TESLIN TRIJUMF NA ČIKAŠKOJ IZLOŽBI: U Teslinim staklenim cevima zasijalo je ime srpskog pesnika Jovana Jovanovića Zmaja

Piše Dragan Milenković

17. 01. 2024. u 18:00

U ČIKAGU od 5. maja do 31. oktobra 1893. održana je Svetska kolumbijska izložba, poznata i kao „Svetska izložba u Čikagu“, povodom proslave 400. godišnjice dolaska Kristifora Kolumba u Novi svet 1492. godine.

ТЕСЛИН ТРИЈУМФ НА ЧИКАШКОЈ ИЗЛОЖБИ: У Теслиним стакленим цевима засијало је име српског песника Јована Јовановића Змаја

Foto Vikipedija

Centralni deo sajma, održanog u Džekson Parku, bio je veliki bazen pun vode koji je trebalo da predstavi putovanje na koje je Kolumbo krenuo u Novi svet. Izložba je bila velelepan društveni i kulturni događaj i imala je dubok uticaj na američku arhitekturu, umetnost, američki industrijski optimizam i imidž Čikaga.

Izgled Kolumbijske izložbe u Čikagu, delo nekolicine američkih arhitekata, pratio je principe dizajna Beaux-Art , odnosno principe neoklasične arhitekture zasnovane na simetriji, ravnoteži i sjaju. Okrečene u belo, 14 velikih zgrada sajmišta dobilo je odmah naziv „Beli grad“. Da atmosfera bude prijatnija pobrinuli su se brojni muzičari, pojdinci i ansambli, a u ukrašavanju je učestvovalo mnogo slikara i dizajnera.

Izložba je obuhvatala 690 hektara (2,8 km2), sa skoro 200 novih, ali privremenih zgrada pretežno neoklasične arhitekture, kanala i laguna, i ljudi i kultura iz 46 zemalja. Ukupno 27. 300. 000 ljudi prisustvovalo je izložbi tokom šestomesečnog trajanja. Njen obim i veličina daleko su premašili sajmove u drugim delovima sveta i postao je simbol novonastale američke izuzetnosti, na isti način na koji je Velika izložba postala simbol viktorijanske ere Velike Britanije.

SVEČANOSTI „posvećenja“ sajmišta održane su 21. oktobra 1892. godine, ali je Svetska izložba zapravo otvorena za javnost tek 1. maja 1893.da bi trajala do 30. oktobra 1893. Pored obeležavanja 400. godišnjice „otkrića Novog sveta“ iz evropske perspektive, izložba je takođe poslužila da se svetu pokaže da je Čikago, kao Feniks, ustao iz pepela Velikog požara u Čikagu, koji je uništio veći deo grada 1871. godine.

Iako je sve delovalo grandiozno i spektakularno, bilo je malo toga za pamćenje: Norveška je učestvovala tako što je poslala repliku vikinškog brod, koji je, sa posadom od 12 ljudi prešao Atlantik. Posetioci paviljona Luizijane dobili su po jednu sadnicu čempresa. To je rezultovalo u širenju čempresa širom SAD. Duž obala jezera, posetioci na putu do kazina „putovali“ su pokretnim trotoarom, prvim u svetu. Čuveni arhitekta Frenk Lojd Rajt je kasnije napisao da je u Čikagu „Ovim ogromnim usponom grandomanije potvrđen strah da će domaća arhitektura biti vraćena najmanje pedeset godina unazad“.

Dana 9. oktobra 1893. godine, datum označen kao Dan Čikaga, sajam je postavio svetski rekord u posećenosti događajima na otvorenom, okupivši 751.026 ljudi. Dug za sajam je ubrzo plaćen čekom na 1,5 miliona dolara (što je ekvivalentno 48,9 miliona dolara u 2022).

MEĐUTIM, na ovoj izložbi briljirao je Nikola Tesla i njegov sponzor Vestinghaus. Najblistaviji trenuci u karijeri Nikole Tesle, koji je bio u punoj snazi, imao je 37 godina, dogodili su se upravo ovde, kada je osvetlio Beli grad, kako su tada zvali deo Čikaga na kome je održana izložba. Svetska izložba 1893. godine u Čikagu bila je međunarodna izložba na kojoj je po prvi put ceo salon izdvojen samo za električna dostignuća. Glavnu ulogu imala je Vestinghausova kompanija i Teslin sistem naizmeničnih struja, za koji je ova izložba bila od presudnog značaja.

Neposredno pre izložbe vodila se žestoka borba između jednosmerne i naizmenične struje odnosno komapanija koje će osvetleti izložbu u Belom gradu. Vestinghaus je, uprkos Edisonovoj žestokoj kampanji protiv široke upotrebe naizmeničnih struja, uspeo da dobije dozvolu za osvetljavanje izložbe Teslinim polifaznim sistemom. No, to nije bilo nimalo lako. Ugovor je dodeljen Vestinghausovoj komaniji po ceni od 399.000 dolara za 96.620 lampi uz korišćenje sistema za naizmeničnu struju. Edisonova prvobitna ponuda za rasvetu sa jednosmernom strujom bila je oko 1.713.000 dolara.

LIST „Njujork tajms“ izvestio je 1. maja 1893. godine o otvaranju izložbe: „Blesnule su zgrade, fontane, trgovi, čitav jedan grad, izgrađen za ovu priliku“. Tesla je na ovoj izložbi imao zaseban štand iznad kojeg je stajao svetleći natpis: „Dobro došli električari!“ On je poput pravog čarobnjaka mnogo puta pred zadivljenom publikom ponavljao svoje oglede, propuštajući kroz svoje telo struje visokog napona. U Teslinim staklenim cevima zasijala su imena Faradeja, Maksvela kao i srpskog pesnika Jovana Jovanovića Zmaja.

Ceo prostor bio je osvetljen reflektorima različitih boja, čija je svetlost treperila na fontanama, tako da su prisutni imali utisak da se nalaze u nekom svetu iz bajke. Mnogi su plakali od sreće.

Nikola Tesla bio je obučen u frak, s belom kravatom i belim rukavicama, stajao je kao čarobnjak među svojim magičnim napravama visokofrekventne struje i električnim cevima koje su svetlele bez žica i bez vidljivog izvora. Takođe je veliki utisak na posetioce ostavilo i Kolumbovo jaje koje se vrtelo velikom brzinom na platformi u obliku bubnja. Uz pominjanje Kolumba na taj način, on i Vestinghaus pobedili su „čoveka koji je otkrio Ameriku“, pobedivši ga u popularnosti na „njegovoj izložbi“.

Tom prilikom Tesla je prikazao i prvi električni sat koji je bio povezan s oscilatorom kao i svoj prvi kalem s probojnim pražnjenjem. Obični posetioci nisu imali predstavu o pojavama koje je Tesla demonstrirao, pa kada je svoje telo podvrgavao visokom naponu pomoću visokofrekventnih struja, varnice svetlosti izbijale bi iz njegove figure, tako da su ljudi vikali u strahu od te čudne pojave.

TESLA je prikazao grejne šipke od gvožđa, topljenog olova i lima u elektromagnetnom polju specijalno napravljenih visokofrekventnih kalemova. U mašinskoj sali Vestinghaus je prikazao različite komercijalne motore i demonstrirao kako se pomoću rotorskog konvertora, polifazna naizmenična struja može preobraziti u jednosmernu struju, koja pokreće motor lokomotive.

Novinar koji je posetio Teslin štand zapisuje: „Gospodin Tesla je puštao struju napona preko 200.000 volti, koja je vibrirala nekoliko miliona puta u sekundi, i prikazivala se kao zaslepljujući tok svetlosti. Nakon tako upečatljivog opita, koji, usput budi rečeno, niko od prisutnih nije želeo da lično ponovi, odelo i telo gospodina Tesle bi nastavili da izvesno vreme emituju fine iskrice aure ili krhotine svetlosti.“

Vestinghausova kompanija, specijalno za kolumbijsku izložbu, napravila je u to vreme najveću električnu centralu višefazne struje snage 9.440 kilovata. Ova centrala napajala je 180.000 sijalica, više stotina lučnih lampi, a služila je i za pogon vučnih motora električnog omnibusa kao i za snabdevanje demonstracionih uređaja za prenos električne energije po Teslinom sistemu.

Kolumbijska izložba označila je prekretnicu u razvoju industrije, jer je konačno prevagnuo Teslin sistem, ulazeći u široku upotrebu. Vestinghaus je trijumfovao, a pristalicama jednosmernih struja zadat je odlučujući udarac.

BLISTAVI TRENUCI

TE 1893. GODINE, na svetskoj izložbi u Čikagu Tesla je imao najblistavije trenutke u svojoj karijeri. Dobio je značajna priznanja, održao nekoliko izvanrednih predavanja, a kao vrhunac i kruna tog uspeha krajem te godine obavešten je o odluci da će se njegov polifazni sistem primeniti na Nijagarinim vodopadima. Tesla je tokom te godine, održao i dva čuvena predavanja, u Franklinovom institutu u Filadelfiji, a drugo, u Nacionalnom udruženju za električno osvetljenje u Sent Luisu.

SUTRA: PARISKA IZLOŽBA KAO NAJAVA DVADESETOG VEKA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi