У ОБРАЗОВАЊУ је више од тридесет година. Први пут, дневник је у руке узео 1986, када је почео да ради као професор у Средњем образовном центру у Липљану. Каријеру је наставио на Природно-математичком факултету Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици. Доктор је техничких и економских наука, али је пре и изнад свега, како истиче, Србин са Косова и Метохије, где са супругом и троје деце живи. У Липљану, на централном Космету.
ИСТОРИЈА је опасна наука када се злоупотребљава у политичке сврхе, од злоћудног креирања јавног мњења и против целих народа до оправдања војне агресије на њих, што су Срби осетили крајем 20. и почетком 21. века.
ОДБОР за проучавање националних мањина и људских права Српске академије наука и уметности (САНУ) и Српски културно-информативни центар "Спона" из Скопља, организују округли сто "Живот Срба у Северној Македонији: историјат, изазови и перспективе" који ће се одржати сутра у Галерији науке и технике САНУ.
Лепших крајева можда има, али дражих нигде. Овим речима Меше Селимовића описују Ливњани и Граховљани који живе у Србији разлоге свог окупљања једном годишње у Бачком Јарку код Новог Сада.
УДРУЖЕЊЕ избеглих, угрожених и прогнаних лица Србије упутило је Министарству културе, Министарству иностраних послова, Влади Србије и Српској православној цркви иницијативу да се крстионица кнеза Вишеслава из Археолошког музеја у Сплиту врати Србији, јер је била намењена српском средњовековном владару.
СРПСКИ културни центри (СКЦ) у Глини, Грачацу, Пакрацу и Славонском Броду, још један који се гради у Осијеку, будући у Петрињи и у Двору на Уни, галерија у Пули и Друштвени дом у Жегару, све ове објекте, подигнуте последњих година на радост Срба у Хрватској, пројектовао је млади архитекта Милош Ушљебрка. А, кад смо га питали одакле је, одговара да је истовремено и из Београда и из Жегара у Далмацији.
Коментари (0)