ФЕЉТОН - МИСТЕРИЈE ОКО СРПСКОГ ПОСЛАНИКА: Јован М. Јовановић је још 5. јуна 1914. упозорио министра Билинског да се спрема завера

ИМА много контроверзи код савременика, а потом и интерпретатора или историчара, о томе какав је карактер имало упозорење српског посланика у Бечу, Јована М. Јовановића. Да ли је то била потврда да је влада знала за "план"? Да ли је посланик радио на своју руку или по инструкцијама?

Јован М. Јовановић и Никола Пашић

Још је Владимир Ћоровић упозорио да се плете контроверза око питања да ли је српска влада упозорила Беч када је наводно "знала" да су младићи прешли границу у ноћи између 1. и 2. јуна 1914. године. Сви доступни наводни извори "за" и "против" настали су након атентата. У неким од тих сведочења тврдило се да је Пашић изјавио да је опомена послата аустроугарској влади, али је Пашић то оба пута демантовао. И аустроугарска влада је три пута демантовала да јој је опомена била послата.

Наведимо оно што је остало у српској и француској дипломатској грађи. Српски посланик у Француској др Миленко Веснић, приликом посете министарству иностраних послова Француске, 1. јула, у сусрету са државним подсекретаром Абелом Феријем (Abel Ferry) поменуо је "да је српска влада чак опоменула аустријску владу да се спрема некаква завера" против Франца Фердинанда. Ова кратка белешка, без навођења имена посланика Јована Јовановића, објављена је касније у француској серији DDF. Међутим, приређивачи, историчари, користећи се Јовановићевим изјавама или литературом, у напомени наводе да се та изјава односила на разговор Ј. Јовановића са министром финансија Билинским. Они такође наводе да је Јовановић уручио демарш Билинском, али не и министарству спољних послова. Извор је Јовановићев чланак у "Нојес Винер Тагблату" (Neues Wiener Tagblatt) (28. јун 1924) и његова писма историчару Жилу Исаку (Jules Isaac), која је овај објавио у књизи "Једна историјска дебата. Питања о узроцима рата".

ПОСЛЕ рата, Јовановић је тврдио да је 5. јуна на властиту иницијативу посетио министра Билинског, у чијој је надлежности било управљање Босном, и упозорио га на могућност неког испада приликом Фердинандовог путовања по Босни. Ову писмену изјаву дао је први пут бечким новинама 28. јуна 1924. године. То је поновио у београдском часопису "Српски књижевни гласник", септембра 1925, а потом још неколико пута. Јовановић је своја сећања поновио и 1926. године. Навео је да је 5. јуна такође упозорио Билинскога и на могуће реаговање српских резервиста у њиховој војсци да уместо маневарског неко убаци прави метак. Јовановић пише да су се њих двојица поново видели након неколико дана али да је Билински казао да ће првобитни програм бити изведен до краја. Српски посланик је објаснио и зашто је ишао код Билинског, а не код министра иностраних дела, Берхтолда - зато што се свака форма комуницирања са министром сматра званичном (!), ма у каквој форми била. Берхтолд је, по њему, слабо познавао Србију, а сви његови помоћници били су врло рђаво расположени према Србији. Билински је био друго, а уз то надлежан за Босну и Херцеговину.

НА ЈЕДНОМ предавању, одржаном децембра 1926, а касније прештампаном у "Политици" (4. децембра 1926), казао је да је Билинског посетио 23. маја (5. јуна по новом календару), коментаришући да се то "може утврдити нашим архивима". Исто је учинио и у писмима упућеним француском историчару Жилу Исаку (31. децембра 1932. и 25. јануара 1933), као и у писму италијанском историчару и писцу Луиђију Албертинију (21. јануара 1938). Билински у својим мемоарима, објављеним пре прве Јовановићеве изјаве, не помиње те разговоре. Али Павел Фландрак, службеник у министарству Билинскога, потврдио је да је Билински разговарао са Јовановићем о надвојводиној посети. Према Фландраку, Јовановић је скренуо пажњу Билинском да не издаје службено саопштење, те стога Билински то није сматрао ни отвореном, ни скривеном опоменом.

Но, вратимо се исказу посланика Веснића који је 1. јула, приликом посете француском министарству, поменуо опомену српске владе. Одакле Веснићу информација да је влада упозоравала Беч? Да ли је то слободна интерпретација његове преписке са Јовановићем, ако је такве преписке било? Да ли је Веснић о томе, без прецизних података, читао у новинама?

У ОБЈАВЉЕНОЈ биографији и хартијама из оставштине др Миленка Веснића налази се тек неколико приватних писама добијених од Ј. Јовановића, али ниједно није из тог периода, нити на тему Јовановићевог упозорења Билинском.

Нама су данас позната два извора који помињу могућност да је посланик Веснић до тог податка дошао читајући новине.

Француски конзул из Будимпеште Моган (D'Apchier le Maugin) извештавао је 30. јуна своју владу о томе да је будимпештанска штампа у потпуном сагласју са бечком и да директно оптужује српску владу за драму у Сарајеву: "Сви подсећају на демарш који је српски посланик учинио пре неколико дана Балплацу (синоним за аустроугарско министарство спољних послова - прим. М. Б.) да би сигнализирао опасности које прете надвојводи у Босни."

Други извор је депеша српског министра иностраних дела посланику Србије у Бечу. Пашић се 4. јула обратио посланику Јовановићу са следећим захтевом: "Неки страни листови јавили су да сте пре атентата скренули пажњу аустроугарске владе на опасност од пута у Сарајево. Молим одговорите ми депешом шта је у ствари. Пашић." Посланик Јовановић је одмах, истога дана, одговорио: "Крајем прошлог месеца (маја, по старом календару - прим. М. Б.) говорио сам неким амбасадорима и ближим круговима владиним, да у првој половини овог месеца заказани маневри у Босни изгледају као демонстрација против Срба и изазваће у Србији узбуђење, јер смо тада били у пуној арбанашкој анархији и кружили су гласови да ће Аустро-Угарска окупирати Албанију. Реферисао сам вам о томе 2. ов. месеца (15. јун, по новом календару - прим. М. Б.). Јовановић."

После ове преписке Пашић је дао деманти за мађарски "Ешт" (Az Est), који је то објавио 7. јула.

РУСИ СУ ЗНАЛИ ДА ЈЕ БЕЧ УПОЗОРЕН

ОСТАЈЕ да се нагађа одакле је и Зарин, помоћник руског отправника послова Штрандмана, имао информације о мисији Јовановића код Билинског, о чему га је известио одмах по његовом приспећу из Италије, 5. или 6. јула. Да ли је и то било на основу новина? Штрандман бележи: "У Београд сам се вратио (из Италије - прим. М. Б.) тек после опела жртвама сарајевског убиства и њихове сахране у Артштетену. У Београду, на станици нас је сачекао Л. С. Зарин и на брзину ме обавестио о узнемирености која влада у граду, као и о гласинама које се шире о томе да Беч оптужује српску владу за везу са сарајевским догађајем и тражи да Србија због тога буде примерено кажњена. Скренуо ми је пажњу на то да је српски посланик у Бечу Јован Јовановић упозоравао аустроугарског министра финансија Билинског, у чијој надлежности су били босански послови, на опасност којој се може изложити надвојвода Франц Фердинанд на маневрима заказаним за месец јун. Јовановић је испољио личну иницијативу, познајући расположење у Босни. Али наш посланик (Хартвиг - прим. М. Б.), како ми је Зарин казао, не мења своје планове (одлазак на одмор и лечење - прим. М. Б.)."

СУТРА: АПИС ОБАВЕСТИО БЕЧ О АТЕНТАТУ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - КЉУЧ ЗА РАЗЈАШЊЕЊЕ АТЕНТАТА: Пашић је 24. јуна распустио Скупштину и расписао изборе

14. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ВОЈВОДА ПУТНИК И АПИС О АТЕНТАТУ: Раде Малобабић је радио на ширењу обавештајне мреже

13. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ГРАНИЧАРИ ПОДИЖУ УЗБУНУ: Влада Србије је уредбама из маја 1914. године забранила преношење оружја и муниције преко Дрине

12. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

1 0

ФЕЉТОН - ШТА ЈЕ СРБИЈА ЗНАЛА О АТЕНТАТУ: Беч се спремао и чекао прилику да нападне Србију

11. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПОЋОРЕК ТРАЖИ РАТ ПО СВАКУ ЦЕНУ: Да није било Сарајевског атентата, знамо да је планиран други повод за почетак сукоба

10. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БАЈА ХТЕО ДА СЕ ПОКЛОНИ БЕЧУ: Србија је желела да избегне сукобљавање са Аустроугарском

09. 08. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације