РУСКИ НАРОД СТОЈИ ИЗА СВОЈЕ ВОЈСКЕ: Артјом Чеботарев, бивши светски шампион у боксу, добровољац у јединици Прилепина у Донбасу

БИТИ ополченац у јединици Захара Прилепина, на фронту се сматра посебном чашћу и одговорношћу.

Са Захаром Прилепином, Фото Приватна архива

Артјом Чеботарев, добровољац, прослављени руски спортиста, некадашњи првак света у боксу, учесник на Олимпијским играма, уз то и политичар и депутат Саратовске области, сматра да таква категоризација не би требало да чуди.

Захар је стари ратни вук. Најчитанији руски писац средње генерације, много пре почетка специјалне војне операције, згрозио је своје престоничке колеге одлуком да оде у сепаратистичку јазбину, а затим и шокирао преузимањем батаљона који је стекао светску славу јуришајући не само на украјинске војнике, већ и на стране плаћенике на донбаском ратишту.

Рату је Прилепин посветио на стотине исписаних страница, и нешто мање трибина по европским престоницама на којима је, пркосно, као аутентичан Рус - говорио увек матерњим језиком. Свет га је разумео можда боље од већине руских либералних активиста, чије је кокетирање са западним вредностима називао мером отуђености од судбине руског народа. Време му је дало за право. Чеботарев у разговору за "Новости" каже да је лако следити команданта какав је Захар, у истој мери у којој је било лако пратити га у политичком животу кроз рад странке Праведна Русија за истину, или читати његове романе.

- У животу као и у литератури - он не преиграва стварност, он је јасно дефинише не дозвољавајући компромисе и лажирања. Можете, наравно, измислити догађаје, писати лепо, романтично, фантастично или застрашујуће, фингирати чињенице... али ако то није писано душом, људима се напросто неће допасти. То је вероватно разлог зашто га људи воле и читају, јер он увек прецизно документује стварност, па била она пожељна или не, добра или лоша. Захар истовремено живи то што пише, настављајући традицију највећих имена руске класике која су учествовала у Отаџбинском рату - каже Чеботарев, додајући да је са Захаром, и фронт инспирација.

Чеботарев је посланик, Фото Приватна архива

Руски медији су приметили да Чеботарев није имао дилему под којом заставом ће учествовати на Олимпијским играма у Паризу. Човек са невероватном биографијом који је у Русију доносио златне медаље као сувенире са далеких путовања, одлучио је да оде у рат.

Правила бокса су, каже и овде применљива - битка карактера, тактика и стратегија.

Јединица "Роднја" покрива два правца: доњецки и куртски. Артјом се бори на доњецком.

Кабинет политичара заменио је првом линијом са које, како каже, као осматрачнице, непогрешиво тачно сагледава суштину, смисао овог рата па и шири контекст и његове геополитичке импликације.

- Као спориста, боксер, пропутовао сам цео свет, као политичар искусио како функцинише државни механизам, али сва ова искуства нису била довољна да разумем хемију овог сукоба. Када седите у топлој, удобној канцеларији и осећате се безбедним, тешко је разумети шта се дешава на првој линији.

На вести да присуствујемо предвечерју великог рата који може да букне сваког тренутка, наш саговорник сматра да нема места стрепњи, јер, уверен је, велики сукоб је почео, и он није везан само за бојно поље већ умове људи.

- Рат се води у главама људи, у вредновању ствари и то је фундаментални сукоб који је покренуло питање: а за шта сте ви? За материјално или духовно? Запад стоји на материјалној страни, а источни свет на духовној основи. И сам верујем да дух доминира материјом. Ово је цивилизацијски сукоб.

ШАМПИОН Артјом Чеботарев има прегршт медаља као боксер, Фото Приватна архива

У том контексту, Чеботарев се осврће на случај кажњавања српског џудисте који је на Олимпијским играма у Паризу кажњен забраном од пет месеци само зато што се прекрстио.

- Генерално, ово је рат два принципа и Запад то више не крије. Ако си духован, ако се прекрстиш, ако потврдиш своје цивилизацијско опредељење, ти си непријатељ. Када сам боксовао на Олимпијади 2016. видео сам како се Запад бори против нас. Била је то прљава игра - забрањене технике, клевете и подвале. Цео свет је разумео да је то погрешно, али није имао снаге да се томе одупре. Сада је Русија изашла на црту.

О томе како су његове колеге реаговале на одлуку да кабинет замени ровом, а како су војници дочекали вест да им се придружује политичар и спортиста, Артјом каже да је пријем био топао, док је испраћај био мешавина одобравања и нелагоде.

- Знате, војник је ту, он живи тренутак - сад за сад, без луксуза да планира будуће догађаје. Већина политичара, с друге стране радо би се одазвала позиву Отаџбине, али некако тај мисаони процес који треба да резултира одлуком обично дуго траје. Ипак, рат је опасна ствар.

Тек неколико политичара који су актуелни посланици прихватило је овакав изазов.

Слична је ситуација, сматра, и са врхунским спортистима који по речима Чеботарева бирају безбедну дистанцу уместо борбе.

- Верујем да особа коју прати велики број људи својим примером мора да мотивише друге.

Хабиб Нурмагомедов, рецимо, ниједном речју није проговорио о СВО, али ММА борац Минеев је урадио и више - дошао је на фронт. Умирање за идеје, за принципе сматрам највишим циљем. Живот ће се пре или касније завршити. Да, могао бих можда доживети сто година, и као оронули старац, притворан, са нешто скупљене уштеђевине и згаженим принципима, страховати за свој живот. Не, ја то не желим. Сматрао бих то издајом себе, промашеним животом.

Фото Приватна архива

На фронту руска војска, каже Чеботарев, напредује, заузимајући тачку по тачку, село по село. Када је реч о Курску, чишћење овог пограничног дела Русије, прогнозира, питање је дана. Коначна победа дуж целе линије сукоба, не сумња, на руској је страни, иако брзину не диктира НАТО већ, како каже, издајници унутар Русије. Али, то несагледиво пространство руског простора чини и народ који, сматра, непоколебљиво стоји иза своје војске:

- Огромна већина људи чврсто стоји иза војника, помаже фронту и подржава председника.

Има наравно и оних којима су деведесете донеле прилив новца и који сада као камелеони јавно подржавају СВО, али ноћу, са главам испод јастука тихо мрзе овај процес. Срећом, њих је заиста мало, и све су уочљивији.

Срби су ратници у души

О Србији Чеботарев говори са нескривеним симпатијама. Као неко ко је много пута боравио у нашој земљи, и стекао овде велики број пријатеља каже да је реч о ратничком народу кога је тешко преварити. И када се једном заврши рат, Србија је на списку његових жеља.

Но, пре свих, је, додаје - да загрли ћерку.

Обичан војник

На вест да се Артјом придружује руској војсци, Захар је записао: "Заменик Саратовске думе, председник саратовске регионалне боксерске федерације потписао је уговор и отишао у рат. Светски шампион у боксу. Борио се на свим континентима и свуда побеђивао.

И отишао је као обичан војник. Буди поносна земљо. Ово су наша најбоља деца".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације