FELJTON - MEDIJI O ATENTATU NA RATNOG ZLOČINCA: Pavelić se i u Argentini bavio poslovima "s druge strane zakona"

U DANIMA nakon atentata Blagoja Jovovića na poglavnika Ante Pavelića, razni argentinski i strani mediji izveštavali su šta se dogodilo u noći u sredu, 10. aprila 1957. godine u gradu Hardin Lomas del Palomar.

STRPLjENjE Blagoje Jovović na peronu stanice Caseros, Foto Privatna arhiva portodice Jovović

Međutim, ono što je Jovović preneo otkriva da je napad jedan dan bio skriven od štampe i da se zapravo dogodio 9. aprila 1957. godine. Zašto se za napad saznalo dvadeset četiri sata kasnije, ne može se precizirati, ali je verovatno da je, usred neizvesnosti i spekulacija o međunarodnoj reperkusiji, Pavelić želeo da ublaži posledice, uoči obeležavanja šesnaestogodišnjice formiranja NDH. Pavelić je imao u planu veliku proslavu za nedelju. Gde je bio tokom tih ključnih prvih sati nije poznato, ali je evidentno da je bio sakriven sve dok nije prebačen u sirijsko-libansku bolnicu.

Argentinski mediji su eksplodirali i dali ogroman prostor u svojim tiražima da bi ispričali ko je taj čovek, tako nevinog izgleda, koji je iz kreveta sirijsko-libanske bolnice vređao srpsku i komunističku majku izvršiocu atentata. List La Rason, je četvrtka, 11. aprila 1957. objavio sledeći naslov: „Zbog ranjavanja sa šest metaka, ratni zločinac Pavelić je sinoć uhvaćen u Kaserosu“. U članku se navodi da je Pavelića prethodne noći, oko 21 sat, na raskrsnici ulica Mermoz i Imelman u opštini Kaseros, ranila nepoznata osoba koja je u njega ispalila šest hitaca, od kojih su dva pogodila desni pazuh i kičmu. Ovaj događaj je naveo policiju da ga uhvati kao ratnog zločinca u procesu denacifikacije koji su započeli saveznici. S obzirom na vest, predsednik Jugoslovenskog kluba Buenos Ajresa, Hose de Frančeski, koji predstavlja celokupnu jugoslovensku zajednicu, poslao je dopis novinama, kojim je iskazao gađenje prema svim terorističkim aktivnostima ustaša i njihovom nedemokratskom stavu. (Hose De Frančeski je novinar sa kojim je Blagoje Jovović razgovarao da bi se informisao o Pavelićevom kretanju u Argentini. )  On je u jednom delu dopisa objasnio da je Pavelić u Argentini koristio lažna prezimena, uključujući i Fobo, i da se bavio političkim aktivnostima u suprotnosti sa argentinskim zakonima i nacionalnim interesima. De Frančeski je u dopisu rekao da Pavelićevi prijatelji, koji su se skrivali iza hrvatskih domobranskih društava, sigurno znaju gde se on nalazi. On je rekao da su i Pavelić i njegovi poslušnici imali veliko iskustvo u skrivanju, pod lažnim imenima, na nepoznatim adresama ili u prelaženju granice sa unapred pripremljenim pasošima.

ODLOMAK iz članka u listu Kritika (Crítica)od četvrtka, 11. aprila, odnosio se na zakone koje je Pavelić izdao dok je bio na čelu NDH, u kojima je proglašavao „odbranu arijevske kulture hrvatskog naroda“. U članku u listu Kritika od petka, 12. aprila, pod naslovom „Ante Pavelić, ratni zločinac, kriv“, navodi se da ga je, u blizini njegove kuće, u Lomas del Palomaru, ranila nepoznata osoba. U članku je navedeno da se prilikom davanja intervjua oporavljao i da se smeškao „nežnim i dobrim očima“.

Članak je podsetio na anegdotu koju je Kurcio Malaparte ispričao u svojoj knjizi Kaput, u kojoj je Poglavnik na svom stolu imao poslužavnik sa srpskim očima. Pavelić je ostao pri stavu da oni nisu nacisti, kako se govorilo, nego patriote i antikomunisti. Zanimljivo je setiti se pomenute anegdote, kada je Kurcio Malaparte, kao dopisnik italijanskog lista Korijere dela sera (Corriere della Sera), tokom Drugog svetskog rata obišao ratni front širom Evrope. Po povratku iz Rusije umoran i iscrpljen, krajem leta 1941. ponovo je video Poglavnika u njegovoj kancelariji u Zagrebu. Tom prilikom privukla mu je pažnju pletena korpa sa poluotvorenim poklopcem levo od Pavelićevog stola. Učinilo mu se da je u njemu video veliki broj morskih ostriga bez ljušture, pa je upitao da li su to dalmatinske ostrige. Na njegovo zaprepašćenje, hrvatski firer je odgovorio vadeći punu šaku toga, da je to bio poklon njegovih vernih ustaša, dvadeset kilograma ljudskih očiju.

U intervjuu za drugu novinsku kuću, Predrag Grabovac, kao prvi sekretar i predstavnik za štampu Jugoslovenskog poslanstva, izjavio je da se atentat ne može pripisati predstavnicima Titovog komunizma, jer su ga oni hteli živog i da je narod bio taj koji je morao da odluči šta da rade sa Pavelićem, zbog čega se narodna volja morala poštovati. Grabovac je u intervjuu pokazao dokumentaciju i fotografije zastrašujućih zločina koje su počinile ustaše. Među mnogima je izložio fotografije 12.000 nagomilanih leševa jevrejske dece koju su ubile ustaše, dok je jedan od ubica držao, kao trofej, glavu Jevreja u ruci. Grabovac je u tom članku preneo da je, kada je Crveni krst stigao u Staru Gradišku, bilo 24.000 dece u ponižavajuće žalosnom stanju neuhranjenosti i bolesti i da su ih, da ih ne bi predali, u rekordnom roku likvidirali njih više od 12.000 trujući ih kaustičnom sodom.

KAO odgovor na razne izjave koje je Grabovac dao, 20. aprila iste godine, u pismu ministru vanjskih poslova Alfonsu Laferereu, inženjer Ivan Asančaić, kao predsednik Hrvatskog domobrana, koji se nalazio u ulici Salta 1241 u gradu Buenos Ajresu, priložio je izjavu jednog od svojih saveznika, Bože Veića, o određenim radnjama koje je počinio Predrag Grabovac, koji je u trenutku atentata na Pavelića bio na funkciji prvog sekretara Poslanstva NR Jugoslavije. Kada je otkriveno Pavelićevo skrivanje u Argentini, Grabovac se pojavio u raznim novinama govoreći o genocidu koji je počinio Poglavnik NDH Ante Pavelić, sa optužbama koje su pratile fotografije masakra, što je ustašama ulivalo nemir i zbog čega su se dali u odbranu Poglavnika od raznih optužbi. Ovo pismo, koje je upravni odbor poslao Lafereru, sadržalo je izjavu gospodina Veića o zločinima koje je počinio Predrag Grabovac, za koga je tvrdio da mu je komšija i školski drug i za koga je saznao preko njegovih diplomatskih aktivnosti u Argentini putem novinskih članaka u kojima se pojavljivao. Veić je u pismu tvrdio da je Grabovac verovatno studirao špijunažu i kontrašpijunažu u Moskvi, da je kao takav morao da dokaže svoju potpunu privrženost komunističkoj strani i da njegove zasluge datiraju još iz Drugog svetskog rata, kada je delovao kao politički komesar Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.

Članak iz lista La Prensa od 12. aprila izašao je pod naslovom „Ante Pavelić je upucan i ranjen na pragu svoje kuće u Lomas del Palomaru“.U intervjuu koji je novinar vodio sa Pavelićem u njegovoj kući, prvo što mu je privuklo pažnju pri ulasku je da je osoba koja se nalazila u bašti pozdravila Poglavnika sa podignutom desnom rukom u stilu nacističkog pozdrava Fireru. Kada je prisutne ispitivao o razlogu tog pozdrava, oni su odgovorili da je ovaj čovek bio dugi niz godina direktni saradnik Pavelića i da je to pozdrav koji je korišćen u vojsci koju je osnovao 1941. godine. Između ostalih, na tom intervjuu bili su prisutni predstavnici Hrvatskih domobrana. U članku je pojašnjeno da se Pavelić vraćao sa manifestacije koja se odvijala u glavnom gradu, prilikom proslave 16. godišnjice formiranja NDH. Izašao je iz voza na stanici Caseros i krenuo autobuskom linijom 5 u pravcu svoje kuće koja se nalazi na adresi Avijatičara Mermoz 653. Tri bloka su ga delila od stanice na kojoj je izašao iz autobusa do njegove kuće. Nekoliko metara hoda do kuće, napao ga je mršav muškarac sa kapom. Prema njegovim izjavama, čuo je četiri pucnja iza sebe, a zatim još dva, koja su ga pogodila. Tvrdio je da je napadnut jer su tog dana slavili nezavisnost Hrvatske.

ZAHTEV ZA IZRUČENjE

U SUBOTU 13. aprila 1957, argentinski list La Prensa objavio je tekst pod naslovom „Jugoslavija će još jednom tražiti izručenje Ante Pavelića“. List je intervjuisao dva sekretara jugoslovenske diplomatske delegacije, Predraga Grabovca i Miodraga Radovića, kako bi dobio više informacija o atentatu. Zvaničnici su objasnili da je zahtev za izručenje Ante Pavelića ponovo poslat nakon zahteva koji je jugoslovenska vlada uputila 18. maja 1951. godine, a koji je Peronova vlada odbila. Na pitanje sagovornika zašto se podnose zahtevi za izručenje Pavelića, Grabovac je objasnio da je on od aprila 1941. do maja 1945. godine bio na čelu terorističke organizacije koja je bila odgovorna za slanje ljudi koji su se suprotstavljali nacizmu u koncentracione logore, kao i za ubistvo zatvorenika sekirama, maljevima i gušenjem.

 SUTRA: VOĐA USTAŠA OPTUŽUJE JUGOSLAVIJU ZA  ATENTAT 

Preporučujemo

Feljton

0 1

FELjTON - ZAVERA ĆUTANjA O ATENTATU NA USTAŠKOG POGLAVNIKA: Četnici koji su dolazili u Argentinu, imali su traumatična sećanja na rat

14. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - ATENTATOR NA PAVELIĆA PIŠE RADOVANU KARADžIĆU: Dva metka, prema navodima policije, nisu napravili izlaznu rupu na Pavelićevom telu

13. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 4

FELjTON - PAVELIĆEVO BEKSTVO IZ ARGENTINE: Dolazak bivšeg poglavnika u Španiji nisu sve ustaše dočekale raširenih ruku

16. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - PAVELIĆ SE SLOBODNO KRETAO PO BUENOS AJRESU: Blagoje Jovović i Milo Krivokapić postali su tim koji će obeležiti istoriju

11. 12. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije