ФЕЉТОН - МЕДИЈИ О АТЕНТАТУ НА РАТНОГ ЗЛОЧИНЦА: Павелић се и у Аргентини бавио пословима "с друге стране закона"

У ДАНИМА након атентата Благоја Јововића на поглавника Антe Павелића, разни аргентински и страни медији извештавали су шта се догодило у ноћи у среду, 10. априла 1957. године у граду Хардин Ломас дел Паломар.

СТРПЉЕЊЕ Благоје Јововић на перону станице Caseros, Фото Приватна архива портодице Јововић

Међутим, оно што је Јововић пренео открива да је напад један дан био скривен од штампе и да се заправо догодио 9. априла 1957. године. Зашто се за напад сазнало двадесет четири сата касније, не може се прецизирати, али је вероватно да је, усред неизвесности и спекулација о међународној реперкусији, Павелић желео да ублажи последице, уочи обележавања шеснаестогодишњице формирања НДХ. Павелић је имао у плану велику прославу за недељу. Где је био током тих кључних првих сати није познато, али је евидентно да је био сакривен све док није пребачен у сиријско-либанску болницу.

Аргентински медији су експлодирали и дали огроман простор у својим тиражима да би испричали ко је тај човек, тако невиног изгледа, који је из кревета сиријско-либанске болнице вређао српску и комунистичку мајку извршиоцу атентата. Лист Ла Расон, је четвртка, 11. априла 1957. објавио следећи наслов: „Због рањавања са шест метака, ратни злочинац Павелић је синоћ ухваћен у Касеросу“. У чланку се наводи да је Павелића претходне ноћи, око 21 сат, на раскрсници улица Мермоз и Имелман у општини Касерос, ранила непозната особа која је у њега испалила шест хитаца, од којих су два погодила десни пазух и кичму. Овај догађај је навео полицију да га ухвати као ратног злочинца у процесу денацификације који су започели савезници. С обзиром на вест, председник Југословенског клуба Буенос Ајреса, Хосе де Франчески, који представља целокупну југословенску заједницу, послао је допис новинама, којим је исказао гађење према свим терористичким активностима усташа и њиховом недемократском ставу. (Хосе Де Франчески је новинар са којим је Благоје Јововић разговарао да би се информисао о Павелићевом кретању у Аргентини. )  Он је у једном делу дописа објаснио да је Павелић у Аргентини користио лажна презимена, укључујући и Фобо, и да се бавио политичким активностима у супротности са аргентинским законима и националним интересима. Де Франчески је у допису рекао да Павелићеви пријатељи, који су се скривали иза хрватских домобранских друштава, сигурно знају где се он налази. Он је рекао да су и Павелић и његови послушници имали велико искуство у скривању, под лажним именима, на непознатим адресама или у прелажењу границе са унапред припремљеним пасошима.

ОДЛОМАК из чланка у листу Критика (Crítica)од четвртка, 11. априла, односио се на законе које је Павелић издао док је био на челу НДХ, у којима је проглашавао „одбрану аријевске културе хрватског народа“. У чланку у листу Критика од петка, 12. априла, под насловом „Анте Павелић, ратни злочинац, крив“, наводи се да га је, у близини његове куће, у Ломас дел Паломару, ранила непозната особа. У чланку је наведено да се приликом давања интервјуа опорављао и да се смешкао „нежним и добрим очима“.

Чланак је подсетио на анегдоту коју је Курцио Малапарте испричао у својој књизи Капут, у којој је Поглавник на свом столу имао послужавник са српским очима. Павелић је остао при ставу да они нису нацисти, како се говорило, него патриоте и антикомунисти. Занимљиво је сетити се поменуте анегдоте, када је Курцио Малапарте, као дописник италијанског листа Коријере дела сера (Corriere della Sera), током Другог светског рата обишао ратни фронт широм Европе. По повратку из Русије уморан и исцрпљен, крајем лета 1941. поново је видео Поглавника у његовој канцеларији у Загребу. Том приликом привуклa mu je пажњу плетена корпа са полуотвореним поклопцем лево од Павелићевог стола. Учинило му се да је у њему видео велики број морских острига без љуштуре, па је упитао да ли су то далматинске остриге. На његово запрепашћење, хрватски фирер је одговорио вадећи пуну шаку тога, да је то био поклон његових верних усташа, двадесет килограма људских очију.

У интервјуу за другу новинску кућу, Предраг Грабовац, као први секретар и представник за штампу Југословенског посланства, изјавио је да се атентат не може приписати представницима Титовог комунизма, јер су га они хтели живог и да је народ био тај који је морао да одлучи шта да раде са Павелићем, због чега се народна воља морала поштовати. Грабовац је у интервјуу показао документацију и фотографије застрашујућих злочина које су починиле усташе. Међу многима је изложио фотографије 12.000 нагомиланих лешева јеврејске деце коју су убиле усташе, док је један од убица држао, као трофеј, главу Јевреја у руци. Грабовац је у том чланку пренео да је, када је Црвени крст стигао у Стару Градишку, било 24.000 деце у понижавајуће жалосном стању неухрањености и болести и да су их, да их не би предали, у рекордном року ликвидирали њих више од 12.000 трујући их каустичном содом.

КАО одговор на разне изјаве које је Грабовац дао, 20. априла исте године, у писму министру вањских послова Алфонсу Лаферереу, инжењер Иван Асанчаић, као председник Хрватског домобрана, који се налазио у улици Салта 1241 у граду Буенос Ајресу, приложио је изјаву једног од својих савезника, Боже Веића, о одређеним радњама које је починио Предраг Грабовац, који је у тренутку атентата на Павелића био на функцији првог секретара Посланства НР Југославије. Када је откривено Павелићево скривање у Аргентини, Грабовац се појавио у разним новинама говорећи о геноциду који је починио Поглавник НДХ Анте Павелић, са оптужбама које су пратиле фотографије масакра, што је усташама уливало немир и због чега су се дали у одбрану Поглавника од разних оптужби. Ово писмо, које је управни одбор послао Лафереру, садржало је изјаву господина Веића о злочинима које је починио Предраг Грабовац, за кога је тврдио да му је комшија и школски друг и за кога је сазнао преко његових дипломатских активности у Аргентини путем новинских чланака у којима се појављивао. Веић је у писму тврдио да је Грабовац вероватно студирао шпијунажу и контрашпијунажу у Москви, да је као такав морао да докаже своју потпуну приврженост комунистичкој страни и да његове заслуге датирају још из Другог светског рата, када је деловао као политички комесар Народноослободилачке војске Југославије.

Чланак из листа Ла Пренса од 12. априла изашао је под насловом „Анте Павелић је упуцан и рањен на прагу своје куће у Ломас дел Паломару“.У интервјуу који је новинар водио са Павелићем у његовој кући, прво што му је привукло пажњу при уласку је да је особа која се налазила у башти поздравила Поглавника са подигнутом десном руком у стилу нацистичког поздрава Фиреру. Када је присутне испитивао о разлогу тог поздрава, они су одговорили да је овај човек био дуги низ година директни сарадник Павелића и да је то поздрав који је коришћен у војсци коју је основао 1941. године. Између осталих, на том интервјуу били су присутни представници Хрватских домобрана. У чланку је појашњено да се Павелић враћао са манифестације која се одвијала у главном граду, приликом прославе 16. годишњице формирања НДХ. Изашао је из воза на станици Caseros и кренуо аутобуском линијом 5 у правцу своје куће која се налази на адреси Авијатичара Мермоз 653. Три блока су га делила од станице на којој је изашао из аутобуса до његове куће. Неколико метара хода до куће, напао га је мршав мушкарац са капом. Према његовим изјавама, чуо је четири пуцња иза себе, а затим још два, која су га погодила. Тврдио је да је нападнут јер су тог дана славили независност Хрватске.

ЗАХТЕВ ЗА ИЗРУЧЕЊЕ

У СУБОТУ 13. априла 1957, аргентински лист Ла Пренса објавио је текст под насловом „Југославија ће још једном тражити изручење Анте Павелића“. Лист је интервјуисао два секретара југословенске дипломатске делегације, Предрага Грабовца и Миодрага Радовића, како би добио више информација о атентату. Званичници су објаснили да је захтев за изручење Анте Павелића поново послат након захтева који је југословенска влада упутила 18. маја 1951. године, а који је Перонова влада одбила. На питање саговорника зашто се подносе захтеви за изручење Павелића, Грабовац је објаснио да је он од априла 1941. до маја 1945. године био на челу терористичке организације која је била одговорна за слање људи који су се супротстављали нацизму у концентрационе логоре, као и за убиство затвореника секирама, маљевима и гушењем.

 СУТРА: ВОЂА УСТАША ОПТУЖУЈЕ ЈУГОСЛАВИЈУ ЗА  АТЕНТАТ 

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЗАВЕРА ЋУТАЊА О АТЕНТАТУ НА УСТАШКОГ ПОГЛАВНИКА: Четници који су долазили у Аргентину, имали су трауматична сећања на рат

14. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - АТЕНТАТОР НА ПАВЕЛИЋА ПИШЕ РАДОВАНУ КАРАЏИЋУ: Два метка, према наводима полиције, нису направили излазну рупу на Павелићевом телу

13. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ПАВЕЛИЋЕВО БЕКСТВО ИЗ АРГЕНТИНЕ: Долазак бившег поглавника у Шпанији нису све усташе дочекале раширених руку

16. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПАВЕЛИЋ СЕ СЛОБОДНО КРЕТАО ПО БУЕНОС АЈРЕСУ: Благоје Јововић и Мило Кривокапић постали су тим који ће обележити историју

11. 12. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације