НЕЋЕ МОЋИ: Легитимација
ДА ЛИ се одавање поште Јосифу Висарионовичу Стаљину може сматрати за нешто лоше, и зашто не?
Ревизија историје је у пуном јеку и на то већ годинама упозоравају многи. Међу њима и председници Србије и Русије Александар Вучић и Владимир Путин, лидери два народа које овај тренд највише погађа и против којих је, заправо, и највише усмерен. И Срби и Руси се од највећих бораца против нацизма претварају у нацисте, од највећих жртава злочина и геноцида у највеће злочинце и "геноцидаше". Русима се, примера ради, забрањује учешће на предстојећој комеморацији 80. годишњице откако је Црвена армија ослободила Аушвиц, ту ужасну фабрику смрти. И то се дешава већ трећи пут. "Ово је годишњица ослобођења.
Памтимо жртве, али и славимо слободу. Тешко је замислити присуство Русије која јасно не разуме вредност слободе", рекао је директор музеја Аушвица Пјотр Цивински.
Ослободиоци Аушвица не разумеју вредност слободе. Али разумеју је потомци бораца пољског покрета отпора који су, према тврдњама бројних историчара, укључујући професора с Принстона Јана Гроса, током рата и свог отпора убили више Јевреја него немачких војника. Све и да ова тврдња (због које је Пољска Гросу претила тужбом, али само претила) није тачна, страшно би било и да је пољски покрет отпора убио нешто мање Јевреја него немачких војника, или да је уопште убијао Јевреје. Пољско присуство на комеморацији није спорно, али руско јесте. Није ни украјинско, иако су бројни припадници тог народа предвођени Степаном Бандером, којег данашњи кијевски режим слави као највећег хероја, убили више Јевреја (и Пољака, и Руса) него немачких војника. Тај сој заправо и није убијао немачке војнике него се у СС униформама борио заједно с њима. И те људе данас Запад слави. Сетите се оног аплауза у канадском парламенту есесовцу Јарославу Хунки.
Слично се дешава и са Србима, па Хрвати почињу да се представљају као највећи антифашисти "у региону" иако је њихов "покрет отпора" убио више Срба, Јевреја и Рома него немачких војника. Заправо, ни они нису убијали немачке војнике него су се заједно с њима борили, укључујући и на Источном фронту, против Руса. Истина, било је Хрвата у партизанима, као што је и Украјинаца било у Црвеној армији, али њихове данашње вође више цене Павелића и Бандеру. Уосталом, половином 1944. у Хрватској је укупно било око 110.000 партизана. Укупно, значи и Хрвата, и Срба и других. У то исто време усташа и домобрана је било 170.000. Сад, иако смо само овлаш објаснили овај проблем, пређимо на оно што ме је навело да се овом темом сада бавим. Академик Српске академије наука и уметности Љубомир Симовић у интервјуу за луксембуршки недељник "Радар" каже како актуелна српска власт "не пропушта ниједну прилику да Србију компромитује као проблематичну земљу". "Један од многобројних примера је и онај венац који је (потпредседник Владе Александар) Вулин положио на Стаљинов гроб. Тај венац је њихова легитимација", додаје академик.
Прво, али мање важно у овој причи је што Александар Вулин има свако право да поштује лик и дело Јосифа Стаљина. И у томе је доследан, као што је доследан у свом политичком опредељењу у последњих 30 година, откако је у тој сфери деловања. Доследан толико да је из политичких убеђења чак двапут, и то оба пута за време режима које Симовић и његови истомишљеници (један је од оснивача "ПроГласа") карактеришу као најгоре диктатуре (о томе нешто касније). Први пут под "диктатуром" Слободана Милошевића и његове супруге Мирјане Марковић када се због тога "могла изгубити глава" - 1998. принципијелно се није слагао с коалицијом СПС и ЈУЛ са СРС. Други пут 2013, када се није слагао са Бриселским споразумом. Поднео је и трећу оставку, ону на место шефа БИА, да као лице с америчке потернице, пардон списка санкционисаних, не би угрожавао функционисање државе.
Друго, одати пошту човеку захваљујући којем смо ослобођени нацистичке окупације (што је, ваљда, неспорно) није никакав грех. Напротив - добра легитимација. А ни Стаљиново дело није толико црно колико нам се представља. Црнили су га и са Запада, али и "његови", попут Никите Хрушчова, који је, иначе, Крим поклонио Украјини. Ако желите јаснију слику о Стаљину, прочитајте књигу "Генералисимус" Владимира Карпова, човека који је 1941. због критике Стаљина послат у кажњенички батаљон, да би потом због изузетне храбрости био унапређен и проглашен херојем СССР.
Симовићу и сличнима би се сигурно више свидело да је Вулин положио венац хрватским борцима које су у Овчари побили српски територијалци из Вуковара, или борцима Насера Орића сахрањеним у Сребреници. Али то би, да се не лажемо, било исто као да полаже венац немачким војницима побијеним у Београду 1944. и покопаним испод стадиона Обилића, или у парку између Сарајевске и Немањине улице. И они су побијени као заробљеници, без суђења, што је исто тако ратни злочин. Блајбург? Можда би требало да положи венац на гроб Харија Трумана, који је једини до сада употребио атомско оружје на цивилима, или Винстона Черчила, који је одговоран и за смрт 3,8 милиона људи изазвавши глад у Бенгалу 1943. Хоћу рећи да нико од великих светских лидера тога (а ни било ког другог времена) није ни црн, ни бео. А Стаљин јесте најзаслужнији за наше спасење од нациста и то не треба заборавити и "ревидирати".
Каже још Симовић да "Вучић влада као да се школовао у Пјонгјангу". Прво, о стварној ситуацији у Северној Кореји се врло мало зна, јер информације које долазе до нас потичу највећим делом из Јужне Кореје и САД. То је као да се о Србији информишете из хрватских, бошњачких и "косовских" извора. Приче попут тога да људи тамо "једу траву да не би умрли од глади" делују бесмислено с обзиром на то да се ради о довољно напредној држави која прави нуклеарно оружје и ракете које изазивају страх и код Американаца. Али узмимо да је та слика о Северној Кореји тачна, верује ли Симовић да би био у САНУ и давао интервју "Радару", и да би тај медиј уопште постојао, да се Вучић школовао у Пјонгјангу? А Вучић је био добар ђак.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (0)