ТРОЈЕРУЧИЦА СИМБОЛ БРАНИЛАЦА ПРАВОСЛАВЉА: Мало позната прича о најпознатијој српској икони

ТРОЈЕРУЧИЦА је најпознатија српска икона, која потиче из Сирије, где је припадала породици сиријског хришћанина познатог под монашким именом Јован Дамаскин.

фото: Борис Субашић

Овај светитељ је "чудотворни образ" Богородице, који му је зацелио одсечену руку, завештао уочи упокојења половином 8. века нашем Светом Сави који ће бити рођен тек 1175. године! Предање казује да је Дамаскин то учинио пошто је чуо необичну причу о игуманском штапу, патарици, Светог Саве Освећеног родом из Кападокије, светитеља-оснивача манастира Мар Саба у Јудејској пустињи.

Он је био најугледнији духовник свога доба, а пред смрт 542. је заповедио да се његова палица духовног пастира преда монаху високог рода Сави који ће доћи једнога дана са Запада у пустињску светињу на 40 километара од Јерусалима.

фото: Борис Субашић

Завештања Јована Дамаскина и Светог Саве Освећеног остварило се 1229, када је први српски архиепископ Сава Немањић ходочастио у Свету земљу. Сава је на Свету Гору донео патарицу и икону Богородице названу Тројеручица јер је на њу Јован Дамаскин у знак захвалности за исцељење залепио шаку од сребра.

Симболика Савиног наслеђа са Истока била је његовим савременицима много јаснија него данашњим људима. Чудесно добијање дарова који су га чекали столећима разумевало се као објава да је Сава Српски истински наследник Светог Саве Освећеног и Јована Дамаскина. Они се данас најчешће помињу као велики православни теолози, али у Савино време они су били симболи премоћи духа над световном силом. Њихов глас скромних монаха из Јудејске пустиње је у 6. и 8. веку, у политичком смислу, сломио царску вољу и одбранио православље у временима када се одлучивало о његовом опстанку.

фото: Борис Субашић

Сава је, пак, живео у времену када се православље поново нашло на рубу пропасти. Латини, франачки крсташи и Венeцијанци опустошили су Цариград и окупирали европске територије Ромејског царства, Бугари су се поунијатили, а исте намере су показивали владари грчке Епирске деспотовине. Само је немањићка Србија, захваљујући Сави, остала православна и зато су у предању дарови са Истока били намењени баш њему. У мрачним вековима после пада средњовековне Србије ова симболика је заборављена, али не и безусловно поштовање храброг просветитеља Саве, једног једноставног дрвеног штапа и прастаре иконе. Српски народ је те универзалне симболе бранилаца православља усвојио као сопствену свету баштину, а чини се и судбину.

Одлазећи у Хиландар нисам видео човека, било ког животног доба и занимања који се није поклонио Тројеручици, икони-игуманији на трону Свете српске царске лавре. На једном од првих путовања на Атос чуо сам савремену причу о њој од научника који проучавао Хиландар. Био је у њему и деведестих, када је на Атос дошао популарни југословенски књижевник, родом Србин, чувен по промовисању западне културе и подругљивости према "србовању".

фото: Борис Субашић

- Испричао ми је да је оболео од врло тешког облика канцера. Спавали смо кревет до кревета у тадашњем скромном конаку, а он је устајао у поноћ и некуда одлазио. Једном приликом сам дуго радио и када сам око поноћи кренуо на починак угледао сам њега како улази у саборни храм. Прошао сам кроз потпуни мрак припрате и видео га како метанише пред Тројеручицом лица обливеног сузама. Поживео је још десетак година. Његово тело је лечила и модерна медицина, али вера коју је повратио је у најмању руку помогла. Чини ми се да је тај повратак вере потпуно оздравио његов дух. У последњим књигама се исповедао и откривао како је у Брозово време стваран квазизападни дух са циљем да натера Србе да се стиде себе и своје баштине - испричао је стари историчар уметности.

Можда због ове приче почео сам пажљивије да загледам икону на игуманском престолу Хиландара. Видео сам да сребрна шака Јована Дамаскина на њој није једини дар захвалности. Иза стакла великог рама иконе налази се читава мала ризница накита који су вековима остављали захвални верници православне васељене. Научна литература је сагласна да је Тројеручица у Хиландару прва и јединствена, а да су све остале сличне иконе пресликаване са ње као са узора тек од Савиног времена. То је упућивало на закључак да она није била широко позната све до 1229. када је извађена из ризнице и предата му као завештање.

фото: Борис Субашић

Жеља да видим позорницу тог чуда открила ми је непознату причу о нашем Сави који је у свом времену заиста био бранилац светског православља. Када је 1229. стигао из Србије у Свету земљу, унутар зидина њених градова дуже од века није било ниједне православне богомоље, свештеника и верника. Латински крсташи су после освајања 1099. прогнали све православце као "шизматике" у опасне пределе ван градова.

- Сава Немањић је највероватније био први православни поклоник који је стигао у Свету земљу после потписивања мировног уговора који су 18. фебруара 1229. склопили Ел Камил, египатски султан, и Фридрих Други, краљ Немачке и цар Светог римског царства - објашњава академик проф. др Миодраг Марковић.

фото: Борис Субашић

Историчар проф. др Давид Јакоби (1928-2018) врхунски познавалац историје источног Медитерана је у архивима крсташке луке Акре открио да је Сава у Светој земљи 1229. наступио као представник целог православног света! Када су папски ред темплара, прогонитеља православаца, сузбили немачки царски тевтонски витезови, Сава је успео да откупи манастир Светог Ђорђа у Акри, који је у крсташком катастру остао уписан под именом Манастир Светог Саве.

- Раније се претпостављало да је манастир био назван по Сави Освећеном, светитељу из 5. века, али до сада непознати документи показују да је реч о Сави Немањићу, најмлађем сину српског владара Стефана Немање - закључио је др Јакоби. - Његов могући циљ у Акри је била промоција ходочашћа у Свету земљу из свих православних земаља, да би се повећало православно присуство у латинском краљевству. То се могло постићи оснивањем православног манастира у Акри, који би пружао конаке, негу болесних и осталу логистичку подршку православним ходочасницима.

фото: Борис Субашић

Чувши за овај подвиг, монаси манастира Мар Сабе и јеруслимски патријарх дочекали су Саву у Јерусалиму са највишим почастима.

- На брду Сиону, ван јерусалимских бедема, добио је од игумана Велике лавре Светог Саве Освећеног и јерусалимског патријарха Атанасија Цркву Светог Јована Богослова, подигнуту на месту некадашњег северног параклиса славне базилике Светог Сиона, која је обележавала место славне Горнице, где се Христос састајао са апостолима - наводи академик Марковић.

Монаси Мар Сабе тада су живели у свом јерусалимском метоху јер су бедуини опседали њихову светињу. Сава је био одлучан да са ученицима посети манастир у коме је живео његов духовни узор. Кренуо је са њима опасним путем кроз Јудејску пустињу и успео у својој намери, а неки од његових ученика су остали у пустињској светињи која није пала у руке пљачкаша. До данас је загонетка како је Сава то извео. Ствари постају јасније када се дође пред високе зидине Мар Сабе које је подигао Јустинијан. У њима и данас постоје само једна минијатурна врата кроз која се улази готово клечећи, када их отвори ћуљиви монах.

На литици претвореној у терасе збијено је мноштво уских правоугаоних манастирских здања раздвојених коридорима и степеништима, али то је само мали видљиви део Мар Сабе, чији је најстарији и највећи део фантастични пећински лавиринт. У најпространијој од подземних дворана била је саборна црква у којој је пред Саву пао пастирски штап Светог Саве Освећеног. Ни данас није овде тешко замислити Саву коме монаси који су се скривали у пећинском лавиринту, као спасиоцу, износе Тројеручицу. Ипак, ту није био крај приче о чудотворној икони.

фото: Борис Субашић

Путујући траговима Светог Саве открио сам, у науци потпуно занемарен, део његовог другог ходочашћа на Исток 1234-1235, када је он, како сведочи његов ученик и сапутник Доментијан, клисуром кренуо у Кападокију кроз планински масив Таурус из крсташке кнежевине Мале Јерменије (данашње крајње југоисточне медитеранске обале Турске). Његов циљ је највероватније било поклоњење у подземном манастиру где се у 5. веку замонашио млади племић из кападокијске Цезареје, његов узор, будући Свети Сава Освећени. Данас се нагађа где се то десило, а можда су путоказ оставили наш Сава и Тројеручица у невероватном подземном манастирском комплексу крај града Нигде на крајњем југоистоку Анадолије. То грађевинско чудо које Турци називају Ески гимишлер, Старо сребро, укопано је у ниско камено брдо и са пута је невидиљиво. Тек када се попне на врх изнад комплекса види се манастирско двориште које као да је створено тако што је из брда неизмерно моћном руком извађена камена коцка са ивицама дугим двадесетак метара. У брдо и испод њега су укопани храмови и подземни ходници дуги десетинама километара који су спајали ово светилиште са околним.

фото: Борис Субашић

Древна светиња се налази крај данас напуштеног, античког пута који је водио ка Цезареји и био изузетно жив 1235, када је Сава њиме пролазио. Био сам сигуран да је на том путовању боравио у Ески гимишлеру када сам у огромној саборној цркви укопаној у камен видео фреску Тројеручице. Она је јединствена, као и икона коју је Сава донео у Хиландар. Ту фреску су западни историчари уметности назвали "кападокијска Мона Лиза" јер је Богородица представљена као благо насмешена млада жена у блискоисточној ношњи, са насмешеним малим Христом у наручју. Не зна се ко је тај симбол вере, наде и љубави насликао у ниши са десне стране олтара, доста касније од олтарске композиције, у време када је овде већ владао селџучки султанат. Путујући Савином стазом стекао сам уверење да је он застао у пећинском манастиру и монасима и хришћанима скривеним у његовом лавиринту испричао повест о Тројеручици и пренео веру и наду у њена чуда.

Свети Јован Дамаскин

Како се замонашио Дамаскин

ПРИЧА о Тројеручици почиње у Дамаску где је крајем 7. или почетком 8. века образовани сиријски хришћанин Мансур ибн Сарџун ел Таглиби био саветник халифа Абд ел Малика ибн Марвана. Уживао је велико поверење исламског владара кога је саветовао како да се влада према бројним поданицима православцима све док његови противници нису направили сплетку због које је калиф наредио да му се одсече шака. Мансур ју је узео у здраву руку и молио се пред породичном иконом Богородице док није заспао од исцрпљености. Када се пробудио шака је поново била на руци. Мансур је тада одлучио да се замонаши и као монах Јован је отишао у манастир Светог Саве Освећеног у Јудејској пустињи носећи чудотворну икону.

Туркиње поштују Мерјем

Кападокијских хришћана овде одавно нема, али моћ Тројеручице није пресахла. Због ње је подземни манастир Ески гимишлер крај града Нигде и сада много више од туристичке атракције. Његовој фресци Тројеручице данас ходочасте у великом броју вернице Туркиње које поштују Мерјем, како гласи име Девице Марије у исламу.

Препоручујемо

Друштво

0 0

МОЛИТВА ИВЕ АНДРИЋА Овако се нобеловац обраћао Богу, сам написао речи: "Господе, не допусти да срце буде празно"

26. 12. 2024. у 14:10

Колумне

0 6

САТАНИНА КУХИЊА У РУСКОЈ СВЕТОЈ ГОРИ: Светогрђе омиљеног кувара Олене Зеленске у Кијевско-печерској лаври

18. 12. 2024. у 07:00

Репортаже

0 3

С ВЕРОМ И ЉУБАВЉУ, ЗА СРПСКУ СВЕТИЊУ: Мозаик, још један рад породице Ивановић из Параћина, чека да крене пут Хиландара

06. 01. 2025. у 07:00

Свет

0 15

"ЂАВО ЈЕ УШАО У ЊИХ" Захарова прокоментарисала снимање кулинарске емисије у Кијевској лаври

15. 12. 2024. у 19:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације