PRVE VELIKE BRUKE AMERIČKIH AGENATA: Prvi pokušaj CIA da obori neku stranu vladu, i to neuspešan, desio se 1949. godine u Albaniji

OSS SLUŽBA (Office of Strategic Services - Kancelarija za strateške usluge), nije imala veliki ugled ni u Beloj kući, a još manje u Pentagonu.

PODVALE Ričard Helms koji je rukovodio špijunažom u Evropi dobijao je lažne podatke , Foto Vikipedija

Ruzvelt je početkom 1945. zadužio svog glavnog vojnog savetnika pukovnika Ričarda Parka da istraži delatnosti OSS za vreme rata. Izveštaj je bio porazan. Park nije našao nijedan primer značajnog doprinosa OSS pobedi iako je priznao nekoliko uspešnih sabotaža i spasavanje pilota. Kada sam pročitao pohvalu za spasavanje pilota, porasli su mi u očima naši ravnogorci iz operacije „Halijard“. Oni nisu bili sa Jejla nego sa planine Jelice. Spasli su stotine vazduhoplovaca bez logističke podrške koju je uživao OSS. Nakon ove skromne pohvale, Park u izveštaju niže priče o promašajima. Obuka agenata je bila loša, njima se lako moglo manipulisati, što su radili i Čang Kaj Šek i Britanci. I Nemci i Japanci su ih provaljivali. Japanska ambasada u Lisabonu je otkrila plan OSS da ukrade japansku knjigu kodova. Japanci su odmah promenili kodove, što je dovelo do potpunog informativnog mraka u leto 1943. godine. „Nepoznato je koliko je američkih života na Pacifiku bila cena ove gluposti OSS“, zaključuje Park. Sledećeg leta 1944. pogrešne informacije OSS dovele su do pogibije 1.100 Francuza na ostrvu Elba u Italiji. Jedino je pohvalio analitičko odeljenje OSS, koje je video kao mogući deo Stejt departmenta.

Po završetku rata u američkom državnom vrhu postojala je dilema da li je uopšte potrebna obaveštajna služba. Sam Vilijam Donovan je na jednoj večeri februara 1946. rekao da „nema moralnog opravdanja za dve države u miru da jedna drugoj slamaju moć otpora ili da teže tome da pretvaraju građane u izdajice“. Ipak, stvorena je kratkovečna prethodnica CIA koja se zvala CIG (Central Intelligence Group). Njome je prvo rukovodio admiral Souers, a onda ju je preuzeo general Hojt Vandenberg. On je povećao broj osoblja sa osamdeset na više od 1.800.

POSTOJALE su i dve ne baš usklađene službe, Služba za specijalne operacije (Office for Special Operations) i Služba za koordinaciju politike (Office for Policy Coordination).

Vandenberg je hteo da Služba za specijalne operacije sprovodi špijunske i subverzivne operacije u inostranstvu. Uposlio je OSS veterana i budućeg direktora CIA Ričarda Helmsa da rukovodi špijunažom u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj i Mađarskoj. Helms je kasnije pisao kako se sa svega 228 zaposlenih u inostranstvu osećao kao „žonglerski šegrt koji pokušava da u vazduhu drži naduvanu loptu za plažu, otvorenu bocu mleka i napunjenu mašinku“. Problem su mu pravili i doušnici na terenu. „Legije političkih izgnanika, bivših obaveštajaca i agenata, raznoraznih preduzetnika pretvarale su se u obaveštajne mogule koji su ugovarali prodaju isfabrikovanih informacija. Ono što su prodavali kao obaveštenja o Sovjetima i njihovim satelitima bio je pačvork prevara koji su sastavili nadareni lažljivci.“

Helms je kasnije procenio da je najmanje polovina informacija CIA bila čista izmišljotina. Njegove ispostave u Beču i Berlinu postale su fabrike lažnih obaveštajnih informacija. Mali broj pripadnika Agencije bio je u stanju da razlikuje činjenice od izmišljotina. Tim Vajner, novinar koji je dobio Pulicerovu nagradu za knjigu o američkim obaveštajnim agencijama, rekao je kako se CIA suočila sa sličnim problemom kada je pokušavala da proveri vesti o iračkom oružju za masovno uništenje.

Jedna takva izmišljotina bila je vest da Sovjeti nameravaju da zauzmu Tursku. Jedan crvenoarmejski komandant na Balkanu je nazdravio predstojećem padu Istanbula. Generali iz Združene komande američke vojske (Joint Staff) počeli su da spremaju odbranu.

Zaključili su da će sovjetske linije snabdevanja ići kroz Rumuniju. Rekli su Vandenbergu da se spremi za prvu tajnu operaciju Hladnog rata. U leto 1946. počeo je da organizuje podzemni pokret otpora u Bukureštu. Za to su se obratili saradnicima koje je ostavio Frenk Vizner (Wisner). Vizner je bio južnjački bogataš, prvi OSS agent koji je od septembra 1944. uspostavio odnose sa sovjetskim oficirima i obaveštajcima. Ali kako kaže Vajner, Frenk je bio obaveštajac godinu dana, a Rusi su imali dva veka iskustva.

Brzo su se ubacili u redove OSS saradnika. To su bili ljudi s kojima je Vandenberg računao 1946. godine, kada je nameravao da od rumunske Narodne seljačke stranke napravi pokret otpora. Za nekoliko nedelja svi su pohvatani ili su izbegli. Ova „tajna“ operacija je, prema Vajnerovim rečima, ubrzala uvođenje komunističke diktature u Rumuniji. Vizner je munjevito napredovao do čoveka broj tri u CIA zaduženog za planiranje i orkestriranje tajnih operacija. Ubio se 1965. godine.

NjEGOV sin Frenk Vizner Mlađi bio je američki pregovarač o Kosovu i specijalni izaslanik za Egipat u vreme Arapskog proleća. Tada se obrukao podrškom Mubaraku. Nadajmo se da će i kosovska državnost proći kao egipatski diktator.

Ako ste pomislili da je rumunska avantura najveća glupost američkih špijuna na Balkanu, prevarili ste se. Možda ste pomislili da 1946. godine CIA još nije postojala, te da je posle njenog osnivanja 1947. američka obaveštajna zajednica postala bolja. Jedan od prvih stručnjaka CIA za SSSR Hari Rozicke (Rositzke) pisao je kako do 1949. godine ova agencija nije imala agente u Sovjetskom Savezu. Prema Helmsovim rečima, ubaciti agenta SSSR u to vreme bilo je isto tako nemoguće kao postaviti agenta rezidenta na Mars. Bilo je nešto agenata u satelitskim zemljama koji su imali izvesnog uspeha.

Ipak, nije jasno kako je neko mogao da dođe na ideju da organizuje gerilski antikomunistički pokret u Albaniji, i to 1949. i 1950. godine! Zamišljali su da vođa antikomunističkog pokreta otpora bude Kralj Zogu (Zog). To je bio prvi pokušaj CIA da obori neku stranu vladu. Tu tajnu operaciju organizovao je unutar CIA Frenk Vizner.

Prošla je još gore nego ona nekoliko godina ranije u Rumuniji. Za razliku od Rumunije, u kojoj komunisti 1946. još nemaju punu vlast, u Albaniji vladaju gvozdenom pesnicom. Pet godina je prošlo od surovog građanskog rata u kojem su komunisti zbrisali svoje protivnike, zajedno sa širim porodicama, pogotovo na balističkom severu zemlje. Na taj sever su prvo Britanci, a onda i Amerikanci pokušali da ubace buduće ustanike u operaciji „Valuable“ (Vredno). Amerikanci su tu operaciju zvali „Fiend“.  Te, 1950. godine Albanija je u stanju pune borbene pripravnosti protiv Jugoslavije i Grčke.

ANGLOAMERIKANCI su slali tim za timom ljudi, kopnom, morem i vazduhom. Pre obustavljanja operacije 1954. godine ubijeno je 300 britanskih i američkih agenata i njihovih jataka. Američki pisci pravdaju neuspehe time što je pomenuti Kim Filbi sve znao. Filbi je, između ostalog, bio i oficir za vezu Britanaca i Amerikanaca u Vašingtonu. Frenk Vizner je, ne znajući za Filbija, za taj debakl optužio nedovoljnu tajnost: „Jedna operacija koja je trebalo da bude tajna bila je poznata u svim bitnim detaljima svakome u regionu koji se zanimao za Albaniju.“

Odgovornost za bruku CIA u Albaniji nije samo u Filbijevoj izdaji i nedostatku tajnosti.

Na delu je bila i svojevrsna kulturna arogancija. Agenti MI6 i CIA ne samo da su potcenili svoje albanske protivnike nego se nisu zanimali za regionalna iskustva sa albanskom unutrašnjom politikom. Zašto bi kad ionako sve bolje znaju od tih lokalnih divljaka. A da su se iole potrudili da steknu uvid u regionalne političke prilike, svaki jugoslovenski političar i diplomata bi im rekao koliko je kralj Zogu pouzdan saveznik. A svaki predratni jugoslovenski žandar ili pogranični oficir mogao je da im kaže koliko je teško prodreti u to zatvoreno albansko društvo. Koje su komunisti još dodatno zatvorili. Ova propala akcija MI6 i CIA samo je pojačala osećanje paranoje kod Envera Hodže i njegovih saradnika. A samim tim i patnje albanskog naroda.

Obaranje režima

TAJNE operacije usmerene na obaranje raznih režima, pokazaće se u istoriji CIA, da  nisu bile naročito efikasne. Prema nekim statistikama, tajne operacije, bilo koje, uspešne su u svega 39 odsto slučajeva, dok je javno zbacivanje vladara uspevalo u 66 odsto slučajeva. Mada, reći „tajne operacije“ pomalo je glupo jer je 70 odsto tajnih operacija bivalo otkriveno.  Neki put je i sama CIA širila ko bajagi tajne podatke o uspehu svojih skrivenih akcija. Izgleda da su one uspevale samo tamo gde nije bilo snažnog protivnika.

 SUTRA: CIA NAMEŠTA NAJPRLjAVIJE IZBORE U ISTORIJI ITALIJE 

Preporučujemo

Feljton

0 1

GREŠKE AMERIČKE SLUŽBE ODNELE NA HILjADE ŽIVOTA: Godinu nakon osnivanja OSS službe Amerikanci su angažovalu 42 diplomca sa Jejl univerziteta

21. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 20

BRITANSKA TAJNA SLUŽBA PRISVOJILA PUČ 27. MARTA: Agenti britanske službe MI6 nisu mogli da raskrinkaju ni špijune u sopstvenim redovima

20. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 4

IRONIJA SUDBINE - STALjIN JEDINO VEROVAO HITLERU: U ratovima tajnih službi vođenih u tami zabluda i neznanja nije se videlo ko je neprijatelj

19. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

ČESTE POGREŠNE PROCENE OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI: Suština postojanja tajnih službi, sakupljanje informacija, najviše doprinosi njihovim greškama

18. 03. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije