ВЕЋ ВИЂЕНЕ КОЛОНЕ: Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник
ОТКАД је Тито "јахао на челу колоне" и откад је "пета колона" постала глобална метафора, није се нигде више причало о колонама него пред децембарске изборе у Србији.
Да ли против Александра Вучића ићи са једном, две или више колона питање је сад. Ако се формира прави број колона, све је завршено. Прозападна коалиција се већ сврстала у једну колону која још нема свој редни број. Ујединили су се, кажу, без обзира на разлике међу њима, и додају "наше разлике су наше предности".
И поред најбоље воље немогуће је установити о којим и каквим њиховим разликама је реч.
Да би се установиле разлике неопходно би било да упоредимо програме тих странака или покрета, које се уопште не испољавају у било каквом појединачном програму кога и нема.
Постоји само празна прича о томе како су они тобоже зарад општег добра, а то је победа над Вучићем, на неки велики олтар приложили жртву уверења и убеђења, које уопште немају. Изузев, наравно, убеђења да треба да преузму власт.
Све у свему реч је о рециклажи тактике ДОС из 2000, што нас само мора подсетити на катастрофалан државни, национални и економски крах Србије након 5. октобра те године.
С пуним правом се зато ова врста опозиције назива снагама бившег режима. Наравно, оваква тактика призива и подразумева велику западну помоћ, а пре свега обавештајну, медијску и финансијску. Због тога се с њихове стране, поводом догађаја у Бањској, и траже санкције против Србије и "черечење" Вучића. Тек онда би тај пакет био комплетно упакован. Што се српског народа и бирача тиче, они играју споредну улогу у тој и таквој игри.
У политичком наступу ове привидно шаролике дружине преокрета, покрета, дављења, екологије, зеленила и жутила, заведене под шифром Ђилас-Шолак, упорно се са тушта и тма мрачних придева описују опасности, стање и ситуација у којој се Србија, па и свет, налазе. Али, веома ретко или скоро никада они не изричу властити став или решење.
Изузев када је реч о увођењу санкција Русији или већ баналним фразама да "ЕУ нема алтернативу" и да се земљописно налазимо на европском континенту. Ту су изричити.
Углавном им је обичај да сачекају шта ће Вучић урадити да би га напали или оптужили. Они који су Косово давно отписали и дуго га већ помињу као независну државу су сваког тренутка спремни да за издају Косова оптуже Вучића. Узгред, протестантима против насиља у Београду никада у фокусу није било насиље и терор према Србима које врши приштински режим Аљбина Куртија.
У сагледавању света и прилика у њему њима још није дошло до памети да су, поред Америке, и Русија и Кина велике силе и да се у вођењу Србије о томе и те како одговорно и вешто мора водити рачуна. Баш као и о чињеници да је бриселска ЕУ у огромној вишеструкој кризи. И да се рађа БРИКС. То је сасвим сигурно веома лоша препорука за успешно вођење Србије. Фигуративно речено, наша прозападна опозиција чак и ако види много столица на које би се могло сести, никада не би изабрала да седне на ону српску, чак и ако на њој то пише.
Можда се те већ поменуте "разлике" ни у изборној кампањи која следи неће моћи уочити нити препознати, али се зато оно што им је заједничко лако може установити и било би заиста фер то отворено и показати.
Санкције Русији би одмах биле уведене. То се подразумева. Ни Кина не би боље прошла. И ту би било неких санкција, и то одмах. Са Косовом би било још мало компликација, али би брзо кренуло. Брзо би се удаљавали од Резолуције 1244 СБ УН, баш као и у време старог режима. Вратили би се старој ДОС тези да је Косово демократско питање. Пошто се режими Вучића и Куртија, по нашој прозападној колони, међусобно дозивају и условљавају попут спојених судова, после пада Вучића Албанци би одмах сменили Куртија и његове и претворили се масовно у пацифисте и алтруисте, те би све ишло глатко и лепо. А можда би се и сам Курти, када нема Вучића, поправио. Мада, бриселско-западњачкој колони ни сада он није тако лош. Напротив. Уосталом када би пао Вучић сви би се поправили, и Вљоса, и Ескобар, и Шолц, и Зеленски, и Џеферовић, и све четири дахије и Смаил-ага Ченгић, и Шицер.
Затим, у ЕУ се не улази са спорном државном територијом, а у ЕУ морамо по сваку цену.
И са Хрватском имамо спорове око територија, али то би се лако решило у корист државе која је већ чланица ЕУ. Идеје о отвореном Балкану би биле суспендоване. Ваљано би се порадило и на јачању аутономаштва у Војводини. Са Орбаном и Мађарском би се одмах променили и захладнели односи.
Поштовале би се санкције које су западне земље увеле Милораду Додику и његовој породици. За почетак би се стидљиво а онда отворено окренули од Републике Српске и почели интензивну сарадњу са Кристијаном Шмитом у сусрет ревизији Дејтонског споразума. Британска декларација о геноцидности српског народа и Сребреници би се одмах нашла на дневном реду ради усвајања.
Војна неутралност Србије би била доведена под знак питања, а путовање у НАТО би се наставило тамо где су жути и Понош онда стали. Почело би поновно разоружавање Војске Србије.
Тако, отприлике, изгледа политика прозападне опозиционе колоне, бар у оном делу где влада подразумевајуће јединство. Остаје нам само да видимо у чему су њихове разлике.
Несумњиво је да ће овако јасно уочени циљеви ове колоне привући извесну пажњу људи.
Штета је само што нису отворено и јасно декларисани. Међутим, то ће можда и бити учињено.
Али, на путу њихове победе и реализације поменутих циљева ове колоне испречила се изборна воља грађана 17. децембра и Александар Вучић. То им ваља и треба пребродити.
Препоручујемо
ЗАШТО ЕВРОПИ СМЕТА НАШ УГОВОР С КИНОМ? Док чекамо Брисел, Пекинг нам нуди развој
20. 10. 2023. у 13:47
УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"
ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.
08. 11. 2024. у 09:02
ПУТИН ЗАПУШИО УСТА ЗАПАДУ: Његове речи о Олимпијским играма парају уши
ВЛАДИМИР путин говорио је Олимпијским играма које су пре неколико месеци одржане у Паризу
08. 11. 2024. у 18:34
УДАРИО НА ПОЛИЦИЈУ: Како је умро Ромео Савић, Кнелетов друг - у ноћи кад је Александар убијен сумња се да му је оставио поруку у хотелу
"ОТИМАО сам 'робу' и аутомобиле поквареним полицајцима. Волео сам да то радим инспекторима који су и сами криминалци, а нису имали смелости да стану наспрам мене. Можда сам и претеривао, али се кунем да нико поштен од мене није страдао. Увек сам узимао од цинкароша, пијанаца и 'индијанаца', понижавао их и малтретирао! Често сам то чинио због других. После ме је то много коштало."
08. 11. 2024. у 19:44
Коментари (0)