Feljton

FELJTON - POĆOREK TRAŽI RAT PO SVAKU CENU: Da nije bilo Sarajevskog atentata, znamo da je planiran drugi povod za početak sukoba

Др Миле Бјелајац

10. 08. 2021. u 18:00

OBAVEŠTENE da Austrougarska vrlo nepovoljno gleda na pregovore Srbije i Crne Gore o realnoj uniji, obe države su privremeno su suspendovale dalje dogovaranje.

ФЕЉТОН - ПОЋОРЕК ТРАЖИ РАТ ПО СВАКУ ЦЕНУ: Да није било Сарајевског атентата, знамо да је планиран други повод за почетак сукоба

Foto Arhiva

To je, posle uznemiravajućih informacija iz Berlina i Beča, ruski ministar Sergej Sazonov, preko poslanika u Beogradu Hartviga, tražio od srpske vlade. Iz razgovora koje je Štrandman, sekretar poslanstva, vodio sa prestolonaslednikom Aleksandrom i premijerom Pašićem vidi se da su ovi odgovorni činioci bili svesni srpske nespremnosti za nove krize, a pogotovo za rat. Njihov najjači argument bio je vojna nespremnost, koja se usled istrošenosti u balkanskim ratovima ne bi mogla prevladati ni u naredne tri godine. U poslednjem šifrovanom telegramu Sazonovu iz Beograda, 23. jula 1914, otpravnik poslova Štrandman opširno je izneo detaljne Pašićeve poglede na ovu situaciju.

Nedvosmisleno je da je Srbija bacala pogled na oslobođenje i ujedinjenje sa braćom u Bosni, ali pogodna međunarodna konjunktura bila je daleko. Radila je na političkoj konsolidaciji sa Rumunijom, Crnom Gorom i Grčkom, pa u perspektivi i sa Bugarskom, kako bi ojačala svoje pozicije. Postojali su i problemi unutrašnje prirode, koji su takođe zahtevali vreme. Smatralo se da su samo za opremanje vojske potrebne tri godine, kao i za gradnju mosta preko Dunava koji bi povezao Srbiju sa Rumunijom.

GODINE su bile nužne i za gradnju pruga na jugu i kroz Sandžak, kao i za uspostavljanje pouzdane i brze komunikacije periferija sa centrom. U zaključku, Štrandman navodi: "Iz svega iznetog nije teško zaključiti da se nastupanje događaja, koji bi sada i u neposrednoj budućnosti mogli do krajnosti da zaoštre austrijsko-srpske odnose, u Beogradu smatra ne samo nepoželjnim, nego i opasnim po opstanak same Kraljevine. U takvu vrstu događaja treba uvrstiti ubistvo prestolonaslednika..., ubistvo koje je Srbiji pomrsilo sve planove i dovelo na dnevni red pitanje vojnog sukoba sa velikom silom u najnepovoljnijem trenutku po nju (podvukao M. B.). Stoga je razumljiva zebnja koja je zahvatila ne samo srpsku vladu, nego još više Kraljevića Regenta koji je, potpuno svestan neopremljenosti srpske vojske, smatrao da bi sa austrijske tačke gledišta bila "velika glupost" ne iskoristiti nastale okolnosti kako bi se Srbiji predočili neprihvatljivi zahtevi i time izazvao oružani konflikt... Uzimajući u obzir sve gore navedeno, sa sigurnošću se može kazati da će Kraljevska vlada povodom očekivanog austrougarskog nastupa u Beogradu izaći u susret svim mogućim zahtevima koji su ma i najmanje u skladu sa dostojanstvom samostalne države."

AUSTROUGARSKA GUBI PRESTIŽ

PORAZ Bugarske i mir u Bukureštu doveli su do prave psihološke bombe u Beču i Pešti. To je doživljeno kao gubitak "prestiža velike sile". Profesor Redlih zapisao je 22. jula u svom dnevniku: "U službenim krugovima vlada duboka depresija." Istim rečima stanje je opisao i grof Kormonas u ministarstvu spoljnih poslova: "Na Balhausplacu zavladala je najdublja depresija." Grofica Alisa fon Hojos, majka ratobornog grofa, vikala je: "Kad bi taj Betman-Holveg (nemački ministar - prim. M. B.) bio muškarac on bi se umešao u rat Srbije i Bugarske." Austro-Ugarska u avgustu 1913. godine nije mogla da se pomiri sa rezultatima Bukureštanskog mira, kojim su Srbija i Crna Gora, pa i Rumunija, potpuno ojačale na štetu Bugarske i kojim su se remetili njeni planovi prodora na jug.

O NESPREMNOSTI Srbije za rat javljali su i austrougarski organi iz Beograda. Na kraju poglavlja - "Da li je Srbija 1914. želela krizu i rat?" - mogli bismo da nastavimo sa sličnim naslovom: "Da li je Austrougarska priželjkivala krizu i rat 1914?" Odgovor, ispisan najkrupnijim slovima, glasio bi - "Da!" Planovi i motivi, od onih ministra Erentala, s početka 1906. godine, do onih njegovog naslednika nakon 1912, grofa Berhtolda, i njegovog prvog saradnika grofa Forgača, nekadašnjeg austrougarskog poslanika u Beogradu koji je strasno mrzeo Srbiju, odavno su obrađeni u svetskoj literaturi. Toliko pominjana "ratna stranka", ratnohuškačko ponašanje načelnika Generalštaba, Konrada fon Hecendorfa, generala Oskara Poćoreka koji ga je propagirao i sugerisao ministru za Bosnu, Bilinskom, ne mogu se prevideti, ne mogu da se prikriju.

Konrad je u svojim dnevnicima beležio zahteve za pokretanje rata protiv Srbije - i to punih dvadeset četiri puta u periodu od januara 1913. do juna 1914. godine. Reagujući na predloge Bilinskog da se ubrza rešavanje agrarnog problema, kako ne bi dolazilo do pobuna poput one 1910. u severnoj Posavini, Poćorek je sastavio sada već čuveno pismo (odgovor) Bilinskom, 28. maja 1913. godine.

IZ TOG pisma se vidi da u Austrougarskoj postoji fatalistički strah od bliskog rata. I jedan i drugi bili su toga svesni. Poćorek je ipak želeo da ga ubrza, verujući da je kobna zabluda da se i po cenu velike predusretljivosti Srbija može učiniti prijateljem Austrougarske: "Ako se - kao što je po svoj prilici slučaj - sadašnji položaj ne iskoristi za to, da se Srbija načini bezopasnom na taj način što bi se sjedinila sa Monarhijom bar u obliku jedne trgovinske, carinske i vojne konvencije, mora se bezuslovno računati s tim da će se ta država u svakom budućem ratu boriti kao otvoren i ogorčen protivnik na strani naših ostalih neprijatelja." Nešto uvijenijim rečnikom, on je sugerisao preventivni rat i ostvarenje plana koji je utemeljio još ministar Erental, ali se plašio da Beč u tom trenutku ne namerava da ga pokrene. Bilinski je smatrao da je guverner Bosne opsednut i prožet mržnjom prema domaćem srpskom stanovništvu i Srbiji.

U ITALIJANSKOM parlamentu, predsednik vlade Đovani Đoliti ustvrdio je da je Austrougarska spremala napad na Srbiju još u leto 1913. godine. Tada je general Aleksandar Krobatin austrougarski ministar rata, zagovornik rata na Balkanu, general Oskar Poćerek, guverner Bosne i Hercegovine i pobornik rata sa Srbijom ostala bez podrške ostalih velikih sila. Da nije bilo Sarajevskog atentata, "danas sa sigurnošću znamo koji bi bio drugi povod Prvom svetskom ratu. To je planiranje pobune Albanaca na jesen 1914. Ja sam u svoje vreme ispitivao građu u sarajevskom Državnom arhivu o planovima ekonomske mobilizacije za mogući Treći balkanski rat "na jesen ove godine".

Otkupljivana su po Bosni i Hercegovini krda goveda i konja, odašiljana u dalmatinske luke, odakle su se lako mogla prebacivati u albanske", piše istoričar Milorad Ekmečić.

U julu 1913. godine, Berlin je iz Beča dobio informacije o tome da ministar spoljnih poslova Berhtold smatra da Austrougarska mora da se umeša i bez ruske provokacije, ako Srbija postigne odlučujuću pobedu i zapreti nastankom neke "Velike Srbije". Kada ga je nemački poslanik Čirški, koji je i preneo ovu poruku, zapitao šta znači to "Velika Srbija", nije dobio precizan odgovor, ali je ministar pomenuo zajedničku granicu sa Grčkom. Berlin je na to odgovorio da austrougarsko vođstvo dozvoljava sebi da se rukovodi nekim svojim "košmarom Velike Srbije".

SUTRA: ŠTA JE SRBIJA ZNALA O ATENTATU

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
RUSIJA SLAVI: Ukidaju se sankcije koje su Ruse posebno bolele!

RUSIJA SLAVI: Ukidaju se sankcije koje su Ruse posebno bolele!