BEČ GURA MILANA U OPASNU RATNU AVANTURU: Kralj posle mobilizacije nije saopštio vojsci protiv koga će se voditi rat

POSLE godinu dana službovanja u Užicu Mišić je premešten u Valjevo, u maju 1885. godine za komandira čete u 5. bataljonu stajaće vojske.

AUSTROFIL Kralj Milan ispred zgrade Komande aktivne vojske, Foto "Vikipedija"

Sa četom je logorovao na Krušiku. U julu iste godine položio je praktični deo ispita za kapetana druge klase. Usled velikog napora u komandovanju četom i izvođenju obuke i pripremama za ispit veoma se iscrpeo i ozbiljno oboleo. U to vreme kralj Milan je, pod uticajem bečkih vladajućih krugova, zaoštrio odnose sa Bugarskom i odlučio da uvede zemlju u rat protiv susedne slovenske države. Već u septembru 1885. godine objavljen je Ukaz kralja Milana o mobilizaciji vojske za rat protiv Bugarske. Time je završena mirnodopska karijera Mišića, od završetka Akademije do odlaska u novi rat.

Treći rat u kome je učestvovao mladi Živojin Mišić počeo je bez opravdanog razloga, vođen je krajnje nestručno i završio se veoma tragično sa dalekosežnim negativnim posledicama na međunarodni položaj Srbije i ugled vojske u očima naroda. To je bio rat kralja Milana koji je poveo protiv Bugarske u vreme kada je, posle narodnog prevrata u Plovdivu, izvršeno ujedinjenje Kneževine Bugarske i autonomne Istočne Rumelije 1885. godine. Velike evropske sile nisu odobravale Milanovu ratobornu politiku osim Austrougarske u čija je kola kralj Milan upregao Srbiju posle Berlinskog kongresa, jer je „Monarhiji išlo u račun da se dva slovenska naroda biju, ma kako god da se rat završi“.

Bečki vladajući krugovi želeli su  poraz Bugarske, jer su u tome videli slabljenje ruskog uticaja na Balkanu, dok bi pobednička Srbija i dalje ostala podređena Austriji. Zbog toga su austrougarski vojni krugovi direktno gurali kralja Milana u ratnu avanturu smatrajući „da je svaka stopa osvojenog bugarskog zemljišta direktna dobit za Habzburški skiptar“.

DO IZBIJANjA Timočke bune, do 1883. godine, odnosi između Kraljevine Srbije i Kneževine Bugarske bili su dobri. Ali posle emigracije u Bugarsku Nikole Pašića i dela vodećih ljudi Narodne radikalne stranke i učesnika u Timočkoj buni, odnosi između dve zemlje naglo su se pogoršali. Kralj Milan je zahtevao od bugarskog kneza Aleksandra Batenberga da se srpski emigranti udalje iz pograničnog područja prema Srbiji od kojih je on neprikriveno zazirao. Knez Batenberg je pokazao razumevanje za Milanov zahtev, ali bugarska vlada takav aranžman nije odobravala, jer je podržavala srpsku emigraciju zbog Milanove austrofilske politike. Zato je Milan, ispoljavajući svoje nezadovoljstvo i tražeći povod za zaoštravanje odnosa, pokrenuo takozvano Bregovsko pitanje, odnosno vraćanje Bregova pod srpski suverenitet, koje je knez Miloš tridesetih godina kupio kao lično imanje na levoj obali Timoka, ali koje se - promenom toka Timoka - našlo na desnoj obali reke, te su ga Bugari nezakonito prisvojili. Odnosi između Srbije i Bugarske opterećeni su i carinskim teškoćama. Da bi se smanjila zategnutost između dve susedne zemlje, umešala se i diplomatija velikih evropskih sila u nastojanju da se sporovi urede mirnim putem. Kada je kralj Milan, za vreme odmora u Glajhenbergu, u Austriji, saznao za proglas bugarskog ujedinjenja, odmah je otišao na konsultacije sa austrougarskim funkcionerima u Beču, pa je, zatim pohitao u Beograd. Po dolasku u zemlju 1. septembra, objavio je mobilizaciju vojske. Svestan činjenice da rat protiv Bugarske, zbog njenog ujedinjenja, neće naići na odobravanje kod srpskog naroda, kralj Milan nije se odmah usudio da otvoreno saopšti vojsci i javnosti protiv koga će se voditi rat posle mobilizacije vojske, već se ograničio na uopštene formulacije o borbi protiv neprijatelja i odbrani balkanske ravnoteže.

VOJVODA Mišić u svojim „Uspomenama“ takođe navodi, da je objava Ukaza o mobilizaciji, sve iznenadila, jer niko u zemlji nije znao s kim će se ratovati, ali su mnogi, s obzirom na ondašnju situaciju i pojačanu antibugarsku propagandu, verovali da će se ratovati protiv Bugara. U to vreme Mišić se nalazio u Valjevu kao poručnik na dužnosti komandanta bataljona aktivne vojske u 5. puku „Kralj Milan“. Te godine položio je ispit za čin kapetana. Pripremajući se za ispit i, komandujući aktivnim bataljonom na Krušiku, toliko se iscrpeo da je u avgustu propljuvao krv, ali se „nije lečio, niti je odsustvovao radi lečenja, pre svega zbog toga što se po čaršiji počelo govoriti o mobilizaciji vojske“, pa je smatrao da mu je u takvim okolnostima dužnost da bude na čelu svog bataljona za slučaj rata. Kada ga je komandant puka, major Svetozar Magdalenić, video iznurenog, na svoju ruku je organizovao komisiju od tri lekara da ga pregledaju. Na osnovu lekarskog nalaza, koji je očigledno bio zabrinjavajući u pogledu Mišićevog zdravlja, komandant puka mu je naredio da preda bataljon i da otputuje na banjsko lečenje. Na to je Mišić odgovorio: „Bataljon neću da predam u ovo vreme. Možete mi ga oduzeti samo silom oružja“. Major Magdalenić, iznenađen tolikom Mišićevom tvrdoglavošću, rekao mu je da će obavestiti komandanta divizije „pa ti radi kako znaš“. No, istog dana Mišić je sreo u varoši dr Svetozara Anastasijevića kome je ispričao da mu je lekarska komisija našla da boluje od tuberkuloze i da mu je prepisala nekakvu najstrožu dijetu da ne sme jesti čak ni hleb, već samo dobro pečenu koru. Doktor Anastasijević ga je odveo u svoju ordinaciju i lično pregledao, pa je na račun lekarske komisije, kako je zapisao Mišić, uputio sočan valjevski epitet, uzeo ga pod ruku i odveo u kafanu. Poručio je 50 ćevapčića sa zelenom paprikom i dve krigle piva. Mišić se zbog saveta lekarske komisije ustručavao da počne da jede, ali mu je doktor Anastasijević podviknuo: „More, jedi to, valjda nećeš biti na  silu lud kao što ti oni savetuju“. Pošto su, kako Mišić n navodi u svojim „Uspomenama“, „smazali svih 50 ćevapčića, naravno sa dosta hleba i ispili po dve krigle piva“ doktor Anastasijević mu je rekao: ,,... Jedi i pi sve što ti duša hoće, i nemoj da slušaj one zavr(zane)“. Tako je Mišić ostao u trupi do početka rata, s tim što je zbog ukidanja četvrtih bataljona u pukovima, postavljen za komandira 1. čete u 1. bataljonu 5. puka Drinske divizije.

OD OBJAVE mobilizacije, 21. septembra, do početka rata 14. novembra, prošla su gotovo puna dva meseca zbog oklevanja kralja Milana da okonča tako dugu neizvesnost ni rata ni mira sa veoma štetnim posledicama po vojsku i zemlju. Brojni pisci, uključujući izvanrednog istoričara i poznavaoca tadašnjih prilika u Srbiji, Slobodana Jovanovića, isticali su da je Milan posedovao natprosečnu inteligenciju, da je brzo ulazio u probleme i da ih je odlično razumevao. On je isticao da je Milan još za vreme drugog rata protiv Turske, nalazeći se sve vreme sa vojskom, štaviše pokazivao veliko interesovanje za ratovodstvo, da je brzo ulazio u tajne vojne veštine i u toku rata stekao dragocena ratna iskustva. U šajkači i čizmama, sa puštenom bradom, on je i po spoljašnjem izgledu ostavljao utisak da se dobro razume i u vojnička pitanja, da se takoreći povojničio.

Moguće je da je i sam kralj Milan o sebi tako mislio, pa je, kao pravi amater o vojničkim pitanjima, počinio niz grešaka u pripremanju zemlje i vojske za rat i u toku rata.

Pripremajući nepopularan rat, nije smeo da opredeljeno kaže protiv koga se rat priprema, što je demotivisalo vojsku.

POTCENjIVANjE NEPRIJATELjA

KRALj Milan je potcenjujući neprijatelja, naredio mobilizaciju svega 57.000 ljudi.   Pošto je želeo da se u predstojećem ratu lično ovenča slavom pobednika, za komandante divizija postavio je mlađe oficire, ali bez ratnog iskustva, dok je izostavio stare  komandante iz prethodnih ratova, izuzimajući četvoricu oficira: generala Milutina Jovanovića, koga je postavio za komandanta Dunavske divizije, a koji je potpuno podbacio prvih dana rata 1876, zatim pukovnika Stevana Biničkog, prekaljenog ratnika koga je imenovao za komandanta Šumadijske divizije, i potpukovnika Jovana Praporčetovića, koga je odredio za komandanta Konjičke brigade; za načelnika Štaba Vrhovne komande uzeo je Jovana Petrovića, koji je ujedno bio i ministar vojni.

 SUTRA: U RAT SA BUGARSKOM IŠLI KAO NA SVADBU 

Preporučujemo

Feljton

0 2

TROJICA BUDUĆIH VOJVODA SEDE U ISTIM KLUPAMA: Budući vojvoda je ceo život podsvesno osećao da nad njim bdi lik njegove majke

24. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 17

FELjTON - IDEOLOŠKO PODRIVANjE TEMELjA SRPSKE ISTORIJE: Istina o borbi za slobodu srpskog naroda nije iščupana iz korena narodnog pamćenja

23. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

PRVI OFICIRSKI ČIN BUDUĆEG VOJSKOVOĐE: U vreme rata sa Turskom Bizmark je podstrekivao Austriju da s vojskom upadne u Srbiju

26. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 17

FELjTON - IDEOLOŠKO PODRIVANjE TEMELjA SRPSKE ISTORIJE: Istina o borbi za slobodu srpskog naroda nije iščupana iz korena narodnog pamćenja

23. 12. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije