforme. Ćosić se tada bavio propagandnim radom i počeo da piše prve prozne radove, a Selimović je bio funkcioner državne Komisije za utvrđivanje nedela ratnih zločinaca i njihovih slugu. Pisao je pripovetke kojima se nije oduševljavalo Ćosićevo društvo iz Simine 9a u Beogradu; s druge strane, "siminovcima" se dopala Selimovićeva tolerantnost prema drukčijem mišljenju, kao i njegov izrazito jugoslovenski i prosrpski stav, posebno kritička oštrica prema pojavama agresivnog bošnjaštva i zasnivanju nekakvog bosanskog jezika protivno osnovnim načelima lingvističke nauke.
Ćosić je bio među prijateljima koji su imali privilegiju da roman "Derviš i smrt" čitaju još u rukopisu. U svoje grehe prema prijatelju Ćosić ubraja i relativno mlak stav prema ovom romanu. "Prosto nisam poverovao da je reč o velikom romanu", zapisao je kasnije Ćosić. Slično su mislili i drugi Selimovićevi beogradski prijatelji i kolege kojima je bilo povereno da roman čitaju u rukopisu - Antonije Isaković, Petar Džadžić, Zoran Gavrilović i Živorad Stojković. Pohvalama se izdvajao jedino Borislav Mihajlović Mihiz: "Eto, u književnosti se ponekad dogodi i čudo - neko u zrelosti i u starosti napiše remek-delo i zapanji svet. Taj podvig je učinio Meša Selimović."
UKRAJINA DOBIJA ZABRANU 20 GODINA! Trampov predlog: "Ako im se ne sviđa, imamo i drugu varijantu"
IAKO će u Ovalni kabinet Bele kuće ući tek za dva i po meseca, već su počele analize može li Donald Tramp ispuniti predizborna obećanja i doneti mir Ukrajini i Bliskom istoku. Prema pisanju "Vol strit džornala", koji se poziva na izvore bliske Trampu, savetnici novoizabranog predsednika nude zamrzavanje rata duž prve linije, konsolidaciju okupiranih teritorija za Rusiju, demilitarizovanu zonu i zaustavljanje integracije Kijeva u NATO na 20 godina.
08. 11. 2024. u 09:02
PUTIN ZAPUŠIO USTA ZAPADU: Njegove reči o Olimpijskim igrama paraju uši
VLADIMIR putin govorio je Olimpijskim igrama koje su pre nekoliko meseci održane u Parizu
08. 11. 2024. u 18:34
UDARIO NA POLICIJU: Kako je umro Romeo Savić, Kneletov drug - u noći kad je Aleksandar ubijen sumnja se da mu je ostavio poruku u hotelu
"OTIMAO sam 'robu' i automobile pokvarenim policajcima. Voleo sam da to radim inspektorima koji su i sami kriminalci, a nisu imali smelosti da stanu naspram mene. Možda sam i preterivao, ali se kunem da niko pošten od mene nije stradao. Uvek sam uzimao od cinkaroša, pijanaca i 'indijanaca', ponižavao ih i maltretirao! Često sam to činio zbog drugih. Posle me je to mnogo koštalo."
08. 11. 2024. u 19:44
Komentari (0)