FELJTON - MISTERIJE OKO SRPSKOG POSLANIKA: Jovan M. Jovanović je još 5. juna 1914. upozorio ministra Bilinskog da se sprema zavera

IMA mnogo kontroverzi kod savremenika, a potom i interpretatora ili istoričara, o tome kakav je karakter imalo upozorenje srpskog poslanika u Beču, Jovana M. Jovanovića. Da li je to bila potvrda da je vlada znala za "plan"? Da li je poslanik radio na svoju ruku ili po instrukcijama?

Jovan M. Jovanović i Nikola Pašić

Još je Vladimir Ćorović upozorio da se plete kontroverza oko pitanja da li je srpska vlada upozorila Beč kada je navodno "znala" da su mladići prešli granicu u noći između 1. i 2. juna 1914. godine. Svi dostupni navodni izvori "za" i "protiv" nastali su nakon atentata. U nekim od tih svedočenja tvrdilo se da je Pašić izjavio da je opomena poslata austrougarskoj vladi, ali je Pašić to oba puta demantovao. I austrougarska vlada je tri puta demantovala da joj je opomena bila poslata.

Navedimo ono što je ostalo u srpskoj i francuskoj diplomatskoj građi. Srpski poslanik u Francuskoj dr Milenko Vesnić, prilikom posete ministarstvu inostranih poslova Francuske, 1. jula, u susretu sa državnim podsekretarom Abelom Ferijem (Abel Ferry) pomenuo je "da je srpska vlada čak opomenula austrijsku vladu da se sprema nekakva zavera" protiv Franca Ferdinanda. Ova kratka beleška, bez navođenja imena poslanika Jovana Jovanovića, objavljena je kasnije u francuskoj seriji DDF. Međutim, priređivači, istoričari, koristeći se Jovanovićevim izjavama ili literaturom, u napomeni navode da se ta izjava odnosila na razgovor J. Jovanovića sa ministrom finansija Bilinskim. Oni takođe navode da je Jovanović uručio demarš Bilinskom, ali ne i ministarstvu spoljnih poslova. Izvor je Jovanovićev članak u "Nojes Viner Tagblatu" (Neues Wiener Tagblatt) (28. jun 1924) i njegova pisma istoričaru Žilu Isaku (Jules Isaac), koja je ovaj objavio u knjizi "Jedna istorijska debata. Pitanja o uzrocima rata".

POSLE rata, Jovanović je tvrdio da je 5. juna na vlastitu inicijativu posetio ministra Bilinskog, u čijoj je nadležnosti bilo upravljanje Bosnom, i upozorio ga na mogućnost nekog ispada prilikom Ferdinandovog putovanja po Bosni. Ovu pismenu izjavu dao je prvi put bečkim novinama 28. juna 1924. godine. To je ponovio u beogradskom časopisu "Srpski književni glasnik", septembra 1925, a potom još nekoliko puta. Jovanović je svoja sećanja ponovio i 1926. godine. Naveo je da je 5. juna takođe upozorio Bilinskoga i na moguće reagovanje srpskih rezervista u njihovoj vojsci da umesto manevarskog neko ubaci pravi metak. Jovanović piše da su se njih dvojica ponovo videli nakon nekoliko dana ali da je Bilinski kazao da će prvobitni program biti izveden do kraja. Srpski poslanik je objasnio i zašto je išao kod Bilinskog, a ne kod ministra inostranih dela, Berhtolda - zato što se svaka forma komuniciranja sa ministrom smatra zvaničnom (!), ma u kakvoj formi bila. Berhtold je, po njemu, slabo poznavao Srbiju, a svi njegovi pomoćnici bili su vrlo rđavo raspoloženi prema Srbiji. Bilinski je bio drugo, a uz to nadležan za Bosnu i Hercegovinu.

NA JEDNOM predavanju, održanom decembra 1926, a kasnije preštampanom u "Politici" (4. decembra 1926), kazao je da je Bilinskog posetio 23. maja (5. juna po novom kalendaru), komentarišući da se to "može utvrditi našim arhivima". Isto je učinio i u pismima upućenim francuskom istoričaru Žilu Isaku (31. decembra 1932. i 25. januara 1933), kao i u pismu italijanskom istoričaru i piscu Luiđiju Albertiniju (21. januara 1938). Bilinski u svojim memoarima, objavljenim pre prve Jovanovićeve izjave, ne pominje te razgovore. Ali Pavel Flandrak, službenik u ministarstvu Bilinskoga, potvrdio je da je Bilinski razgovarao sa Jovanovićem o nadvojvodinoj poseti. Prema Flandraku, Jovanović je skrenuo pažnju Bilinskom da ne izdaje službeno saopštenje, te stoga Bilinski to nije smatrao ni otvorenom, ni skrivenom opomenom.

No, vratimo se iskazu poslanika Vesnića koji je 1. jula, prilikom posete francuskom ministarstvu, pomenuo opomenu srpske vlade. Odakle Vesniću informacija da je vlada upozoravala Beč? Da li je to slobodna interpretacija njegove prepiske sa Jovanovićem, ako je takve prepiske bilo? Da li je Vesnić o tome, bez preciznih podataka, čitao u novinama?

U OBJAVLjENOJ biografiji i hartijama iz ostavštine dr Milenka Vesnića nalazi se tek nekoliko privatnih pisama dobijenih od J. Jovanovića, ali nijedno nije iz tog perioda, niti na temu Jovanovićevog upozorenja Bilinskom.

Nama su danas poznata dva izvora koji pominju mogućnost da je poslanik Vesnić do tog podatka došao čitajući novine.

Francuski konzul iz Budimpešte Mogan (D'Apchier le Maugin) izveštavao je 30. juna svoju vladu o tome da je budimpeštanska štampa u potpunom saglasju sa bečkom i da direktno optužuje srpsku vladu za dramu u Sarajevu: "Svi podsećaju na demarš koji je srpski poslanik učinio pre nekoliko dana Balplacu (sinonim za austrougarsko ministarstvo spoljnih poslova - prim. M. B.) da bi signalizirao opasnosti koje prete nadvojvodi u Bosni."

Drugi izvor je depeša srpskog ministra inostranih dela poslaniku Srbije u Beču. Pašić se 4. jula obratio poslaniku Jovanoviću sa sledećim zahtevom: "Neki strani listovi javili su da ste pre atentata skrenuli pažnju austrougarske vlade na opasnost od puta u Sarajevo. Molim odgovorite mi depešom šta je u stvari. Pašić." Poslanik Jovanović je odmah, istoga dana, odgovorio: "Krajem prošlog meseca (maja, po starom kalendaru - prim. M. B.) govorio sam nekim ambasadorima i bližim krugovima vladinim, da u prvoj polovini ovog meseca zakazani manevri u Bosni izgledaju kao demonstracija protiv Srba i izazvaće u Srbiji uzbuđenje, jer smo tada bili u punoj arbanaškoj anarhiji i kružili su glasovi da će Austro-Ugarska okupirati Albaniju. Referisao sam vam o tome 2. ov. meseca (15. jun, po novom kalendaru - prim. M. B.). Jovanović."

Posle ove prepiske Pašić je dao demanti za mađarski "Ešt" (Az Est), koji je to objavio 7. jula.

RUSI SU ZNALI DA JE BEČ UPOZOREN

OSTAJE da se nagađa odakle je i Zarin, pomoćnik ruskog otpravnika poslova Štrandmana, imao informacije o misiji Jovanovića kod Bilinskog, o čemu ga je izvestio odmah po njegovom prispeću iz Italije, 5. ili 6. jula. Da li je i to bilo na osnovu novina? Štrandman beleži: "U Beograd sam se vratio (iz Italije - prim. M. B.) tek posle opela žrtvama sarajevskog ubistva i njihove sahrane u Artštetenu. U Beogradu, na stanici nas je sačekao L. S. Zarin i na brzinu me obavestio o uznemirenosti koja vlada u gradu, kao i o glasinama koje se šire o tome da Beč optužuje srpsku vladu za vezu sa sarajevskim događajem i traži da Srbija zbog toga bude primereno kažnjena. Skrenuo mi je pažnju na to da je srpski poslanik u Beču Jovan Jovanović upozoravao austrougarskog ministra finansija Bilinskog, u čijoj nadležnosti su bili bosanski poslovi, na opasnost kojoj se može izložiti nadvojvoda Franc Ferdinand na manevrima zakazanim za mesec jun. Jovanović je ispoljio ličnu inicijativu, poznajući raspoloženje u Bosni. Ali naš poslanik (Hartvig - prim. M. B.), kako mi je Zarin kazao, ne menja svoje planove (odlazak na odmor i lečenje - prim. M. B.)."

SUTRA: APIS OBAVESTIO BEČ O ATENTATU

Preporučujemo

Feljton

0 1

FELjTON - KLjUČ ZA RAZJAŠNjENjE ATENTATA: Pašić je 24. juna raspustio Skupštinu i raspisao izbore

14. 08. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - VOJVODA PUTNIK I APIS O ATENTATU: Rade Malobabić je radio na širenju obaveštajne mreže

13. 08. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - GRANIČARI PODIŽU UZBUNU: Vlada Srbije je uredbama iz maja 1914. godine zabranila prenošenje oružja i municije preko Drine

12. 08. 2021. u 18:00

Feljton

1 0

FELjTON - ŠTA JE SRBIJA ZNALA O ATENTATU: Beč se spremao i čekao priliku da napadne Srbiju

11. 08. 2021. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - POĆOREK TRAŽI RAT PO SVAKU CENU: Da nije bilo Sarajevskog atentata, znamo da je planiran drugi povod za početak sukoba

10. 08. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - BAJA HTEO DA SE POKLONI BEČU: Srbija je želela da izbegne sukobljavanje sa Austrougarskom

09. 08. 2021. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije