FELJTON - HEROJSKA BORBA ZA NEZAVISNOST: Umetnici su svojim slikama dočaravali agoniju Srbije

Жижа Радивојевић

11. 04. 2022. u 18:00

SAMOSTALNI uspesi protiv austrougarskih snaga koje je Srpska vojska postigla u prvoj godini rata probudila je javni sentiment širom zemalja saveznica.

ФЕЉТОН - ХЕРОЈСКА БОРБА ЗА НЕЗАВИСНОСТ: Уметници су својим сликама дочаравали агонију Србије

Malvina Hofman, najveća žena-vajar Amerike

Mnogi istaknuti naučnici požurili su da kroz svoje publikacije prikažu rezime istorije Srbije sa ciljem da edukuju publiku na engleskom govornom području, kako je to formulisao pukovnik Spenser Braun, "da bi se potpunije probudilo saosećanje našeg naroda". Dnevne novine u Sjedinjenim Državama, kao i u svim anglofonskim zemljama, punile su stupce hronikama događaja na srpskom frontu i donosile intervjue o strahotama rata sa onima koji su ih lično doživeli ili bili njihovi svedoci tokom boravka u Srbiji.

Ni umetnici nisu zaostajali za ljudima od pera. Oni su crtežima ili slikama dočaravali agoniju Srbije, živo prikazujući patnje srpske nacije u celini, od kralja do najskromnijeg seljaka. Oni su crtežima ili slikama dočaravali agoniju Srbije, Malvina Hofman možda najveća žena-vajar Amerike, kreirala je ratne postere koji su pozivali na pomoć Srbiji. Kada je Džon Rid otišao u Srbiju 1915. godine, pratio ga je prijatelj i umetnik Bordman Robinson čijim se slikama poslužio u ilustrovanju svojih knjiga.

Kako je primetio jedan istoričar, slučaj Srbije je tako silno promovisan u štampi, publikacijama i javnim govorima i imao takav uticaj na oblikovanje javnog mnjenja u anglofonom svetu "da su se Lojd Džordž, Balfur i drugi zabrinuli da će izgubiti kontrolu nad spoljnim odnosima". Saosećanje se naročito probudilo kada je u udarne vesti dospela neobuzdana epidemija tifusa koja je gutala srpsko stanovništvo, preteći da na svom putu zbriše čitavu naciju. Prosrpski sentiment u godinama rata uticao je čak i na ortografiju engleskog jezika. Do toga rata, uobičajeno je korišćen etnonim Servia. Međutim, prema Polu Faselu , "...kada je rat već počeo, ta odrednica za hrabrog saveznika nije više odgovarala... isuviše sugerišući servilnost. Negde između avgusta 1914. i aprila 1915, ime te zemlje je u novinama tiho uzdignuto na "Serbia", te je "Serbia" i ostalo". (U stvari, promena je došla kao rezultat pisma Srpske ambasade u Londonu upućenog na adrese novinskih kuća i javnosti kojim se podstiču da usvoje speling "Serbia" i "Serbian" umesto "Servia" i "Servian": "Potonji speling je vrlo uvredljiv za naš narod, uglavnom zato što sugeriše pogrešnu izvedenicu iz latinskog korena koji znači "služiti" ("to serve"). Izvor je intimnog bola kod Srba gledanje kako neki novinari istrajavaju sa korišćenjem iskvarenih oblika. The New York Times, January 14, 1915)

PROMOCIJA slučaja Srbije nije bila ograničena samo na usmeni omaž; širom zemalja engleskog govornog područja osnovan je jedan broj saosećajnih organizacija koje su Srbiju snabdevale vrlo konkretnom pomoći, njoj tako očajnički potrebnom. Vođa tog humanitarnog pokreta bila je Mejbel Gordon Danlop, rođena Amerikanka i supruga Slavka Grujića, podsekretara u Ministarstvu inostranih dela Srbije. U septembru 1914. godine, ona je otputovala u Englesku, u London, da bi obznanila ratnu nesreću Srbije i potražila medicinsku pomoć i potrepštine za srpske ratne stradalnike. Tu je uspela da osnuje Srpski potporni fond, 23. septembra 1914, koji je već do oktobra iste godine prikupio dovoljno sredstava da u Srbiju pošalje jednu potpuno opremljenu i kadrovski uobličenu vojnu bolnicu, sa ledi Padžet kao upravnicom. Ideju su ubrzo preuzeli britanski prekomorski dominioni gde su uspostavljeni slični humanitarni fondovi za Srbiju. Ona je potom nastavila putovanje u rodnu Ameriku gde je ustanovila jednu izuzetno dobro organizovanu mrežu za prikupljanje pomoći. Za početak, u godini 1914, pomogla je da se osnuje Srpski potporni komitet Amerike. Tokom narednih poseta planirala je i organizovala nekoliko drugih komiteta za pomoć: u januaru 1915, organizovala je Komitet za pomoć poljoprivredi Srbije, a u januaru 1916. godine Fond za porodice srpskih oficira i funkcionera. Zatim je, u martu 1917, ustanovila Srpski bolnički fond . Njoj se pripisuje zasluga za motivisanje Rokfelerove fondacije da se zainteresuje za Srbiju i ona je, to je jasno, angažovala dr Edvarda Rajana, "spasioca Beograda", da povede prvu američku medicinsku misiju u Srbiju 1914. godine. Ona je, takođe, regrutovala dr Ketrin H. Travis sa još nekoliko medicinskih sestara iz Vašingtona koje je odvela u Srbiju kako bi osnovale Dečju bolnicu u Nišu. Bila je neumorni besednik i autor pisama koje je slala urednicima.

SVI ti fondovi i komiteti prikupili bi ogromne sume novca, medicinske zalihe i opremu, poljoprivredne alatke i seme, te tako davali neizmerljiv doprinos održanju i preživljavanju srpske nacije u celini.

Združeno nastojanje da Srbija bude herojski primer borbe za nezavisnost potlačenih naroda i da se američka javnost motiviše da se priključi pomaganju Srbije snažno je ojačano od strane nekih uglednih srpskih "motivatora" i učesnika kampanje. Najveći učinak je postigao dr Mihajlo Pupin, pronalazač i slavni profesor fizike na Univerzitetu Kolumbija, blizak poznanik predsednika Vilsona. O njemu se govori kao o "najvećem lobisti" kojeg je Srbija ikad imala u Americi. Svojim govorima i obraćanjima javnosti, te člancima u "Njujork tajmsu", Pupin je podučavao američku javnost gde se Srbija nalazi, ko su Srbi i zašto ratuju, stalno prikazujući Srbiju kao naciju žrtvu prisiljenu da se bori za sopstveno postojanje. Stoga nije tek koincidencija to što je predsednik Vilson, već 1914. godine, objavio da je za započinjanje rata odgovorna isključivo Austrougarska.

DRUGI učesnici u kampanji za srpsku stvar bili su mlada Jelena Lozanić, jedna od vođa srpskog sifražetskog pokreta, ćerka dr Sime Lozanića, diplomate i predsednika Srpske kraljevske akademije. Kao predstavnica Srpskog Crvenog krsta, ona je bila na tri poduža putovanja u Severnoj Americi, prokrstarila Sjedinjenim Državama i Kanadom držeći govore i besede u gotovo svakom značajnijem gradu i varošici, objašnjavajući nesreću svoga naroda i moleći za pomoć u njegovom spasavanju. Slično, godine 1916, srpski državnik i diplomata u odmaklim godinama Čedomilj Mijatović odrekao se svog penzionerskog komfora u Londonu, u Engleskoj, da bi prešao okean kako bi govorio i držao predavanja Amerikancima i Kanađanima o ratnom stradanju svog naroda. Na toj predavačkoj turneji ga je pratila Emelin Pankherst, britanska politička aktivistkinja i predvodnica britanskog sifražetskog pokreta, nepokolebljiva zagovornica srpske stvari. Poseta je trajala četiri meseca tokom kojih su posetili Njujork, Pokipsi, Filadelfiju, Klivlend, Čikago, Providens, Hartford, Hamilton, Pitsburg i Irvington, uključujući i vodeće američke univerzitete: Harvard, Jejl, Kolumbiju, Čikaški i Koledž Vasar, pre prelaska u Kanadu gde su obišli Toronto, Otavu i Montreal.

PUKOVNIK OSVAJA DžET-SET

VLADA Srbije je 1916. godine poslala pukovnika Milana Pribićevića u Sjedinjene američke države u misiju podsticanja srpskih iseljenika da se bore za spas otadžbine. On je proputovao ovu zemlju držeći uzbudljive govore i očigledno postao prilično popularan u društvenim i džet-set krugovima Njujorka. Širile su se glasine da je možda čak i u romantičnoj vezi sa vajarkom Malvinom Hofman, kojoj je poslužio kao model za skulpturu naslovljenu "Moderni krstaš".

SUTRA: Spasilac Beograda iz Pensilvanije

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

HAOS: Srpski sportista prebio dvojicu Hrvata - svoje saigrače!