ФЕЉТОН – СРБИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ: Стаљин контролише стварање Југославије

КРАЈЕМ лета и у јесен 1943. дошло је до одлучног преокрета у развоју покрета отпора, чиме је осигурана победа партизанских снага.

Фото: "Википедија"

Не може се порицати да главне заслуге у томе припадају њему самом, жилавости отпора и непризнавању пораза. На подручју Србије је држао осам одреда, а на јесен 1943. створио тамо и три србијанске бригаде. Његова кичма је у пет елитних "пролетерских бригада", најбоље гериле у Европи. Преокрет је наступио капитулацијом Италије 8. септембра 1943. У то време је постојало преко 15 италијанских дивизија на југословенском простору.

Партизанске снаге су разоружале 10.000 и добиле плен за наоружавање око 80.000 својих војника. Италијански добровољци су формирали најпре групе, па дивизију "Гарибалди". Један део је остао веран фашизму, па посебно после обнове Мусолинијеве власти у северној Италији и формирања његове државе Republica di Salo стварају се нове јединице Gvardia Nazionale Repubicana. Неки делови су остали на Балкану, са Немцима. Већина се држала краљевског табора и прихватила капитулацију. Едвард Кардељ је 1942. напустио Врховни штаб и из Словеније пратио овај развој.

Сем сумње, нема података о правој природи одласка Едварда Кардеља из Титовог штаба у Љубљану. Званична наука је само понављала да се радило о сређивању стања у покрету отпора. Никакав писани траг није остављен који би потврдио могућност да су се тајни контакти могли водити и са италијанским вођством. Неки италијански историчари (Аrduino Angelli, Трст) помињу одласке у Љубљану једног фашистичког "geraraca", али сем тога, никаквих података о датумима и именима нема.

НА СЕДНИЦИ "Великог већа" које га је оборило, Мусолини је помињао да сепаратни мир може потписати кад хоће. Ипак нема не само доказа него ни наговештаја да би совјетско вођство преко југословенских комуниста покушавало да успостави контакте са две фашистичке државе о неком споразуму. У време када западни савезници још нису дигли руке од искрцавања на Балкан, било би глупо очекивати да то није морало да уради. У сваком случају, чак и као нагађања, која нико не може доказати, и тада је то био главни разлог да су западни савезници коначно одустали од једностране одлуке да тако одлучујућу ствар наметну совјетској страни, као свршену чињеницу. То је разлог да се Черчил са Стаљином, најпре у Москви октобра 1944, и касније на Јалти, споразумео о проценту утицаја у Југоисточној Европи.

За време италијанског слома, партизанске снаге су ослободиле већи део Далмације, град Сплит и нека острва. Још увек је било и четничких присталица, а партизани на својој страни нису добили ни организације Хрватске сељачке странке, које су наново пробујале. Део становништва је смештен у збеговима на Блиском истоку (Ел Шат), где су се бараке делиле на оне у којима су партизанске и оне у којима су краљеве присталице. Касније су се зли језици присетили да је у краљевској бараци била и потоњи секретар Комунистичке партије Хрватске Савка Дапчевић-Кучар. Њено село на Корчули Чара Смоквица је имало четничку организацију. Рачуна се да је било око 40.000 бегунаца.

Фото Приватна архива

ВРЕМЕ је то време када се преко Ватикана чине покушаји сепаратног мира фашистичких сила и западних савезника. Био је разрађен план стварања једне подунавске федерације, међу којима је и Хрватска. Алтернатива таквој федерацији је једна јужнословенска федеративна држава са Бугарском заједно, што су, поред дела британских политичара, нарочито подржавали људи око председника Рузвелта. Ватикан је позвао у Рим и надбискупа Степинца из Загреба, а уметник Иван Мештровић, који се с њим састао у Риму, вели да је Рузвелтовом изасланику Мирону Тејлору преко папе Пија XII хрватски надбискуп предао "документе о злодјелима које су Талијани починили или дириговали у нашој несретној земљи". Тада је Степинац страховао да ће га нацисти убити, а изасланик "Абвера" у Загребу га броји у противнике.

Не поричући изванредне способности партизанског вођства које је састављено од различитих идеологија, било је истакнутих политичара као што је др Иван Рибар. Српска омладина је листом уз њих, укључујући ту кћерку и сина генерала Михаиловића. Министра у избегличној влади Милана Грола опомињу да преко радија не хвали партизане. Стаљин га је звао "другом". Ипак се мора поћи од аксиома да је стратегију стварања федеративне југословенске државе изграђивао Јосиф Стаљин.

СТАЉИН је распустио Коминтерну 15. маја 1943, уз оправдање да се неке комунистичке партије не слажу. У њој су доминирали бугарски представници, а с њима је и бугарско национално питање добијало предност. Пред крај рата је Стаљин питао једног југословенског посетиоца како је Титово вођство примило вест о распуштању Коминтерне. Речено му је да је то саопштено на седници и одмах се прешло на друге ствари. Стаљин се правдао да је Коминтерна била глупост, јер је Лењин очекивао да ће она постати заједнички штаб још неких револуција у свету.

Тајни преговори са бугарском квислиншком владом да пређе на страну савезника, што је она временом и урадила, условљавани су да Македонија не уђе у српску државу, него да сачува аутономију. Веровали су да ће то бити друга бугарска држава, у чему су имали подршку и дела својих комуниста. Са Албанијом је био проблем Косова и Метохије, као и уопште њеног будућег положаја. На Косову је 1941. било 660.000 људи. Око 100.000 Срба је протерано, а број насељених Албанаца варира од 100.000, до четири пута више. Срба је 1941. формално било 36,6 одсто.

КАСНИЈЕ, кад је одржан проширени састанак Народноослободилачког одбора Косова и Метохије у Бујану последњег дана 1943. и првог дана 1944. године, од 49 присутних, Срба је било само 7. Док су албански националисти (Balli kombateri) имали око десет хиљада бораца, у партизанским групама је било 90% Срба. На том састанку је решено да ће Косово добити аутономију у будућој Албанији, а Метохија је прекрштена у Дукађин. Формално је врх југословенских комуниста касније био против тога, али је ипак 1944. и 1945. сматрао да ће Косово добити аутономију у Албанији, а не у Србији. Изасланик југословенског Централног комитета КП Светозар Вукмановић Темпо је у марту 1943. погурао стварање Комунистичке партије Албаније, а одмах затим и Врховног штаба. Вукмановић је био присутан у Тетову и на формирању Покрајинског комитета КП Македоније, у оквиру југословенске Комунистичке партије.

СУТРА: Москва Титу шаље титулу маршала

Препоручујемо

Свет

0 5

ПОД ЗЕМЉОМ 17,5 ТОНА ПЕПЕЛА ОД ЉУДСКИХ ТЕЛА: Језиво откриће у Пољској – пронађена масовна гробница најмање 8.000 нацистичких жртава (ФОТО)

14. 07. 2022. у 17:19

Политика

1 22

ХРВАТСКИ КРУГ ПАКЛА ЗА СРБЕ: У једном од најокрутнијих логора у Другом светском рату усташе сурово убиле више од 700.000 цивила

18. 07. 2022. у 09:00

Фељтон

1 3

ФЕЉТОН - ХРВАТСКА ДРЖАВА ГЛАВНИ НЕПРИЈАТЕЉ: Зверства над Србима чинили и Немци, муслимани из БиХ и Мађари

12. 07. 2022. у 18:00

Друштво

8 4

КАЛАБИЋ ДОБИО ДРУГУ ШАНСУ? У Вишем суду у Ваљеву при крају поновљен поступак рехабилитације Дражиног сарадника

10. 07. 2022. у 13:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације