FELJTON – SRBI U DRUGOM SVETSKOM RATU: Staljin kontroliše stvaranje Jugoslavije

KRAJEM leta i u jesen 1943. došlo je do odlučnog preokreta u razvoju pokreta otpora, čime je osigurana pobeda partizanskih snaga.

Foto: "Vikipedija"

Ne može se poricati da glavne zasluge u tome pripadaju njemu samom, žilavosti otpora i nepriznavanju poraza. Na području Srbije je držao osam odreda, a na jesen 1943. stvorio tamo i tri srbijanske brigade. Njegova kičma je u pet elitnih "proleterskih brigada", najbolje gerile u Evropi. Preokret je nastupio kapitulacijom Italije 8. septembra 1943. U to vreme je postojalo preko 15 italijanskih divizija na jugoslovenskom prostoru.

Partizanske snage su razoružale 10.000 i dobile plen za naoružavanje oko 80.000 svojih vojnika. Italijanski dobrovoljci su formirali najpre grupe, pa diviziju "Garibaldi". Jedan deo je ostao veran fašizmu, pa posebno posle obnove Musolinijeve vlasti u severnoj Italiji i formiranja njegove države Republica di Salo stvaraju se nove jedinice Gvardia Nazionale Repubicana. Neki delovi su ostali na Balkanu, sa Nemcima. Većina se držala kraljevskog tabora i prihvatila kapitulaciju. Edvard Kardelj je 1942. napustio Vrhovni štab i iz Slovenije pratio ovaj razvoj.

Sem sumnje, nema podataka o pravoj prirodi odlaska Edvarda Kardelja iz Titovog štaba u Ljubljanu. Zvanična nauka je samo ponavljala da se radilo o sređivanju stanja u pokretu otpora. Nikakav pisani trag nije ostavljen koji bi potvrdio mogućnost da su se tajni kontakti mogli voditi i sa italijanskim vođstvom. Neki italijanski istoričari (Arduino Angelli, Trst) pominju odlaske u Ljubljanu jednog fašističkog "geraraca", ali sem toga, nikakvih podataka o datumima i imenima nema.

NA SEDNICI "Velikog veća" koje ga je oborilo, Musolini je pominjao da separatni mir može potpisati kad hoće. Ipak nema ne samo dokaza nego ni nagoveštaja da bi sovjetsko vođstvo preko jugoslovenskih komunista pokušavalo da uspostavi kontakte sa dve fašističke države o nekom sporazumu. U vreme kada zapadni saveznici još nisu digli ruke od iskrcavanja na Balkan, bilo bi glupo očekivati da to nije moralo da uradi. U svakom slučaju, čak i kao nagađanja, koja niko ne može dokazati, i tada je to bio glavni razlog da su zapadni saveznici konačno odustali od jednostrane odluke da tako odlučujuću stvar nametnu sovjetskoj strani, kao svršenu činjenicu. To je razlog da se Čerčil sa Staljinom, najpre u Moskvi oktobra 1944, i kasnije na Jalti, sporazumeo o procentu uticaja u Jugoistočnoj Evropi.

Za vreme italijanskog sloma, partizanske snage su oslobodile veći deo Dalmacije, grad Split i neka ostrva. Još uvek je bilo i četničkih pristalica, a partizani na svojoj strani nisu dobili ni organizacije Hrvatske seljačke stranke, koje su nanovo probujale. Deo stanovništva je smešten u zbegovima na Bliskom istoku (El Šat), gde su se barake delile na one u kojima su partizanske i one u kojima su kraljeve pristalice. Kasnije su se zli jezici prisetili da je u kraljevskoj baraci bila i potonji sekretar Komunističke partije Hrvatske Savka Dapčević-Kučar. Njeno selo na Korčuli Čara Smokvica je imalo četničku organizaciju. Računa se da je bilo oko 40.000 begunaca.

Foto Privatna arhiva

VREME je to vreme kada se preko Vatikana čine pokušaji separatnog mira fašističkih sila i zapadnih saveznika. Bio je razrađen plan stvaranja jedne podunavske federacije, među kojima je i Hrvatska. Alternativa takvoj federaciji je jedna južnoslovenska federativna država sa Bugarskom zajedno, što su, pored dela britanskih političara, naročito podržavali ljudi oko predsednika Ruzvelta. Vatikan je pozvao u Rim i nadbiskupa Stepinca iz Zagreba, a umetnik Ivan Meštrović, koji se s njim sastao u Rimu, veli da je Ruzveltovom izaslaniku Mironu Tejloru preko pape Pija XII hrvatski nadbiskup predao "dokumente o zlodjelima koje su Talijani počinili ili dirigovali u našoj nesretnoj zemlji". Tada je Stepinac strahovao da će ga nacisti ubiti, a izaslanik "Abvera" u Zagrebu ga broji u protivnike.

Ne poričući izvanredne sposobnosti partizanskog vođstva koje je sastavljeno od različitih ideologija, bilo je istaknutih političara kao što je dr Ivan Ribar. Srpska omladina je listom uz njih, uključujući tu kćerku i sina generala Mihailovića. Ministra u izbegličnoj vladi Milana Grola opominju da preko radija ne hvali partizane. Staljin ga je zvao "drugom". Ipak se mora poći od aksioma da je strategiju stvaranja federativne jugoslovenske države izgrađivao Josif Staljin.

STALjIN je raspustio Kominternu 15. maja 1943, uz opravdanje da se neke komunističke partije ne slažu. U njoj su dominirali bugarski predstavnici, a s njima je i bugarsko nacionalno pitanje dobijalo prednost. Pred kraj rata je Staljin pitao jednog jugoslovenskog posetioca kako je Titovo vođstvo primilo vest o raspuštanju Kominterne. Rečeno mu je da je to saopšteno na sednici i odmah se prešlo na druge stvari. Staljin se pravdao da je Kominterna bila glupost, jer je Lenjin očekivao da će ona postati zajednički štab još nekih revolucija u svetu.

Tajni pregovori sa bugarskom kvislinškom vladom da pređe na stranu saveznika, što je ona vremenom i uradila, uslovljavani su da Makedonija ne uđe u srpsku državu, nego da sačuva autonomiju. Verovali su da će to biti druga bugarska država, u čemu su imali podršku i dela svojih komunista. Sa Albanijom je bio problem Kosova i Metohije, kao i uopšte njenog budućeg položaja. Na Kosovu je 1941. bilo 660.000 ljudi. Oko 100.000 Srba je proterano, a broj naseljenih Albanaca varira od 100.000, do četiri puta više. Srba je 1941. formalno bilo 36,6 odsto.

KASNIJE, kad je održan prošireni sastanak Narodnooslobodilačkog odbora Kosova i Metohije u Bujanu poslednjeg dana 1943. i prvog dana 1944. godine, od 49 prisutnih, Srba je bilo samo 7. Dok su albanski nacionalisti (Balli kombateri) imali oko deset hiljada boraca, u partizanskim grupama je bilo 90% Srba. Na tom sastanku je rešeno da će Kosovo dobiti autonomiju u budućoj Albaniji, a Metohija je prekrštena u Dukađin. Formalno je vrh jugoslovenskih komunista kasnije bio protiv toga, ali je ipak 1944. i 1945. smatrao da će Kosovo dobiti autonomiju u Albaniji, a ne u Srbiji. Izaslanik jugoslovenskog Centralnog komiteta KP Svetozar Vukmanović Tempo je u martu 1943. pogurao stvaranje Komunističke partije Albanije, a odmah zatim i Vrhovnog štaba. Vukmanović je bio prisutan u Tetovu i na formiranju Pokrajinskog komiteta KP Makedonije, u okviru jugoslovenske Komunističke partije.

SUTRA: Moskva Titu šalje titulu maršala

Preporučujemo

Svet

0 5

POD ZEMLjOM 17,5 TONA PEPELA OD LjUDSKIH TELA: Jezivo otkriće u Poljskoj – pronađena masovna grobnica najmanje 8.000 nacističkih žrtava (FOTO)

14. 07. 2022. u 17:19

Politika

1 22

HRVATSKI KRUG PAKLA ZA SRBE: U jednom od najokrutnijih logora u Drugom svetskom ratu ustaše surovo ubile više od 700.000 civila

18. 07. 2022. u 09:00

Feljton

1 3

FELjTON - HRVATSKA DRŽAVA GLAVNI NEPRIJATELj: Zverstva nad Srbima činili i Nemci, muslimani iz BiH i Mađari

12. 07. 2022. u 18:00

Društvo

8 4

KALABIĆ DOBIO DRUGU ŠANSU? U Višem sudu u Valjevu pri kraju ponovljen postupak rehabilitacije Dražinog saradnika

10. 07. 2022. u 13:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije