Репортаже

ПРОФЕСОР ДР НЕБОЈША ДЕНИЋ НИЈЕ САМО ПРЕДАВАЧ И НАУЧНИК: Посвећени је хуманитарац, помаже светиње и болесну децу на Косову и Метохији

Д. Зечевић

28. 11. 2024. у 16:03

У ОБРАЗОВАЊУ је више од тридесет година. Први пут, дневник је у руке узео 1986, када је почео да ради као професор у Средњем образовном центру у Липљану. Каријеру је наставио на Природно-математичком факултету Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици. Доктор је техничких и економских наука, али је пре и изнад свега, како истиче, Србин са Косова и Метохије, где са супругом и троје деце живи. У Липљану, на централном Космету.

ПРОФЕСОР ДР НЕБОЈША ДЕНИЋ НИЈЕ САМО ПРЕДАВАЧ И НАУЧНИК: Посвећени је хуманитарац, помаже светиње и болесну децу на Косову и Метохији

Осим студентима којима предаје, професор Денић познат је и широј јавности по својој љубави према музици. Издао је и два солистичка албума, један од њих за ПГП РТС. Каже да је његов музички таленат приметила још учитељица у првом разреду основне школе и ангажовала га у школском хору где је певао као солиста. И управо преко љубави према музици, успео је да пронађе начин да се бави и оним исконским, што га, каже, одређује као човека, а то је хуманитарнм рад.

- Још као професор, док сам радио у средњој школи, почео сам да се бавим хуманитарним радом када смо помагали деци којој је помоћ била потребна. Организовао сам тада хуманитарне акције уз помоћ родитеља ученика или бисмо на некој приредби сакупили новац за лечење болесне деце или куповину најпотребнијих ствари деци чији су родитељи били слабијег материјалног стања - прича професор Денић.

Додаје да је ту своју потребу да помаже онима којима је помоћ потребна, свом народу, као и српским светињама на Косову и Метохији интензивирао када је снимио два музичка албума.

Професор на једном од хуманитарних концерата

- Први самостални хуманитарни концерт одржао сам пре нешто више од годину у препуној сали Дома културе у Грачаници. Приход је био намењен за фрескописање нове Цркве светих Флора и Лавра у Липљану, која откада је подигнута, деведесетих година прошлог века, није била живописана. Концерт је био веома посећен и прикупљена су задовољавајућа средства да се храм осликава - прича нам професор.

Свој хуманитарни рад је потом наставио концертима широм Косова и Метохије. Посебно за обнову Цркве Свете Петке у Витини на којој, како истиче, радови одлично напредују. Пре два дана, у уторак увече, у препуној сали Дома културе у Штрпцу, уз неколико културно-уметничких друштава и младог талентованог виолинисту Иконију Стојковић одржао концерт за изградњу горионика у Цркви цара Уроша у Урошевцу...

- После прикупљања средстава на самим концертима, увек оставимо број жиро рачуна који је намењен акцији коју спроводимо и на који племенити људи потом уплаћују средства.Заправо, хуманитарни концерт је иницијатива и мотивација другима да помогну - додаје Денић.

У уторак увеше у Штрпцу одржао концерт за горионик Цркве светог цара Уроша у Урошевцу

Пре десетак дана покренуо је и акцију прикупљања средстава за помоћ у лечењу малог Тадије Велића, трогодишњег дечака из Грачанице, који болује од карционома надбубрежне жлезде, прошао је 12 циклуса хемотерапија на Института за мајку и дете у Београду, али му се, нажалост, пре месец дана опака болест вратила. На концерту који је одржао у основној школи у Угљару код Косова Поља, прикупљено је око 200.000 динара, а додатна средства прикупљена су накнадним уплатама на рачун малишановог оца, па да ће он моћи да настави лечење у иностранству.

Професор Денић каже да га изузетно радује што људи из централне Србије, али и из дијаспоре, нису заборавили свој народ ни светиње на Косову и Метохији. Истиче пример познатог српског фудбалера који је после његове објаве на друштвеним мрежама да се прикупља новца за лечење девојчице из Штрпца уплатио анонимно 50.000 евра.

ПРВИ АПЛАУЗИ ПРЕД ТИТОМ

ОСИМ на своје научне радове и два доктората, професор Денић је поносан и на своја два солистичка албума, нарочито јер је за њих аутор песама, композитор и извођач. Присећа се да је први озбиљни јавни наступ имао са осам година у Липљану, када је овај град посетио Јосип Броз Тито. Вели да је тада имао трему, коју су потом заменили аплаузи. Памти их и данас. Ипак, каже да су му сада најдражи аплаузи после неког хуманитарног концерта који прикупљеним средствима оправда сврху и циљ.

- Зато верујем да је бављење хуманитарним радом моје животно опредељење, јер ми је душа испуњена када видим обновљене храмове, делимично и мојом заслугом, и насмејана лица деце која преброде неку болест - каже професор Денић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

МУКЕ ЗА ПУТИНА ЗБОГ СУ-57: Боље би му било да се не петља са Западом изван Украјине

Свет

0 48

МУКЕ ЗА ПУТИНА ЗБОГ СУ-57: "Боље би му било да се не петља са Западом изван Украјине"

НАКОН готово три године рата у Украјини, ескалација иностраних санкција наметнутих руској индустрији коначно има приметан утицај на напоре Москве за модернизацију, пише британски Телеграф.

28. 11. 2024. у 08:08

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

Свет

0 9

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.

24. 11. 2024. у 18:59

АЈТЕ, МОЛИМ ВАС! Наша глумица се огласила због напада на Слободу: Уозбиљите се

Познати

0 0

'АЈТЕ, МОЛИМ ВАС! Наша глумица се огласила због напада на Слободу: "Уозбиљите се"

АНА Франић пружила је подршку пријатељици и колегиници!

28. 11. 2024. у 08:31

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

ТУМАЧЕЊЕ ПРОШЛОСТИ ОДРЕЂУЈЕ БУДУЋНОСТ: Велики међународни скуп о модерној српској историографији данас и сутра у Дому војске у Београду

Репортаже

0 1

ТУМАЧЕЊЕ ПРОШЛОСТИ ОДРЕЂУЈЕ БУДУЋНОСТ: Велики међународни скуп о модерној српској историографији данас и сутра у Дому војске у Београду

ИСТОРИЈА је опасна наука када се злоупотребљава у политичке сврхе, од злоћудног креирања јавног мњења и против целих народа до оправдања војне агресије на њих, што су Срби осетили крајем 20. и почетком 21. века.

28. 11. 2024. у 07:30

ЧУВАЈУ БАШТИНУ, ОДОЛЕВАЈУ ИЗАЗОВИМА: У Галерији науке и технике САНУ 29. новембра округли сто о животу Срба у Северној Македонији

Репортаже

0 0

ЧУВАЈУ БАШТИНУ, ОДОЛЕВАЈУ ИЗАЗОВИМА: У Галерији науке и технике САНУ 29. новембра округли сто о животу Срба у Северној Македонији

ОДБОР за проучавање националних мањина и људских права Српске академије наука и уметности (САНУ) и Српски културно-информативни центар "Спона" из Скопља, организују округли сто "Живот Срба у Северној Македонији: историјат, изазови и перспективе" који ће се одржати сутра у Галерији науке и технике САНУ.

28. 11. 2024. у 06:15

РАДИ ДА ПОМАЖУ ЗЕМЉАЦИМА У ЛИВНУ И ГРАХОВУ: Јубиларно 15. дружење Крајишника код Новог Сада (ФОТО)

Репортаже

0 7

РАДИ ДА ПОМАЖУ ЗЕМЉАЦИМА У ЛИВНУ И ГРАХОВУ: Јубиларно 15. дружење Крајишника код Новог Сада (ФОТО)

Лепших крајева можда има, али дражих нигде. Овим речима Меше Селимовића описују Ливњани и Граховљани који живе у Србији разлоге свог окупљања једном годишње у Бачком Јарку код Новог Сада.

27. 11. 2024. у 22:15

СВОЈУ ИСТОРИЈУ ХРВАТИ ТЕМЕЉЕ НА СРПСКОМ КНЕЗУ: Удружење избеглих, прогнаних и угрожених тражи повратак крстионице кнеза Вишеслава из Сплита

Репортаже

0 22

СВОЈУ ИСТОРИЈУ ХРВАТИ ТЕМЕЉЕ НА СРПСКОМ КНЕЗУ: Удружење избеглих, прогнаних и угрожених тражи повратак крстионице кнеза Вишеслава из Сплита

УДРУЖЕЊЕ избеглих, угрожених и прогнаних лица Србије упутило је Министарству културе, Министарству иностраних послова, Влади Србије и Српској православној цркви иницијативу да се крстионица кнеза Вишеслава из Археолошког музеја у Сплиту врати Србији, јер је била намењена српском средњовековном владару.

27. 11. 2024. у 07:00

АРХИТЕКТА МИЛОШ УШЉЕБРКА ПРОНАШАО НАЧИН ДА У ОКВИРУ СВОЈЕ СТРУКЕ ПОМАЖЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ: Пројектује српске културне центре за сународнике

Репортаже

0 17

АРХИТЕКТА МИЛОШ УШЉЕБРКА ПРОНАШАО НАЧИН ДА У ОКВИРУ СВОЈЕ СТРУКЕ ПОМАЖЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ: Пројектује српске културне центре за сународнике

СРПСКИ културни центри (СКЦ) у Глини, Грачацу, Пакрацу и Славонском Броду, још један који се гради у Осијеку, будући у Петрињи и у Двору на Уни, галерија у Пули и Друштвени дом у Жегару, све ове објекте, подигнуте последњих година на радост Срба у Хрватској, пројектовао је млади архитекта Милош Ушљебрка. А, кад смо га питали одакле је, одговара да је истовремено и из Београда и из Жегара у Далмацији.

26. 11. 2024. у 13:17