ФЕЉТОН - ПОЋОРЕК ТРАЖИ РАТ ПО СВАКУ ЦЕНУ: Да није било Сарајевског атентата, знамо да је планиран други повод за почетак сукоба

ОБАВЕШТЕНЕ да Аустроугарска врло неповољно гледа на преговоре Србије и Црне Горе о реалној унији, обе државе су привремено су суспендовале даље договарање.

Фото Архива

То је, после узнемиравајућих информација из Берлина и Беча, руски министар Сергеј Сазонов, преко посланика у Београду Хартвига, тражио од српске владе. Из разговора које је Штрандман, секретар посланства, водио са престолонаследником Александром и премијером Пашићем види се да су ови одговорни чиниоци били свесни српске неспремности за нове кризе, а поготово за рат. Њихов најјачи аргумент био је војна неспремност, која се услед истрошености у балканским ратовима не би могла превладати ни у наредне три године. У последњем шифрованом телеграму Сазонову из Београда, 23. јула 1914, отправник послова Штрандман опширно је изнео детаљне Пашићеве погледе на ову ситуацију.

Недвосмислено је да је Србија бацала поглед на ослобођење и уједињење са браћом у Босни, али погодна међународна конјунктура била је далеко. Радила је на политичкој консолидацији са Румунијом, Црном Гором и Грчком, па у перспективи и са Бугарском, како би ојачала своје позиције. Постојали су и проблеми унутрашње природе, који су такође захтевали време. Сматрало се да су само за опремање војске потребне три године, као и за градњу моста преко Дунава који би повезао Србију са Румунијом.

ГОДИНЕ су биле нужне и за градњу пруга на југу и кроз Санџак, као и за успостављање поуздане и брзе комуникације периферија са центром. У закључку, Штрандман наводи: "Из свега изнетог није тешко закључити да се наступање догађаја, који би сада и у непосредној будућности могли до крајности да заоштре аустријско-српске односе, у Београду сматра не само непожељним, него и опасним по опстанак саме Краљевине. У такву врсту догађаја треба уврстити убиство престолонаследника..., убиство које је Србији помрсило све планове и довело на дневни ред питање војног сукоба са великом силом у најнеповољнијем тренутку по њу (подвукао М. Б.). Стога је разумљива зебња која је захватила не само српску владу, него још више Краљевића Регента који је, потпуно свестан неопремљености српске војске, сматрао да би са аустријске тачке гледишта била "велика глупост" не искористити настале околности како би се Србији предочили неприхватљиви захтеви и тиме изазвао оружани конфликт... Узимајући у обзир све горе наведено, са сигурношћу се може казати да ће Краљевска влада поводом очекиваног аустроугарског наступа у Београду изаћи у сусрет свим могућим захтевима који су ма и најмање у складу са достојанством самосталне државе."

О НЕСПРЕМНОСТИ Србије за рат јављали су и аустроугарски органи из Београда. На крају поглавља - "Да ли је Србија 1914. желела кризу и рат?" - могли бисмо да наставимо са сличним насловом: "Да ли је Аустроугарска прижељкивала кризу и рат 1914?" Одговор, исписан најкрупнијим словима, гласио би - "Да!" Планови и мотиви, од оних министра Ерентала, с почетка 1906. године, до оних његовог наследника након 1912, грофа Берхтолда, и његовог првог сарадника грофа Форгача, некадашњег аустроугарског посланика у Београду који је страсно мрзео Србију, одавно су обрађени у светској литератури. Толико помињана "ратна странка", ратнохушкачко понашање начелника Генералштаба, Конрада фон Хецендорфа, генерала Оскара Поћорека који га је пропагирао и сугерисао министру за Босну, Билинском, не могу се превидети, не могу да се прикрију.

Конрад је у својим дневницима бележио захтеве за покретање рата против Србије - и то пуних двадесет четири пута у периоду од јануара 1913. до јуна 1914. године. Реагујући на предлоге Билинског да се убрза решавање аграрног проблема, како не би долазило до побуна попут оне 1910. у северној Посавини, Поћорек је саставио сада већ чувено писмо (одговор) Билинском, 28. маја 1913. године.

ИЗ ТОГ писма се види да у Аустроугарској постоји фаталистички страх од блиског рата. И један и други били су тога свесни. Поћорек је ипак желео да га убрза, верујући да је кобна заблуда да се и по цену велике предусретљивости Србија може учинити пријатељем Аустроугарске: "Ако се - као што је по свој прилици случај - садашњи положај не искористи за то, да се Србија начини безопасном на тај начин што би се сјединила са Монархијом бар у облику једне трговинске, царинске и војне конвенције, мора се безусловно рачунати с тим да ће се та држава у сваком будућем рату борити као отворен и огорчен противник на страни наших осталих непријатеља." Нешто увијенијим речником, он је сугерисао превентивни рат и остварење плана који је утемељио још министар Ерентал, али се плашио да Беч у том тренутку не намерава да га покрене. Билински је сматрао да је гувернер Босне опседнут и прожет мржњом према домаћем српском становништву и Србији.

У ИТАЛИЈАНСКОМ парламенту, председник владе Ђовани Ђолити устврдио је да је Аустроугарска спремала напад на Србију још у лето 1913. године. Тада је генерал Александар Кробатин аустроугарски министар рата, заговорник рата на Балкану, генерал Оскар Поћерек, гувернер Босне и Херцеговине и поборник рата са Србијом остала без подршке осталих великих сила. Да није било Сарајевског атентата, "данас са сигурношћу знамо који би био други повод Првом светском рату. То је планирање побуне Албанаца на јесен 1914. Ја сам у своје време испитивао грађу у сарајевском Државном архиву о плановима економске мобилизације за могући Трећи балкански рат "на јесен ове године".

Откупљивана су по Босни и Херцеговини крда говеда и коња, одашиљана у далматинске луке, одакле су се лако могла пребацивати у албанске", пише историчар Милорад Екмечић.

У јулу 1913. године, Берлин је из Беча добио информације о томе да министар спољних послова Берхтолд сматра да Аустроугарска мора да се умеша и без руске провокације, ако Србија постигне одлучујућу победу и запрети настанком неке "Велике Србије". Када га је немачки посланик Чиршки, који је и пренео ову поруку, запитао шта значи то "Велика Србија", није добио прецизан одговор, али је министар поменуо заједничку границу са Грчком. Берлин је на то одговорио да аустроугарско вођство дозвољава себи да се руководи неким својим "кошмаром Велике Србије".

СУТРА: ШТА ЈЕ СРБИЈА ЗНАЛА О АТЕНТАТУ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БЕЧ ОДБИЈА ДИПЛОМАТСКО РЕШЕЊЕ: Ултиматум Србији је рађен да би био одбијен

07. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ФАЛСИФИКОВАЊЕ БАЛКАНСКЕ ПРИЧЕ: За време аустријске власти у Босни је били 87 одсто неписмених

06. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - УМИШЉЕНИ ПРЕВЕНТИВНИ РАТ: Осуђен је само немачки кајзер због напада на Белгију

05. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - УЗРОЦИ ИЗБИЈАЊА ВЕЛИКОГ РАТА: Србија је оптужена за покрет који је деловао изван њених граница

04. 08. 2021. у 18:00

Друштво

0 8

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СТРАДАО ОД НЕМАЧКЕ РУКЕ: Ко је био капетан "Бата Коле" из филма "Марш на Дрину" (1964)

09. 08. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - БЕОГРАД ПРВОГ ДАНА СВЕТСКОГ РАТА: Како су становници српске престонице доживели напад Аустријанаца

08. 08. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације